Хрватска и фудбал: НК Загреб 041 - клуб у коме је фудбал поново спорт отворен за све

Ни загребачка јунска жега, а ни непријатни мириси са оближње градске депоније Јакушевац не ометају педесетак људи да здушно навијају за њихов клуб - НК Загреб 041.

Њихов и у смислу љубави према клубу, али и у смислу власништва јер су навијачи власници и гласањем одлучују о свему у клубу, попут лондонског Вимблдона.

Кренули су на самостални пут 2014. када су због неслагања са управом традиционалног Ногометног клуба Загреба напустили источну трибину градског стадиона у престоници Хрватске.

„Власник је променио боју дресова, грб и то није био више наш клуб због кога си одлазио на утакмице, трошио грло и време", каже Иван Хорват, један од чланова навијачке групе Бели анђели, за ББЦ на српском.

Из НК Загреба нико није одговорио на позив за разговор о одласку навијача и формирању новог клуба са сличним називом.

Иако крај сезоне дочекују на осмом месту најнижег ранга у хрватском клупском фудбалу, кажу да пласман ипак није најважнији, већ је важније остати доследан вредностима и учити нове генерације.

Прво полувреме: Полазак у непознато и чување вредности клуба

Међу навијачима који су први изашли на терен да честитају убедљиву победу од 7:1 над ривалским клубом Гавраном био је и Иван Хорват.

Ово је последња утакмица на домаћем терену у сезони 2021/2022 Друге загребачке фудбалске лиге, последњем, шестом рангу фудбалског такмичења у Хрватској.

Хорват је један од ретких оснивача клуба који је још помало активан на трибини.

Иван је почео да навија на градском стадиону у Загребу, у западном делу центра града - Трешњевки, 2005.

Девет година је бодрио НК Загреб, а како то углавном и иде на Балкану, био у сукобу са управом клуба.

„Први проблеми са управом почели су када смо желели да у сусрет Поворци поноса на трибини развијемо транспарент подршке ЛГБТ+ људима.

„Наишли смо на отпор, али смо упркос томе завијорили заставу у дугиним бојама - ЛГБТ симбола", прича Иван.

Историја НК Загреб - стогодишња традиција са тешким падом

По једној верзији, историја НК Загреба почиње оснивањем Хрватског спортског друштва Загреб 1908, а по другима 1919. када је основан Раднички спортски клуб Пролетер.

Од 1948. НК Загреб игра у саставу истоименог фискултурног друштва, а од 1960. је самосталан.

Успони и падови овог клуба смењивали су се током година, па је играо од нижих лига, све до Прве савезне лиге СФРЈ, некада најјачег такмичења.

Од 1989. овај клуб бодри организована навијачка група White Angels (WAZ), све до 2014. када због неслагања одлази са источне трибине градског стадиона.

У историји самосталне Хрватске, од 25. јуна 1991. када је ова бивша југословенска република прогласила независност, клуб игра у најелитнијем такмичењу.

Клуб из Крањчевићеве, 2002. осваја и титулу првака Хрватске, подсећа портал Index.hr.

Ипак, успех нису поновили, а пад је дошао - клуб је данас део Четврте лиге Хрватске.

Двадесет година касније, клуб је избачен са градског стадиона, преноси хрватски портал.

WAZ 2014. године одлучују да оду са истока трибине стадиона у Крањчевићевој и рађа се идеја о оснивању сопственог клуба који ће делити вредности навијачке групе.

Тако су у фебруару 2015. регистровали клуб, а прву утакмицу у, тада најнижој, Трећој загребачкој лиги НК Загреб 041 одиграо је у сезони 2015/2016.

„Ово је наш клуб, овде смо своји и раскинули смо све везе са НК Загребом", каже Иван, а Марко Шмит добацује да може да дође до фузије клуба, али под њиховим условима.

Погледајте видео: Упознајте Цвелета Офковца, најстаријег навијача ОФК Београда

„Овде имаш право гласа, водиш клуб и имаш нешто властито - имаш слободу", додаје Шмит.

Ипак, он се не слаже са тим да навијачи воде клуб јер, сматра он, они треба да буду опозиција вођству клуба.

„Све је овде транспарентно, али некако још не могу да се навикнем да ми, као навијачи, водимо клуб", каже он.

Свако ко се учлани у клуб има право гласа, наводе они.

Трошкове које имају према Хрватском фудбалском савезу за учешће и најам терена плаћају од редовних чланарина, донација и новца који добију као и сви клубови од Савеза.

То је, кажу, и разлог због чега су „фудбалски бескућници", приморани да наступају на стадиону у Јакушевцу, где терен деле са истоименим тимом који их је срдачно дочекао.

Одсуство хијерархијске структуре унутар клуба, солидарност, толеранција, и противљење дискриминацији по било ком основу - вредности су које клуб негује.

„Волимо фудбал и желели смо да створимо нешто контра система и лошег друштва", каже Хорват.

Јосип Милић дошао је у контакт са клубом када је радио у невладиној организацији која је помагала мигрантима, а остао иако није до тада био љубитељ фудбала.

„Од почетка до данас, колико год су се мењали људи и на терену и на трибини - сви смо делили исте вредности."

Милић каже да су их погледи на свет неколико пута довели на ивицу сукоба са десничарима - од крађе транспарената до националистичких повика.

На утакмици против НК Сава, супарнички други голман је подигао десну руку у ваздух имитирајући поздрав из римског периода који је преузео диктатор Бенито Мусолини почетком двадесетих година двадесетог века када је основао фашистички покрет и преузео власт у Италији.

„Један наш члан је потрчао за њим у свлачионицу, настао је метеж, а када смо објаснили противничком клубу и делегатима о чему је реч - добили смо извињење, а тај момак је избачен из клуба."

На једној утакмици у навијачи противничког тима развили транспарент „Избеглице нису добродошле".

„Наши играчи нису желели да играју утакмицу са тим транспарентом јер знају клупске вредности, али је срећом скинут и одиграли су меч", прича Милић.

Иако Динамовац, рођен у близини стадиона Максимир на истоку Загреба, капитен Игор Крпан је од почетка у клубу - прво као играч три и по године, а онда наредне три и по као тренер.

Пре доласка на први тренинг, Игор није имао везе ни са Белим Анђелима, ни са НК Загребом, али је остао.

„Како у животу радим све у складу са опредељењима, видео сам да ми клуб одговара и одлучио да останем", каже Игор.

Жути картон дискриминацији

Доследни вредностима клуба, НК Загреб 041 и Бели Анђели зелену фудбалску траву понудили су мигрантима који су дошли у Хрватску из Африке и са Блиског истока.

„НК Загреб 041 био је једини клуб, за који сам успела да нађем податке, који је покушао да интегрише мигранте у друштво кроз фудбал", каже за ББЦ на српском Рахела Јурковић, културна антрополошкиња која је спровела студију о интеграцији избеглица у Хрватској у периоду од 2016. до 2021.

У Хрватској, наводи она, овај клуб је једини коме је циљ био интеграција избеглица са Блиског истока, а њихови навијачи готово увек истицали транспарент „Избеглице су добродошле".

Осим НК Загреба 041, додаје она, и НК Нур који је везан за исламску заједницу у Загребу примао је мигранте у тим.

Погледајте видео: Како Хрватска чува границе

Неке од избеглица које су добили азил, каже антрополошкиња, регистровали су као играче сениорског тима.

„Тада је и клуб био смештен близу избегличког кампа Порин, на самом западу Загреба и свакодневно су волонтерски помагали избеглицама."

Данас у клубу нема миграната, ни оних из ратом захваћене Украјине.

„Имамо искуство, и ако неко жели да нам се придружи - добродошао је", каже навијач Јосип Милић.

Тренутно једини странац међу играчима НК Загреба 041 је Колумбијац Данијел Дијаз који за клуб чуо од пријатеља Чилеанца који је у том тренутку играо овде.

„Сви смо овде једнаки и свако има сва права, баш као у функционалној породици."

Друго полувреме: Фудбал је за све

И као што то бива у породици - од играча до људи који воде клупске послове, у НК Загреб 041 - сви раде једни за друге.

Такорећи, волонтерски.

Кажу да верују у идеју да треба да постоји клуб који негује вредности толеранције, солидарности и борбу против свих облика дискриминације.

„За клуб сам чула преко тадашњег дечка који ми је причао о клубу са антифашистичким и демократским вредностима, што је мени битно као Истријанки.

„Дошла сам на једну, па на другу и ево, већ шест година долазим на утакмице НК Загреба 041", каже за ББЦ на српском двадесетседмогодишња Теа Радовић, једна од десетак Белих Анђелица, навијачица овог клуба.

Отвореност, укључивање миграната, као и одсуство „мачизма" и национализма на стадиону су неке од ствари које су Теу укључиле и у сам рад клуба.

До сезоне 2020/2021. НК Загреб 041 имао је женску екипу.

Због короне је тим распуштен, али надају се да ће од сезоне која почиње у јесен 2022. и та екипа поново играти.

До доласка на прву утакмицу НК Загреб 041, Теа Радовић није пратила фудбал, а сада гледа и понеку утакмицу других клубова.

„Мени је фудбал увек био синоним за просипање националистичких осећаја који се усмеравају као против нечега, за разлику од овог клуба - где је позитивно навијање."

Присећа се да је присуствовала разговору играча о саиграчу који је опсовао судије.

Тим је, прича она, разговарао са клупским колегом и објаснио да се код њих „то тако не ради".

Девојака на стадионима у Хрватској нема много, али она каже да, и када их има, на њих се гледа као на нечије девојке.

„Потребно је радити са новим генерацијама - да се не подразумева да је девојка на стадиону нечија девојка, већ да жели да гледа фудбал."

Анђелице од недавно нису саме на хрватским стадионима јер су навијачице загребачког Динама основале званично удружење љубитељки овог клуба, преноси хрватски портал Индекс.

Теа Радовић додаје да деци која тренирају фудбал у овом клубу није битно да ли је неко мушко или женско, мигрант или из Загреба.

Управо то потврђује и највеселија група навијача - родитељи деце која тренирају у НК Загреб 041.

Марко Јелковић је синове Јанка и Метаја уписао у овај клуб јер верује у вредности које промовишу.

„Када сам најстаријег сина уписао овде, играли су Иранци, Сиријци, Нигеријци - могao је да упозна различите културе и схвати из прве руке шта се дешава у свету.

„Другог клинца сам уписао јер ми се свидео педагошки рад - кроз фудбал, овде децу образују и не потцењују их, већ и ако не играју добро, дају им ветар у леђа да буду бољи."

И родитељи су чланови клуба и имају право гласа, а Јелковић показује на тренера деце Филипа Павелића, некадашњег голмана.

„Мислим да је фудбал сјајан начин повезивања људи и увек причам како су се деца мигранти и домаћа деца заједно радовала када победе, али и покушавала да утеше и подигну једне друге када изгубе - иако не причају исти језик", каже Павелић.

И он је у клуб дошао због фудбала који промовише вредности у које и сам верује.

Иако не гледа баш благонаклоно према непостојању структуре у клубу, каже да клуб доста добро функционише, али да је потребно да више људи узме учешће у функционисању.

„Увек се сведе на пар људи који нешто раде иако сви имамо право гласа."

Треће полувреме: Сербус Загребе, тамо на цести ми је остало срце

И пре почетка утакмице, почело је дружење на терену, али и рад на успешном окончању сезоне.

Пред крај утакмице - замирисао је роштиљ иза навијача.

Кажу да је то редовно тако када се слави или једноставно окупи већи број људи на трибини.

Пиво и жестока пића, храна, па и она за вегетаријанце, добро расположење и осмеси на лицима - иако завршавају сезону на осмом месту последње фудбалске лиге у Хрватској.

И песма - од народњака до панка. За свачији укус.

Пред одлазак са терена у Јакушевцу, поздравили су Загреб хорским певањем шансоном „Сербус Загребе" и скакањем уз звуке песме Срце на цести Јуре Стублића и групе Филм.

„Не треба нам елитна лига када тамо нема оваквог дружења", кажу навијачи, играчи и чланови НК Загреб 041.

Погледајте видео: Прослава о којој прича цео свет - како је горело небо изнад Сплита

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]