Колико су пара странке потрошиле на изборима: ББЦ анализа

На изборе се не иде празног новчаника.

Буђелар листа које учествују на изборима пуни се новцем из државног буџета и сопственим средствима странака, а неки су значајно тежи од других.

ББЦ анализа показала је да су од 2016. до данас, листе које је предводио СНС само из државне касе добиле скоро 1,5 милијарди динара за парламентарне изборе.

Године власти довеле су до тога да напредњаци буду финансијски најдоминантнији политички актер у Србији, а Закон о финансирању политичких активности им дозвољава да у току године „штеде", а онда тај новац искористе кад дођу избори.

У последња четири изборна круга тако су у кампањи обезбедили додатних милијарду динара.

Како су имали највише новца на располагању, највише су и потрошили, често вишеструко у односу на другопласиране опозиционе листе.

ББЦ је анализирао извештаје о предизборним активностима које странке достављају Агенцији за спречавање корупције.

„Изборне листе морају да отворе посебан наменски рачун за финансирање изборне кампање на који морају да легну сви приходи и са њега мора да се плаћа све што је повезано са кампањом", каже адвокат Владимир Тупањац за ББЦ на српском.

Иако би цео процес требало да буде једноставан, Немања Ненадић из Транспарентности Србија (ТС) уочавао је нелогичности.

„Извештаји не одржавају увек стварно стање.

„Постоје неслагања између наведених трошкова и оних који су се стварно догодили. Неки расходи не буду пријављени, неки се односе на активности које су иначе по закону забрањене, а неки нису на правилан начин разврстани", набраја.

Центар за истраживање, транспарентност и одговорност Црта, организација која прати изборе, забележила је и бројне примере могуће употребе јавних ресурса за промоцију странке.

У многим случајевима „било тешко разликовати када су политичари представљали странку, а када институцију", навели су из Црте.

Колико су странке добијале новца из државне касе?

Од 2016, све листе које су учествовале на парламентарним изборима добиле су скоро 3,3 милијарде динара из државног буџета.

Према Закону о финансирању политичких активности, из државне касе се опредељује 0,07 одсто пореских прихода за кампање.

Од овог новца, 40 одсто се дели свим учесницима избора на равне части пре изласка на биралишта.

Преостала средстава добијају после коначних резултата, пропорционално броју освојених мандата.

На последњим изборима СНС и СПС добиле су из буџета око 18 милиона мање од осталих 15 листа заједно.

Буџетски новац за изборну кампању не добија се само пред гласање.

„Најлакши начин за парламентарним странка да финансирају кампању је да пренесу новац са страначког рачуна који потиче у највећој мери из буџета", каже Немања Ненадић.

На рачун странке лежу средства за редован рад на који партије имају право док имају представнике у локалној, покрајинској и републичкој скупштини.

Највише пара на овај начин је потрошила СНС - укупно око милијарду динара за четири изборне кампање.

Сви остали су за ових десет година потрошили око 295 милиона.

Буџетски цензус

Листе које не добију један или више одсто гласова, дужне су да паре врате у буџет.

Последњим изменама Закона, за неке је укинута обавеза странака да положе „изборно јемство“ - финансијске гаранције - да ће вратити новац ако добије мање од један одсто гласова.

„То ће учинити принудну наплату немогућом, у случајевима када листе немају имовину, или када се ради о групама које нису правно лице", каже Ненадић.

Према проценама ТС, овако би могла да се нанесе вишемилионска штета буџету.

Колико новца стиже из донација?

Појединци и фирме даровали су укупно око 337 милиона динара за четри изборне трке за народне посланике од 2016. до данас.

Закон прописује максималан износ који може бити поклоњен листама за изборну кампању.

Према подацима достављеним Агенцији, највише новца је добијала листа око СПС-а и то од физичких лица, око 220 милиона динара, као и Покрет обнове Краљевине Србије – око 14 милиона од људи и 23 милиона динара од правних лица.

СНС је добио пет милиона од правних лица и 680.000 динара од физичких - појединаца.

Све донације владајуће странке пријављене су за изборе 2016.

Међутим, управо се за Српску напредну странку везују необични прилози појединаца за председничку изборну кампању из 2017, када је победио Александар Вучић.

Тада је 98 одсто индивидуалних донатора СНС-а (њих скоро 7.000) уплатило идентичан износ - 40.000 динара, писао је БИРН.

Петоро донатора независно је потврдило за БИРН да су им функционери партије дали по 40.000 динара у кешу како би донирали СНС-у.

У интервјуу за Инсајдер, Вучић је казао да су се такве ствари дешавале због законских ограничења о максималном износу донације.

„Седимо нас двоје и буде ту и неки трећи човек. И ја кажем, 'ево ја хоћу да дам 800 евра, али не могу да дам 800 евра, дозвољено је мање. Ево ти, изволи новац, молим те, плати за нашу странку", казао је.

Због сличних налаза из кампање 2014, Агенција за спречавање корупције пријавила је ову странку Вишем јавном тужилаштву због сумње на прање новца током кампање.

Пет година касније, Тужилаштво је одлучило да нема основа за покретање кривичног поступка.

СНС и даље добија део новца од људи који донирају, али ван кампање.

Тако су у 2025. добили око 16 милиона од донатора, и даље скоро све у једнаким износима - 40.000 динара.

Ограничење од шест милиона

Све странке заједно потрошиле су укупно око 5,8 милијарди динара током четири изборне кампање за парламентарне изборе.

Највише СНС - 2,6 милијарди, а затим њихови коалициони партнери и листа окупљена око СПС-а која је потрошила скоро 1,1 милијарду динара.

Сви остали који су учествовали на изборима потрошили су нешто више од две милијарде динара кроз ова четири изборна круга.

Најскупљу кампању напредњаци су имали 2023, када су им укупни расходи били око 867 милиона динара.

Другопласирана листа Србија против насиља, коју су предводили Мирослав Алексић и Мариника Тепић, потрошила је око 3,7 пута мање - скоро 237 милиона динара.

Према последњим изменама закона, листе неће смети да потроше више од шест милиона евра (нешто више од 700 милиона динара) у једној кампањи за избор председника државе или посланике.

Лимит је превисоко и ако посматрамо државе упоредиве са Србијом, попут Хрватске, Бугарске, Чешке, Словачке, требало би да буде знатно мањи, указује Немања Ненадић.

Ограничење износа постоји да би се обезбедила већа равноправност међу учесницима изборне трке, и посебно је значајно у Србији, где већи део прихода странака долази из буџета, додаје.

Адвокат Владимир Тупањац не верује међутим да увођење било каквог лимита доприноси равноправнијој борби.

Све последње измене Закона о финансирању политичких активности биле су на штету оних који сада први пут излазе на изборе, тврди.

Највећи такмац напредњацима за предстојеће изборе 25. октобра је новоформирана Студентска листа, настала после вишемесечних антикорупцијслких протеста у Србији.

Како се трошио новац?

Најскупља ставка у једној изборној кампањи је оглашавање, посебно телевизијско.

СНС је на политичке огласе потрошила укупно скоро две милијарде динара, од чега на телевизију 1,6 милијарди, показују извештаји које је странка доставила Агенцији.

Током предизборне кампање 2023. године, за плаћене ТВ минуте напредњаци су дали 527 милиона, док је другопласирана опозициона листа Србија против насиља дала скоро 23 пута мање, односно око 23 милиона динара.

Ненадић указује да је ТС у више наврата уочила неслагања између извештаја странака и садржаја на ТВ екранима.

„Дешавало се да трошкови оглашавања на неким ТВ станицама уопште не буду пријављени или да буду далеко испод суме до које би се дошло кад се узме у обзир оглашена цена и број минута.

„То је карактеристично за странке које су на власти", тврди Ненадић.

Тупањац наводи један од необичнијих примера неплаћених политичких огласа.

„У изборној кампањи 2016, на ТВ Happy емитовани су промотивни спотови чији трошак СНС није пријавио у извештајима.

„Они су тада агенцији рекли да те спотове нису ни тражили, ни уговорили. Пошто је цео случај дошао до тужилаштва, на крају је званична истина била да је на Happy дошло НН лице и доставило спотове", који су емитовани.

Центар за истраживачко новинарство објавио је полицијски извештај о овом случају, у коме је описано како је текао договор представника телевизије и непознате особе, чији идентитет нису успели да утврде.

Друга телевизија, Пинк, на којој такође у изборним кампањама доминирају СНС спотови, у предизборној кампањи 2023. емитовала је скоро двочасовну емисију, која је изгледала као предизборни програм, иако није била тако означена навела је раније ТС у извештајима.

Трећа лица

Поред оглашавања, Ненадић издваја и организовање јавних скупова власти као пример трошкова у којима ТС примећује разлику између пријављених и онога што би се очекивало да буду стварни трошкови.

Тупањац међутим поставља питање - ко је званични организатор тих скупова?

„Агенција мора да докаже правну везу - да је одређени скуп организовао СНС, и да је плаћен са рачуна СНС-а. Ако не може то да докаже, онда се то не може сматрати трошком изборне кампање", каже Тупањац.

Закон дозвољава да 'треће лице' води позитивну или негативну кампању за рачун једне странке тако што плаћа огласе, организује јавне скупове, дели рекламни материјал.

По последњим изменама, и 'трећа лица' мораће да подносе извештај Агенцији.

„Колико год да је била добра намера, увођење ове новине створиће хаотично стање.

„Генерално је веома проблематично мењати закон усред изборне године", сматра Тупањац.

Кампања ван извештаја

Постоје трошкови који никада и не заврше у извештајима достављеним агенцијама, а који се односе на различите видове подмићивања бирача, што би иначе морало да буде забрањено, наводи Ненадић.

Према извештају организације ЦРТА, о изборима из 2023, посматрачи су на више бирачких места приметили куповину гласова, због чега су поднели седам пријава полицији.

Околности које буде сумњу на куповину гласова су забележене на преко десет одсто бирачких места, навела је Црта у извештају.

ББЦ на српском је од сада и на ТикТоку, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk