Европски суд, Хрватска и мигранти: Одштета за смрт авганистанске девојчице која је потресла Балкан

Аутор фотографије, ББЦ/Лазара Маринковић
Четири године после погибије авганистанске девојчице на граничној прузи, Европски суд за људска права у четвртак је пресудио да Хрватска мора да плати 40.000 евра одштете њеној породици којој су власти ове земље ускратиле могућност да затражи азил.
Мадина, тада шестогодишњакиња, била је са породицом у групи миграната коју су хрватске власти протерале назад у Србију преко пруге 21. новембра 2017.
Девојчицу је ударио воз на прузи, а њени родитељи су од надлежних хрватских органа добили тело тек после неколико дана.
Стотине миграната и избеглица са Блиског истока и Азије на такозваној Балканској рути покушава да настави пут ка Европској унији преко Србије и Хрватске.
Шта је одлучио Европски суд за људска права?
Суд је утврдио, између осталог, да је истрага о Мадининој смрти била неефикасна и да је држава тражиоцима азила ускратила њихова права, између осталог ограничавајући приступ адвокату, те да су неки од њих колективно протерани из Хрватске.
У пресуди се такође наводи да истражитељи нису проверавали недоследности у полицијским извештајима о Мадининој смрти, да су малолетни азиланти били малтретирани, а да жалбе на одређивање притвора нису ревносно обрађиване.
Хрватска је игнорисала оптужбе, а Министарство унутрашњих послова Србије саопштило је да је Мадина погинула убрзо пошто су хрватски полицајци на силу покушали да је врате у Србију, саопштио је суд.
Како је настрадала Мадина?
После вишемесечног боравка у избегличком кампу у Србији, Мадина, њено четворо браће и сестара, мајка, али и два кријумчара, по хладној новембарској ноћи стигли су у Хрватску, али их је зауставила полиција.
Захтев за азил им је одбијен и речено им је да морају да се врате у Србију.
До границе су одвезени полицијским комбијем, а полицајци су им рекли да „прате шине".
Убрзо пошто су закорачили пругом у Србију, зачуо се прасак.
Мадина је лежала лицем ка земљи, обливена крвљу, док су неколико десетина метара даље стајали хрватски полицајци, наводили су сведоци.
Умрла је у колима хитне помоћи на путу ка болници у Хрватској.
Породици није дозвољено да пође са њом и они су, други пут те ноћи, враћени у Србију.

Аутор фотографије, ББЦ/Лазара Маринковић
Хрватске власти су порицале да су грубо поступале према авганистанској породици, наводећи у саопштењу да су дежурни граничари видели породицу тек пошто је дошло до несреће.
Уз помоћ једне хрватске хуманитарне агенције, породица је тужила неименоване хрватске полицајце јер су „одбили захтев за азил и депортовали породицу у Србију, што је довело до Мадинине смрти".
Породица је добила њено тело после четири дана.
„Када смо поново видели Мадину, била је у ковчегу. Још је била у крви, нико јој није умио лице", рекла је Нилаб Хусени, Мадинина 17-годишња сестра.
Српске власти одлучиле су да она буде сахрањена на српском православном гробљу у пограничном граду Шиду, иако је породица желела да сахрани девојчицу по муслиманским обичајима.

Погледајте видео о мигрантима на пољско-белоруској граници: „Боље да умрем овде, него да се вратим кући"

Јована Георгиевски
ББЦ новинарка
Рашид, Мадинин брат, тада 15-годишњак, био је утучен, сломљен.
Испричао ми је како се све десило.
„Два сата смо пролазили Хрватском када нас је полиција ухватила и рекла да морамо да се вратимо у Србију.
Било нас је осморо те ноћи, 20.или 21. новембра. Било је мрачно и били смо уморни.
Моја мајка је питала могу ли нам да нам допустеда тамо проведемо ноћ, јер смо путовали са мојом малом браћом, један има три године, а други годину и по.
Полиција нам је рекла да нас води на железничку пругу и тамо није било светла. Нико ништа није рекао о возу, нико нас није упозорио. Нисмо знали.
Ходали смо и изненада смо зачули звук воза. Скочили смо на страну - сви, осим Мадине.
Воз се зауставио, а кроз светло сам је видео како лежи лицем према земљи. Пришао сам јој, подигао главу и видео крв. Подигао сам је.
Дошла је полиција и седео сам у полицијском аутомобилу с Мадином док је остатак породице био напољу.
Не знам да ли је већ тада била мртва, мислим да јесте. После неког времена дошла је хитна помоћ и одвели су Мадину.
Хтели смо ићи, посебно моја мајка, али нису нам допустили. Прво нам нису рекли где су је одвели.
Моја мајка је стално питала: 'Где је моје дете?'Хтели смо да одемо у Загреб и чекамо вести о Мадини.
Полиција нам је рекла да је Мадина одведена у београдску болницу и одлучили смо да одемо у Београд.
Али кад смо стигли у Београд, поново смо питали и рекли су нам да Мадина није тамо".
* Овај разговор је вођен у Београду у новембру 2017. године, и транскрибован је са снимка који није начињен за потребе ББЦ-ја

Лазара Маринковић
ББЦ новинарка
Око месец дана после Мадинине смрти, са колегиницом из иностранства разговарала сам са породицом Хусини у кампу Принциповац, близу Шида.
Мадинина сестра Нилаб, тада 17-годишњакиња, детаљно је, уз сузе, на енглеском описивала, шта се догодило у ноћи 21. новембра. 2017.
Одавала је утисак зреле и сабране особе - као да је те ноћи морала да одрасте.
Нилаб је причала да је породица била на путу две године, и да је њена мала сестра била уморна.
„Јесмо ли стигли? Је ли ово сада наш дом?", питала је Мадина сваки пут када су прелазили нову границу.
„Само је желела да види наш нови дом, да види њену нову собу", испричала нам је Нилаб кроз сузе.
У скученој соби са креветима на спрат у којој су боравили, њихова мајка Муслима је и даље неутешно плакала.
Брат, тада 15-годишњак, слушао је погнуте главе, а млађа деца, још несвесна шта се дешава, тихо су седела близу мајке.
Док нам на телефону показују фотографије Мадине како се безбрижно игра, колегиница и ја гутамо кнедле у грлу.
Затим нам показују њене последње фотографије - увијена у крвави чаршав, лежи на столу у малој просторији, док се чује јецање породице.

Аутор фотографије, ББЦ/Лазара Маринковић
Мадинине посмртне остатке вратили су из Хрватске неколико дана после погибије, без докумената и смртовнице, рекла је тада породица.
После вишесатне расправе са надлежнима, није им било допуштено да Мадину сахране према муслиманским обичајима.
Кажу да су добили само неколико флашица воде за купање тела.
Сахрањена је на најудаљенијем обронку православног гробља у Шиду, где почивају и друге избеглице и мигранти који су изгубили живот на путу ка Европској унији.
За разлику од њих, Мадинин гроб није имао никакво обележје када нас је породица одвела тамо.
Била је то мала, тужна хумка са пар дрвених штапова забодених у земљу.
* У доба снимања репортаже о породици Хусини, Лазара Маринковић је радила као фото-новинарка за други медиј

Хрватска и мигранти
О поступању хрватских полицајаца према мигрантима често се говори у органима Европске уније, чија је ова земља чланица.
Почетком октобра 2021. године, група хрватских полицајаца кришом снимљена је како туче палицама и протерује мигранте из Хрватске.
Неки мигранти су испричали новинарима како су их полицајци довезли комбијем, узели им ствари и тукли их, иако су малолетници.
„Хрватска полиција се веома лоше понаша према нама.
„Једном су нам узели 2.700 евра. Ставе маске тако да их уопште не видите, имају црно дрво, разумете.
„Имају палице и говоре нам: 'Идите, идите', идите, идите", рекао је тражилац азила Рабуд Кати јуна ове године за РТЛ емисију Потрага.
Снимци су изазвали огорчење у Европи, а полицајци са снимка су суспендовани.
Позивајући се на Дански савет за избеглице, лондонски Гардијан је априла 2021. године објавио сведочење Авганистанке која је оптужила хрватске полицајце за сексуално злостављање.
Наводно јој је хрватски гранични полицајац средином фебруара ове године претио ножем и натерао је да се скине гола.
Хрватско Министарство унутрашњих послова одговорила је да ће испитати тај случај, наглашавајући да су полицајци хуманим поступцима спасили животе стотина миграната извлачећи их из минских поља, гудура, спашавајући их од дављења, носећи их километрима кроз снежне олује".
„Не можемо да не приметимо да је упорно приказивање хрватске полиције као бруталне и нехумане групе склоне пљачкама и злостављању илегалних миграната постало уобичајено без иједног доказа", навели су тада из хрватског МУП-а.

Можда ће вас занимати и овај видео: Приче избеглица који би да се докпају Енглеске

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]










