Србија, Русија и медицинa: Лечење по кућама - Руси на сивом тржишту медицинских услуга у Србији

Језичка баријера гурнула је Русе недавно досељене у Србију на сиво тржиште медицинских услуга на којем се оглашавају здравствени радници из Русије, многи још увек у процесу прибављања потребних дозвола за рад.

Галина* из Москве живи у Београду од јула ове године и каже да се „уплашила" како ће се споразумети са српским лекарима када је њен осмогодишњи син у септембру добио високу температуру.

„На Телеграму [друштвена мрежа] сам пронашла руског педијатра, који се недавно доселио, као и ми.

„Дошао је на кућу, прегледао дете, објаснио нам је шта треба да радимо", каже ова тридесетшестогодишњакиња за ББЦ на српском.

Више од стотину здравствених радника из Русије пријавило се за признавање диплома у 2022, сазнаје ББЦ од Агенције за квалификације (АЗК), државног тела у чијој је надлежности нострификација диплома стечених у иностранству.

Признавање дипломе је тек први корак, а здравственим радницима за прибављање свих потребних дозвола за рад треба „најмање осам месеци, што је веома дуг период", каже Алексеј Прахов, лекар-специјалиста који се из Москве у Београд преселио у пролеће 2022.

„Многи медицински радници који су се последњих месеци доселили из Русије принуђени су да раде на црно, само да би преживели", објашњава Прахов за ББЦ на српском.

Душан Рајаковић, правник специјализован за заштиту права пацијената, подсећа да је неопходно да странци прођу процес потврде медицинских квалификација у Србији како би стекли право да легално раде.

Прахов, који је легално запослен на једној приватној клиници у Новим Бановцима, каже да се пацијенти са руског говорног подручја радије обраћају лекарима који разумеју њихов језик.

Зато често обављају консултације са руским докторима у приватним кућама и становима што је, како сматра, „ризик и за лекаре, и за пацијенте".

ББЦ је покушао да ступи у контакт са више медицинских радника из Русије који на интернету оглашавају пружање здравствених услуга у кућним условима, али нико није пристао да говори.

Између 24. фебруара и 2. новембра, боравиште у Србији пријавило је више од 140.000 Руса, податак је Министарства унутрашњих послова (МУП).

Неки руски држављани ни после више месеци боравка у Србији немају решен имиграциони статус, па прибегавају визарану, о чему је ББЦ већ писао.

Лечење по кућама

Галинин син се разболео средином септембра, само две недеље пошто је први пут сео у клупу једне основне школе у центру Београда.

Рускиња је у Србију дошла са мужем и дететом, регулисали су боравишне дозволе, а имају и приватно здравствено осигурање.

Додаје да „нема предрасуде" према локалним здравственим установама, али да се за руског лекара определила како би заобишла језичку баријеру.

„Ипак се ради о детету, хтела сам да будем сигурна да ће ме лекар разумети када описујем симптоме, а и да ћу ја разумети лекарски савет", каже Галина.

Како додаје, руски педијатар ком се обратила нема дозволу за рад у Србији и зато није могао да изда рецепт за антибиотик који је детету био потребан.

Тако је Галина накнадно морала да одведе сина и у једну приватну београдску клинику у којој „није било лекара који говоре руски".

„Мислим да ми је било утолико лакше што ми је руски лекар већ све објаснио, а када смо добили рецепт за антибиотик, поново сам га звала, да проверим како треба да га дозирам.

„Претпоставила сам шта пише на српском рецепту, али једноставно сам хтела да будем сигурна", објашњава мајка осмогодишњака.

Доктор Прахов каже да Галинин пример није усамљен - многи се у трагању за руским лекаром окрећу тематским Телеграм групама, посвећеним лечењу у Србији.

„У тим групама су и лекари, који бесплатно дају савете на руском језику, појашњавају рецепте и слично", наводи.

ББЦ новинари пронашли су и неколико Телеграм група посвећених медицинским услугама на руском језику, где огласе објављују не само руски, него и српски лекари.

Огласи углавном садрже кратке биографије доктора и контакт податке, а међу њима су како лекари који ординирају по кућама, тако и запослени у приватним и државним клиникама у Србији.

У групама се оглашава и мањи број медицинских сестара и здравствених радника који нуде услуге бриге о пацијентима.

Иако у појединим здравственим установама у Србији раде лекари који говоре руски, или су пореклом из Русије, Прахов каже да „не постоји лак и прегледан начин да се дође до информација о српским клиникама које нуде услуге" на овом језику.

„Зато се Руси распитују по групама на интернету", додаје.

Иако су српски и руски сродни, језичка баријера остаје „велика", сматра Прахов.

„Срби и Руси можда могу да се разумеју када дуго седе, пију ракију и причају полако, али лечење је нешто сасвим друго".

Странци и здравствено осигурање у Србији

Туристи у Србији могу да затраже медицинске услуге на основу полисе приватног осигурања.

Ако немају осигурање, здравствене услуге могу да плате у приватним или државним установама.

Србија има међународне споразуме о здравственом осигурању са више од 20 држава и они предвиђају разне олакшице за стране пацијенте.

Међутим, Русија није међу њима.

„Зато руски држављани, који немају регулисан боравак у Србији, могу или да уплате приватно осигурање или да оду у приватну или државну клинику и плате услугу према утврђеном ценовнику", објашњава Рајаковић.

Странци који имају боравишну дозволу могу да се осигурају код Републичког завода за здравствено осигурање (РФЗО).

„У том случају, плаћају фиксну месечну суму од 3.180 динара и имају потпуно иста права као и сви други осигураници у Србији", додаје Рајаковић.

Странци који се запосле или региструју као предузетници такође остварују право на државно здравствено осигурање на основу уплате доприноса.

Од фебруара до средине новембра 2022, у Србији је регистровано скоро 800 фирми и 2.100 самосталних предузетника, чији су оснивачи руски држављани, показују подаци Агенције за привредне регистре (АПР).

Из РФЗО до објављивања текста нису одговорили на питања ББЦ новинара о броју руских држављана који су у 2022. укључени у обавезно здравствено осигурање у Србији.

Док Галина каже да није ни знала за могућност осигурања код РФЗО, Аљона*, која већ неколико месеци живи у Новом Саду, на овај начин је решила питање здравствене заштите за породицу.

„Имам петочлану породицу, а приватно осигурање нам је прескупо, па је одлично што у Србији постоји опција државног осигурања", каже за ББЦ на српском.

Аљона додаје да „постоји уврежено мишљење да су се у Србију доселили само богати Руси".

„Али једноставно није тако, дефинитивно има породица као што је наша, које се труде да смање трошкове", наводи.

Колико је руских здравствених радника дошло у Србију?

Више од стотину, показују подаци које је ББЦ-ју доставила Агенција за квалификације (АЗК), државно тело у чијој је надлежности признавање диплома стечених у иностранству.

Овакву слику даје и незванична контакт-листа медицинских радника из Русије који су се добровољно уписали по доласку у Србију ради лакше комуникације са пацијентима, у коју је ББЦ имао увид.

Између јануара и децембра 2022, 169 руских држављана се пријавило за нострификацију високошколских диплома, наводе из АЗК у писаном одговору за ББЦ на српском.

Од тог броја, скоро 120 је завршило медицину, стоматологију или фармацију.

Закључно са 9. децембром, руским држављанима је признато 86 диплома медицинских наука, а „у највећем броју се ради о докторима медицине", додају из АЗК.

Држављанима Русије потврђено је и 29 диплома из области стоматолошких наука, као и три дипломе фармацеутских наука.

НЗС: Без посла скоро 13.000 здравствених радника у Србији

На евиденцији Националне службе за запошљавање (НЗС) је, закључно са 30. новембром, 12.790 незапослених медицинске струке, на свим нивоима квалификација, кажу у писаном одговору за ББЦ на српском.

Међу њима је незапослено скоро 1.400 доктора медицине и око 9.000 медицинских сестара и здравствених техничара.

На посао чека укупно 115 лекара-специјалиста, али међу њима нема ниједног анестезиолога, кардиолога, хематолога, неурохирурга, као ни абдоминалног хирурга.

На евиденцији незапослених нема ни специјалиста медицине рада, оториноларингологије, клиничке фармакологије и физијатрије развојног доба.

Дуг пут до признавања медицинских квалификација

Како би могли легално да раде у Србији, медицински радници школовани у иностранству морају да се упусте у бирократску процедуру која може да траје од неколико месеци до више од годину дана.

Нострификација или признавање дипломе је тек први корак ка легалном запослењу у области здравствене заштите у Србији, објашњава правник Душан Рајаковић.

„За здравствене раднике у Србији је специфично да морају да имају завршен приправнички стаж из области опште медицине у трајању од шест месеци", каже.

Министарство здравља Србије „може да призна приправнички стаж обављен у иностранству, али само ако по плану и програму одговара српским захтевима", објашњава он.

Доктор Прахов има 25 година радног искуства и две специјализације, у области кардиохирургије и анестезиологије, које је стекао у Русији.

Али нема приправнички стаж.

„Тако нешто у Русији не постоји - лекари се право са факултета запошљавају на клиникама", додаје Прахов.

Рајаковић објашњава да, по завршеном стажу, здравствени радници морају да положе државни испит, за који је неопходно познавање српског језика.

Тиме се признаје диплома медицине, односно квалификације лекара опште праксе, а пред лекарима-специјалистима је и додатни корак,

„Они морају да се обрате Медицинском факултету, који је задужен за признавање специјализација и супспецијализација", каже Рајаковић.

Након што потврде образовање, здравствени радници из иностранства морају прибаве лиценцу код једне од четири надлежне коморе - у зависности од области за коју су се школовали.

Лиценца може бити привремена - на период од 180 дана, а постоји и трајнија која се, у зависности од области, издаје на више година.

Колико је лиценци издато руским здравственим радницима?

ББЦ се са питањима о укупном броју издатих лиценци обратио Лекарској комори, Комори медицинских сестара и здравствених радника (КМСЗТС), Фармацеутској комори и Стоматолошкој комори Србије.

Из КМСЗТ и Фармацеутске коморе речено је да између 1. јануара и 30. новембра 2022. руским држављанима није издата ниједна лиценца.

На питање о броју Руса који су се пријавили за лиценцу, из КМЗТ кажу да „не постоје техничке могућности да се издвоји тај податак", док Фармацеутска комора није имала овакве захтеве.

Лекарска и Стоматолошка комора до објављивања текста нису одговориле на питања ББЦ новинара.

'Привремено решење'

Доктор Прахов се у Србију доселио на пролеће 2022. године - и то други пут.

Дошао је са супругом и троје деце, од којих најмлађе има осам месеци.

„Одлуку да одем донео сам још 24. фебруара, када је руска војска прешла границу са Украјином, што се коси са мојим моралним убеђењима", каже.

Србија није била случајан избор - овај лекар се вратио у земљу у којој је 2018. већ живео и радио.

„Тада сам дошао на позив једне приватне клинике, а контакти које сам стекао помогли су ми да у овој ситуацији пронађем нови посао", каже.

Настанио се у Новим Бановцима, насељу на око 30 километара од центра Београда, где ради на Клиници за лечење болести зависности МедТиМ.

Страни лекари који долазе на позив клиника у Србији имају могућност да изваде привремену лиценцу, која се обнавља на сваких шест месеци.

Тако је Прахов успео да по скраћеној процедури легализује рад у Србији, без чекања на нострификацију дипломе и обављања приправничког стажа.

Сматра да је имао „много више среће" него већина његових колега који напуштају Русију, али каже да је то „привремено решење".

„Привремену лиценцу не могу да продужавам вечно, а трајнију не могу да добијем без завршеног приправничког стажа.

„А то значи шест месеци волонтерског рада", додаје.

Погледајте видео: Живот са две дијагнозе рака

Доктор Прахов већ говори српски - прича полако и стрпљиво, наизменично користећи руске и српске речи док објашњава какве бирократске перипетије пред њим стоје.

Међутим, изазов савладавања језика је пред многим његовим колегама који су се недавно доселили.

„Анестезиолози као што сам ја углавном раде са пацијентима који нису у свесном стању, али за бављење одређеним гранама медицине су важни детаљи - од тога може да зависи људски живот", додаје Прахов.

Свестан је да многи српски лекари одлазе у Аустрију и Немачку, али он жели да остане у Србији.

У децембру је напунио 45 година и сматра да је „прекасно" да учи још један језик.

„За мене је вероватно боље и лакше да останем у Србији, него да идем у Западну Европу и такмичим се са младим и амбициозним колегама", додаје.

Машта о отварању приватне праксе, али му се то чини неизвесно и далеко.

„Док год радим, не могу да идем на приправнички стаж, а исто чека и супругу, која је такође лекар-специјалиста, а тренутно не ради.

„А не знам ни како себи да приуштим шест месеци волонтирања, кад морам да издржавам породицу", забринуто каже Прахов.

Руси и Украјинци који бораве у Србији ускоро би могли по убрзаној процедури да добију држављанство, јер Србији недостаје радне снаге, најавио је председник Александар Вучић.

Он је и раније, у октобру, најавио поједностављивање процедура за добијање радних дозвола и држављанства Србије, како би земља лакше привукла и задржала раднике из иностранства.

Влада Србије до објављивања текста није одговорила на питања ББЦ новинара о томе на који начин би се то могло спровести и да ли су у овом смеру предузети икакви конкретни кораци.

*Галина и Аљона нису права имена саговорница. Њихова права имена позната су редакцији

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]