Мигранти и Србија: Митови и заблуде о мигрантима и избеглицама

Од похвала са свих страна Београду за хуман однос према избеглицама, до лажних вести, па чак и хајки против миграната са Блиског истока, Африке и Азије: Како Србија дочекује Међународни дан миграната, 18. децембар?

Четири године после једне од највећих мигрантских криза у Европи, такозвана Балканска рута којом су у југоисточну Европу стизали људи који су остали без ичега бежећи од ратних сукоба у својим домовинама, много се тога променило.

Више од милион људи прошло је кроз Србију од 2015. године, већина жудећи да стигне до неке од земаља Европске уније.

Данас у 17 прихватних центара борави око 4.440 људи, кажу последњи подаци Комесаријата за избеглице Србије. Интензитет пролазака не јењава и многи мигранти користе исте руте на путу ка жељеним одредиштима.

Ипак, толеранција према мигрантима се смањује, посебно у местима где се налазе прихватни центри, указују подаци истраживања јавног мњења које се провео ЦеСИД у јуну 2019.

Протеклих недеља, групе грађана Шида, Пирота, Сомбора, Кикинде и Кањиже на друштвеним мрежама организују „хајке усмерене против мигрантске популације", саопштила је невладина организација Инфо парк, која од 2015. године пружа помоћ избеглицама и мигрантима у Србији.

„Ове групе етикетирају мигранте као опасне, кроз дезинфомрације фабрикују различите разлоге због којих су мигранти непожељни, а све то се брзо шири међу локалним заједницама и претвара у протестне акције, али и физичке нападе", упозоравају из ове организације.

Међутим, већина становника Србије још увек је благонаклона и не третира их као неку опасност, каже за ББЦ Гордан Пауновић, директор Инфо парка.

Пауновић сматра да је проблем „што радикализована мањина користи лажне вести и измишљене догађаје као алат за подизање панике и узнемиравање грађана."

Он сматра и да иза хајки на мигранте стоје политичари „који по узору на европске популистичке партије и покрете, на овај начин мобилишу своје гласачко тело".

Приметан је и растући тренд пласирања лажних вести на друштвеним мрежама и порталима, те је ББЦ на српском замолио саговорнике из Комесаријата и Инфо парка за коментар и тачан одговор на ове, испоставиће се, митови и заблуде о мигрантима.

„Мигранти у Србији добијају по 300 евра месечно"

Република Србија не исплаћује никакав новац мигрантима, кажу за ББЦ на српском из Комесаријата за избеглице и миграције.

„Једини новац који мигранти добијају је онај који им, путем кеш картица, деле страни донатори и хуманитарне организације, на месечном нивоу", објашњавају из Комесаријата - од 3.000 динара за самце и малолетнике без пратње до 12,000 за породицу са више од петоро деце.

И Пауновић каже да се „из буџета Републике Србије не издвајају средства за мигранте, већ она долазе од помоћи Европске уније и других страних донација".

Србија је само од 2015. до 2017. године добила више од 80 милиона евра за помоћ у вези са питањима миграција, саопштила је Европска комисија пре две године.

Комесаријат за избеглице је у више наврата демантовао лажне вести о наводној куповини кућа мигрантима са Блиског Истока и Африке, а заправо је била реч о куповини кућа и изградњи станова за избеглице из Босне и Херцеговине и Хрватске.

Из Комесаријата су тада истакли да није први пут да се на интернету на овакав начин манипулише избеглицама из ратова деведесетих и да се тиме шири ксенофобија према мигрантима.

„Србија ће примити 2 милиона миграната", „Власти планирају да населе 600.000 миграната"

„Нико не жели да се насели у Србији", каже Пауновић. „Они кроз Србију иду најбрже што могу."

Број миграната који жели да остане да живи у Србији је статистички занемарљив, потврђују из Комесаријата.

„Њихова крајња дестинација су земље Западне Европе, те стога они Србију виде само као транзитну земљу. Немамо никакав податак о било каквом плану за насељавање два милиона миграната у Србију", наводе из Комесаријата.

А шта је са тврдњама ће се 600.000 миграната населити у „празна српска села" или да је исти број избеглица затражио азил у Србији?

Према подацима Београдског центра за људска права 7.651 људи је у 2018. изразило намеру за тражење азила, а сам захтев за азил је поднело 292 особа.

Усвојена су 24 захтева.

Око 680.000 захтева за азил је поднето током 2018. године - али не у Србији, већ у земљама ЕУ и шире, кажу подаци Европске канцеларије за подршку азилу.

Из Комесаријата истичу да треба разликовати изражену азилну намеру, која не представља аутоматски захтев за азил (уточиште у Републици Србији).

Према искуству службеника Комесаријата на терену, мигранти користе могућност изражавања азилне намере, па и подношења захтева за азил, у највећем броју случајева за добијање на времену и стицање каквог-таквог статуса, док им се не пружи прилика да напусте Србију и крену даље.

„Очигледно је да постоји игра и манипулација бројкама", кажу из Комесаријата.

Министар полиције Небојша Стефановић је пре недељу дана изјавио да ширење лажних вести о наводном насељавању Србије мигрантима угрожава поступање надлежних и адекватно пружање помоћи људима који су заиста угрожени, преноси Н1.

„Мигранти повећавају степен кривичних дела, опасни су за околину"

Када се прошле године проширила лажна вест о наводном силовању 17-годишње девојке у Београду, МУП је убрзо демантовао тврдње, а Комесаријат упозорио да ширење оваквих дезинформација може имати веома опасне последице, чак и трагичне.

Министар полиције Небојша Стефановић је 2016. изјавио за РТС да је занемарљив број кривичних дела миграната у Србији.

У истраживању портала Вајс Србија пре две године објављено је да је, према подацима МУП-а, од почетка 2015. до краја јуна 2017. године забележено укупно 112 кривичних дела која су починили мигранти.

Трећину су чиниле крађе, полиција је истражила 21 дело лакше телесне повреде, као и пет случајева разбојништва.

У Србији је 2016. године почињено више од 96 хиљада кривичних дела према доступним подацима Републичког завода за статистику. Мигранти су осумњичени за 55 дела, то јест 0.06 одсто.

„Ако би се упоређивало, кривичних и прекршајних дела много више има код локалног становништва него код миграната, дакле потпуно обрнуто од мита да они праве проблеме. Они праве јако мало проблема и то су углавном изоловани инциденти, врло мали број људи", истиче Пауновић.

„Носе скупу одећу и скупе телефоне, узимају паре са банкомата"

„Мигрантима су телефони апсолутно најважнија ствар коју имају, јер им служе за комуникацију током путовања и зато им је битно да имају релативно пристојан и поуздан телефон", објашњава Пауновић.

Из Комесаријата такође наводе да мигрантима паметни телефони и савремене технологије помажу приликом прелазака границе и сналажења у разним државама, оријентације и кретања у простору, одређивању путних праваца.

Новац који им претежно шаљу породица или пријатељи углавном подижу преко сервиса Вестерн Јунион, а не са банкомата, додају.

Пауновић истиче да мигранте често мешају са арапским туристима у Београду.

„Када виде да неко носи Праду и другу скупоцену одећу, па се питају одакле њима пара да то пазаре по шопинг моловима - то су углавном људи из Емирата и других земаља коју су овде дошли на викенд, али то нису мигранти" истиче он.

„Долазе само војноспособни мушкарци, нема жена и породица"

Пауновић истиче да је међу мигрантима много деце и каже да је проблем и што се дечаци од 14 година виде као војно способни. Мушкарци су у већини.

„Има жена и породица, али мало, углавном зато што чекају да се мушкарци пробију, виде каква је ситуација те да би уследило евентуално спајање породице", каже Пауновић.

Од 4.440 миграната смештених у прихватне центре у Србији, самих мушкараца је 3.061, у оквиру породица присутно је 1,104 лица оба пола и свих узраста, док је малолетника без пратње 275, кажу последњи подаци Комесаријата.

„Оваква структура је прилично логична, будући да је у условима ирегуларног проласка кроз низ држава знатно лакше кретање мушкацима-самцима него женама, деци, старим и болесним особама", наводе из Комесаријата.

„Тамо није рат, то су економски мигранти који само желе бољи живот, а није им живот у опасности"

„Они могу да се сматрају економским мигрантима, али већина долази из такозваних дисфункционалних земаља као што је Авганистан где тренутно није рат, али је до скоро био и где и даље постоје подручја која су захваћена операцијама", каже Пауновић.

Услови у тим срединама су толико лоши да људи често одлучују да их напусте у потрази за бољим животом.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]