Камп Вучјак: „Нехумани“ услови у привременом кампу угрожавају животе хиљаде људи

Зима је стигла у Босну. А више хиљада људи који су овој земљи у нади да ће прећи границу с Хрватском, а затим наставити даље пут ка Европској унији, и даље је ту.

Како температуре ноћу падају испод нуле, многима су угрожени животи због услова у камповима.

Младићи који се данима нису купали, споро ходају дуж пута испред Бире, прихватног центра којим управља Међународна организација за миграције, северно-источно од Бихаћа. Неки од њих носе простирке за спавање у рукама.

Одбијени су из центра, пошто у некадашњој фабрици фрижидера у коју може бити смештено 2.000 људи, нема места за новопридошлице.

У празној унутрашњости фабрике, мигрантима и избеглицама нуди се најосновнији смештај, топли оброк и тоалет.

Управница кампа Амира Хаџимехмедовић каже да се јако узнемири када мора да каже људима да у кампу нема места.

„Ужасно се осећам кад морам да кажем 'Нажалост, не могу да вам помогнем', док је напољу хладно", каже она.

„Локална самоуправа забранила је да примамо нове мигранте и избеглице у Биру. Око 2.000 људи већ се окупило испред кампа, где немају одговарајућу заштиту."

Више стотина њих је било смештено у шаторима у кампу Вујак, који се налази на простору бивше депоније, на граници Босне и Хрватске.

Снег који је пао прошле недеље око Бихаћа, додатно је отежао живот у овом кампу. Страхује се да неки неће преживети.

Након посете кампу Вучјак, Дуња Мијатовић, комесарка Савета Европе за људска права, изјавила је да је „нехумано и неприхватљиво" да се људи „скупљају и остављају у блату" без текуће воде и адекватног мокрог чвора.

„Услови живота у импровизованом кампу Вучјак су срамотни. Овај камп никада није требало ни да буде отворен на том месту", стоји у изјави.

„Сада је приоритет да се нађе одговарајући смештај за више стотина људи," такође стоји у саопштењу.

Општинске власти у Бихаћу које су омогућиле да се користи овај простор, признају да то није адекватно решење.

Саветник градоначелника Бихаћа Един Морањкић каже да није фер очекивати да мали град попут Бихаћа преузме одговорност за мигранте и избеглице.

„У почетку, људи који живе овде разумели су проблеме миграната и саосећали су се с њима. Али дошло је дошло до проблема у њиховом понашању, а ни државна влада није понудила решење. Осећамо се као да су нас сви напустили."

Дирк Панерт из Дортмунда основао је иницијативу за помоћ људима у Вучјаку.

Али сада се највише бави људима који спавају на отвореном у шумама у близини границе.

„Неки од њих немају ни ципеле, ни чарапе, обучени су у један, често танак слој одеће", каже он. „Не могу да преживе тако обучени."

Не чуди да многи од оних који су добили смештај у прихватним центрима, не планирају да одатле одлазе док траје зима.

Хасан је дошао из Бангладеша и жели да оде у Немачку или Француску.

Међутим, каже да је кревет у центру Мирал који води Међународна организација за миграције, у некадашњој фабрици ПВЦ столарије, близу Велике Кладуше која је на граници, много боље решење од смрзавања у Босни.

„Људи су овде безбедни. Можда после фебруара, покушаћу поново да уђем у Хрватску, ако бог да."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]