Како су фудбалски навијачи утицали на револуцију у моди

Пре касних 1970-их, патике су обично носили само људи који се баве спортом.

Све се променило када су фудбалски навијачи из Енглеске почели да путују по Европу како би бодрили тимове у међународним клупским такмичењима.

Када би се вратили кући, доносили би патике и брендирану одећу која још није била у продаји у Великој Британији.

Нова изложба у Ливерпуловој уметничкој галерији Вокер приказује утицај који су фудбалски навијачи имали на лежернији начин одевања (casual) и на данашњу моду.

The casuals (кежуалс - лежерно одевени) су били навијачи који су одбацили стилове претходних генерација љубитеља фудбала који су углавном носили клупске дресове, фармерке звонцарице и тексас јакне.

Нове генерације фудбалских навијача - кежуалси - почели су да носе брендирану одећу и често су били повезивани са насиљем на и око стадиона.

Сада се њихово наслеђе види у данашњој моди.

Било да су у питању патике које су носили (Адидас је био најцењенији) или брендови попут Фила, Серђо Такини, Лакост, Слезинџер, Стоун ајланд и Фред Пери, трендови које су ови навијачи носили на трибинама фудбалских стадиона и шире сада су мејнстрим.

На изложби Уметност трибина (Art of the Terraces), била сам у друштву бившег фудбалера Евертона Дерека Маунтфилда, који је са клубом из Ливерпула освојио некадашњи европски Куп победника купова 1985. године.

Ово такмичење више не постоји.Гледајући радове на изложби, бившем централном одбрамбеном фудбалеру - у ранијем фудбалском речнику штоперу - почеле су да се буде успомене.

„Навијачи би одлазили у Европу и куповали одећу", рекао ми је док смо гледали манекене обучене у култне брендове.

„То је био део културе Мерсисајда", додаје.

Што се тиче патика, кежуалси су их учинили модом, рекао је Маунтфилд, мада признаје да није могао да учествује у опсесији немачког произвођача спортске опреме Адидас.

Њега је спонзорисао амерички Најки и зато је морао да носи производе тог бренда.

Овај нови фудбалски покрет у почетку није имао име.

Био је усредсређен на три ствари: праћење фудбалског тима, ношење брендиране одеће на утакмицама, а некима и за доказивање у тучама са ривалским навијачким групама.

Била је то углавном мушка ствар, али Џеки Мекејси, која је 2013. покренула пројекат Навијачице (Girlfans), рекла је да наслеђе лежерног стила облачења има утицај и на жене.

У данашње време, неке од жена које фотографишем за мој фудбалски фанзин кажу да на „утакмице гледају као на места и прилику да се дотерају", прича Мекејси.

„Њихов Адидас, Најки, Шанел или Гучи ће бити виђени", додаје.

Пре педесетак година, у Ливерпулу су навијачи укључени у овај покрет себе називали scallie (окорели - слободан превод).

У Манчестеру су то били Пери бојс, по мајицама бренда Фред Пери које су носили.

Када је покрет стигао у Лондон, његови чланови су себе описивали као dressers.

До раних 1980-их, у употребу је ушао термин кежуалс или лежерни, опуштени (casuals).

Навијач Ливерпула Дејв Хјуитсон, аутор Дечаци из Ливерпула су у граду, један је од коаутора изложбе Уметност трибина.

Сећа се како је 1982. са пријатељима отишао у Немачку да гледа меч бирмингемске Астон Виле само минхенским Бајерном само да би купили тренерке.

„Доносили бисмо кући патике какве никада раније нисмо видели и тако је све почело да се шири. Од Ливерпула, Манчестера, Лидса, развило се у субкултуру какву данас познајемо."

„Ето докле је отишла субкултура, од неколико момака који су отишли ​​у Европу и неколико патика, до ове изложбе", додаје.

На изложби је приказан велики број таквих ствари, као и уметничка дела која одражавају културу дана утакмице.

У галеријама су радови добитника Тарнерове награде Марка Лекија и Марка Волинџера, и винтиџ (vintage) одећа и обућа из оног времена.

Може се видети и сако од твида Питера Хутона, чију песму All Together Now (Хајмо сви заједно) певају многи фудбалски навијачи.

Хутон, покретач фанзина The End у Ливерпулу, који је повезао фудбал и ширу културу тог времена, рекао је да су 1980-их продавци традиционална џентлменске одече у граду почели да схватају да могу да зараде на фудбалским навијачима који су тражили одећу коју нису имали где да купе.

„Запослени у тим продавницама су били у чуду: 'Ко су ова деца која долазе по ове ствари?'.Нису разумели шта се дешава", рекао је он.

Изложба дефинише епоху чије се наслеђе види у одећи коју сви данас носe.

Цена карте за изложбу није одређена - од псетилаца се тражи да плате онолико колико мисле да вреди.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]