Здравље: Шта је шарлах и има ли разлога за бригу

Позна јесен у домове, учионице и канцеларије доноси и сезону грипа, а са њом под руку често иде и друга заразна болест, шарлах.

Два београдска вртића су крајем новембра пријавила епидемију стрептокока и шарлаха, а у Новом Саду, другом највећем граду у Србији, забележене су спорадичне инфекције.

Педијатар Саша Милићевић тврди да родитељи немају разлога за страх.

„То је у ствари класична инфекција грла изазвана стрептококом.

„Родитељи не треба превише да се плаше, јер се ради о болести која се релативно лако препознаје и лечи", објашњава Милићевић за ББЦ на српском.

Ипак, додаје да број случајева јесте увећан у односу на претходних пет година.

Од почетка године је било укупно 18 епидемија и 208 оболеле деце, наводе из београдског Градског завода за јавно здравље Београд (ГЗЈЗ) за ББЦ на српском.

Шта су стрептококне болести?

Познатије као гнојна ангина и шарлах, њих узрокује бактерија бета-хемолитички стрептокок групе А (Streptococcus pyogenes).

„Гнојна ангина је упала ждрела, а шарлах је акутна заразна болест коју карактеришу упала ждрела и појава шарлахне оспе.

„Њих прате и општи знаци инфекције као што је повишена температура", наводи из ГЗЈЗ.

Милићевић објашњава да се сматрало да је шарлах болест која је отишла у историју, али да је сад почела мало чешће да се појављује него раније.

„Та болест је једно време мировала и реч шарлах се изгубила из свакодневног говора.

„Људи се сада мало уплаше када чују шарлах, али то је болест која је увек присутна, поготово међу децом", објашњава педијатар.

Додаје да је присутна и код одраслих, али се најчешће појављује у вртићима и школама.

Какви су симптоми?

Шарлах се код деце испољава у виду:

Милићевић каже да родитељи у том случају треба да се јаве педијатру.

„Лекар ће тада урадити крвну слику која показује повећан број леукоцита и смањен број лимфоцита.

„Тада се обично ради брис грла који ће указати на бета-хемолитички стрептококус", објашњава педијатар.

На основу клиничке и крвне слике, као и бриса, поставља се дијагноза и добија терапија.

„Деца са позитивним налазом се упућују надлежном педијатру на преглед ради процене да ли је потребно лечење антибиотицима и предузимање других мера", наводи се у саопштењу Градског завода за јавно здравље.

Педијатар Милићевић додаје да може да дође до компликација, али да су оне веома ретке.

„То су оток зглобова и промена на срчаним залисцима", наводи.

Напомиње да осип на кожи може да се појави и код других обољења, те да није увек у питању нужно шарлах.

„Различите вирусне упале грла и алергије, такође, изазивају осип и температуру.

„Због тога је важно урадити крвну слику и брис како би се утврдила разлика", наводи.

Како се лечи шарлах?

Педијатар истиче да је то болест која се лако препознаје и лечи.

„Пеницилин одлично делује на стрептококе, а сада постоје обични сирупи на тој бази и више не морају да се дају инјекције као некада.

„Ако пацијент има алергију на пеницилинске препарате, примиће лекове из друге групе, такозване макролите, који такође убијају стрептококе", објашњава Милићевић.

Додаје да антибиотик мора да се да на основу крвне слике, бриса и прегледа.

Каже да некада од родитеља чује да су превентивно почели да дају деци пеницилински препарат зато што у њиховом вртићу има шарлаха.

„Јако је важно да се пеницилински препарати не дају превентивно.

„Тако можемо направити проблем да бактерија постане отпорна на антибиотике и агресивнија", истиче.

Наводи да се то у пракси не ради и да нема ефекта код детета које нема никакве симптоме.

„Нема разлога за панику, видим да су се родитељи уплашили па децу изводе из вртића.

„Пратићемо те бактерије, оне мало теже мутирају него вируси, јављају се повремено, али добро реагују на пеницилинске препарате", каже Милићевић.

Како бактерије постају отпорне на антибиотике:

Како се преноси инфекција?

Извор инфекције јесте клицоноша, који може да има клиничке знаке болести или да буде здрав.

„Бактерија се најчешће преноси капљичним путем, ређе контаминираним предметима или храном.

„Стрептококне болести се јављају спорадично или у епидемијама у вртићима, школама и установама где постоји колективни смештај", наводи се у саопштењу ГЗЈЗ.

Најчешће оболевају деца предшколског и школског узраста.

Код појаве стрептококне болести у колективима, ГЗЈЗ наводи да њихове епидемиолошке екипе Центра за контролу и превенцију болести спроводе испитивање.

„Свим људима који су били у контакту са оболелим се узима се брис ждрела и носа.

„Брисеви се обрађују у микробиолошкој лабораторији", наводи се.

Према закону је обавезно пријавити случајеве стрептококне ангине и шарлаха епидемиолошкој служби Градског завода за јавно здравље Београд.

Када има разлога за бригу?

Иако се већина људи не разболи, веома заразна бактерија која изазива инфекцију може довести до озбиљне болести и компликација.

Тако је у Великој Британији број случајева у порасту последњих неколико недеља, а шесторо деце је умрло од септембра.

Здравствени званичници у овој земљи кажу да се отворило више могућности за ширење оваквих инфекција пошто су ублажена ограничења донета због корона вируса.

Веома ретко ова бактерија може да изазове нешто што се зове инвазивна стрептококна инфекција групе А.

Она може бити смртоносна.

Инвазивна болест се дешава када бактерије прођу кроз имунолошку одбрану тела.

То може да се догоди када је пацијент већ болестан или прима одређену терапију, попут оне за рак која утиче на имуни систем.

Знаци упозорења на инвазивну болест су грозница (висока температура изнад 38 степени) и јаки болови у мишићима.

Тада је неопходна хитна и рана помоћ лекара.

Родитељи би требало да позову Хитну помоћ уколико деца:

Да ли бактерија утиче на одрасле?

Свако може да добије ову бактерију уколико дође у близак контакт са неким ко је заражен.

Већина људи се ипак неће озбиљно разболети.

Колико дуго траје инфекција?

Препоручено је да заражен не иду у вртиће, школе и на посао све док више немају температуру и узимају антибиотике најмање 24 сата.

То помаже у сузбијању ширења инфекције на друге људе.

Тако случајеви шарлаха нису пријављени само у Србији.

„Видимо да се појавио и у околним земљама, попут Хрватске, Босне и Херцеговине и Северне Македоније.

„Тај стрептокок је сада једноставно живнуо из неког разлога, али родитељи не треба да се плаше", закључује Милићевић.

Шта се деси када антибиотици престану да делују:

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]