Здравље и антибиотици: Научници упозоравају да ови лекови нису за прехладе, кашаљ и бол у грлу

Британски здравствени званичници упозоравају на „скривену пандемију" инфекција отпорних на антибиотике и апелује на људе да буду одговорнији приликом њиховог узимања.

Симптоми прехладе биће много чешћи ове зиме, али антибиотици нису одговор.

Ово може подстаћи штетну бактерију да постане отпорна на антибиотик, кажу из Агенције за здравствену безбедност Уједињеног Краљевства.

Један од пет људи са инфекцијом 2020. године имало је заразу отпорну на антибиотике.

И ако бактерија изазива инфекцију која не реагује на лекове, може довести до озбиљнијих компликација и хоспитализације.

Инфекције крвотока

Антибиотици треба да се узимају или преписују само када су заиста потребни, на пример у лечењу бактеријске инфекције, попут сепсе, менингитиса и запаљења плућа.

Такође могу да помогну у борби против инфекција које пацијент може добити док је на хемиотерапији, царском резу или рутинским операцијама.

Али некад се антибиотици преписују у лечењу кашља, бола у уху и грлу, на које имају мали или никакав ефекат.

Подаци из Надзорног енглеског програма за употребу и резистенцију антимикробних средстава (ЕСПАУР) за 2020-2021. године показују да је укупан број инфекција крвотока опао у 2020. години, први пут од 2016.

Сматра се да су на пад утицале промене у понашању људи током пандемије - мање дружења, боља хигијена руку и лекарске консултације на даљину.

Али број инфекција отпорних на антибиотике порастао је у истом периоду, што је довело до упозорења о даљем порасту.

„Још једна криза"

Сузан Хопкинс, докторка и главна медицинска саветница у компанији УКХСА, каже да је отпорност на антибиотике „скривена пандемија" и да је важно „да не изађемо из Ковид-19 кризе и уђемо у још једну".

Озбиљна отпорност на лекове за инфекције поново ће се јавити, ако се не понашамо одговорије, додала је.

„Како се ближи зима, број респираторних инфекција ће бити већи и важно је да запамтимо да антибиотици нису потребни за прехладе",

„Останите код куће ако се не осећате добро", рекла је она.

Напоменула је да узимање антибиотика када нису потребни, може довести до тога да „у будућности наши ближњи буду под ризиком".

Зато је важно слушати лекаре, медицинске сестре, стоматологе, додаје.

Злоупотреба антибиотика у Србији - „узимају их као бомбонице"

У Србији постоји „велика злоупотреба" антибиотика, а она је кулминирала у претходних неколико месеци услед пандемије корона вируса, каже за ББЦ на српском докторка Тања Алексић, интернисткиња у Дому здравља у Панчеву.

„Пацијенти су незадовољни кад им не препишете антибиотик, јер често погрешно сматрају да је то је то једино решење за респираторне инфекције.

„Антибиотици се у Србији узимају као 'бомбонице' - то може да доведе до такве отпорности бактерија на антибиотике, да нећемо моћи да лечимо бактеријске инфекције у будућности и то ме плаши", истиче докторка.

Око 65 одсто испитаника који су ове године учествовали у анкети Градског завода за јавно здравље Београд користило је антибиотску терапију током претходних 12 месеци од учешћа у истраживању.

У 56 одсто случајева терапију им је прописао лекар, а 20 одсто испитаника је антибиотике узимало самостално и без савета лекара, додаје се.

Антибиотску терапију 58 одсто испитаника користило је на начин који је прописао лекар, али је истраживање показало да 18 одсто не испоштује препоруке лекара и престаје са терапијом чим осети побољшање, показују резултати истраживања Градског завода за јавно здравље.

Скоро две трећине (63 одсто) учесника у анкети рекло је да у својој кућној апотеци чува резерве антибиотика, према подацима из анкете.

„Куповина антибиотика је законски регулисана и иде на рецепт, али се још недовољно поштује", надоди докторка Алексић.

Министарство здравља Републике Србије издало је у новембру 2018. године Нови национални водич за рационалну употребу антибиотика како би помогло лекарима у преписивању ове врсте лекова и помогне глобално сузбијање антимикробне резистенције.

Пацијенти углавном погрешно мисле да се вирусна инфекције може брже излечити антибиотицима и осећају се сигурније ако их пију, каже Алексић.

„Делимично је то и кривица лекара - већина пацијената којима објасните да антибиотик не може излечити вирусну инфекцију то прихвате.

„Едукација је зато много важна - са млађим људима она иде лакше, схвате и прихвате када им објасните, док са старима то буде доста теже" закључује она.

Непријатан део у свему овоме је да бактерије могу да деле гене међу собом у читавом бактеријском свету - не морају чак ни да буду превише генетски сличне да би проследиле отпорност.

Људи и животиње, који су пуни билиона различитих типова бактерија, потом отпорне бактерије преносе једни другима.

И, уз све то, ми упознајемо те отпорне врсте једне са другима у нашим властитим телима.

Дакле, чак и људи или животиње који буду изложени антибиотику само једном у животу могу да садрже мутиране бактерије које могу лако да се рашире даље.

Бактерије, испоставља се, не маре за политичке границе или имиграциону политику - на пример, истраживачи су чак пронашли бактерије отпорне на лекове на реповима галебова у Литванији и Аргентини.

Најважнији део свега овога је да је отпорност на бактерије суштински игра бројки: што више људи покуша да убије бактерије антибиотицима и што више различитих антибиотика употребе, више ће прилика бактерија добити да развије нове гене како би пружила отпор тим антибиотицима.

Што их мање користимо, мање бактерија може да подели ту отпорност.

Смањена потражња

Број издатих рецепата за антибиотике у паду је протеклих година.

Значајно је пала између 2019. и 2020. године, посебно за децу млађу од девет година.

Из УКХСА кажу да је смањена потражња за антибиотицима за за респираторне инфекције прошле зиме, посебно пеницилина.

Али је дошло до пораста потражње антибиотика које су преписивали стоматолози, први пут после много година, за шта се сматра да је резултат тога што многи људи нису били у могућности да оду на прегледе.

Прошле године, број смртних случајева насталих због отпорности на антибиотике у Енглеској су благо опали на 2.228.

Очекује се да ће овај број у наредним годинама порасти.

Промене у начинима лечења, смањено лабораторијско тестирање током пандемије вероватно су имали утицаја.

Погледајте и видео о ивермектину, леку који би могао да помогне као терапија за Ковид-19 и о коме расправљају научници и лекари, али и лаици широм света.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]