Србија је најподељеније друштво у Европи

Најснажнији утисци о поделама забележени су у Србији - чак 93 одсто испитаника своје друштво сматра веома или прилично подељеним, показује истраживање ББЦ-ја.

Анкета је спроведена у једанаест европских земаља: Белгији, Француској, Немачкој, Мађарској, Италији, Пољској, Русији, Шпанији, Шведској, Србији и Великој Британији.

„Сличан тренд је присутан у читавој Европи јер најмање три од четири испитаника каже да је њихово друштво веома или прилично подељено", каже Морија Глен Готфрид из Ипсос Морија, британског огранка глобалног предузећа за истраживање јавног мњења.

Готфрид каже да Европљани верују да су разлике постале израженије.

„Ово може да буде последица политичке климе и заокрета ка десници коме сведочимо на делу континента, или је политичка клима резултат већих тензија у друштвима. Ове две ствари су повезане", каже он.

Већина Европљана сматра да су поделе у њиховим земљама израженије него пре десет година, а 47 одсто види своја друштва као мање толерантна, показује истраживање ББЦ-ја.

У истраживању које је у 27 земаља света преко интернета спровео Ипсос Мори, 66 одсто Европљана сматра да су њихови народи „више подељени" него раније, што је највиши проценат на свету.

Половина Британаца као пример наводи поделе између имиграната и домаћег становништва.

То је најраспрострањенија подела у Великој Британији, а следе религијске разлике (47 одсто), националност (41 одсто) и политички ставови (40 одсто).

Подељена Европа

Као и у Великој Британији, испитаници у Немачкој и Француској често истичу поделу на мигранте и домаће.

Готфрид додаје да опстају и традиционалне поделе.

„Тензије које се заснивају на класној припадности и разлици у зарадама и даље постоје. У Британији, на пример, трећина примећује тензије између богатих и сиромашних, док у Мађарској више испитаника примећује тензије између богатих и сиромашних него између имиграната и домаћег становништва."

Резултат на светском нивоу показује да је три четвртине испитаника сагласно да су њихова друштва подељена, од чега једна трећина каже да су друштва „веома подељена".

Сматра се да разлике расту, а велика већина тврди да су поделе у њиховим земљама дубље него пре десет година. Само 16 одсто испитаника сматра да су поделе данас мање изражене.

Имати и немати у Србији

Дејан Анастасијевић, ББЦ на српском

Око 80 одсто популације чине православни хришћани, па нема услова за снажне националне или верске поделе.

Ипак, Србија је рекордер у неједнакостима у примањима међу европским земљама, што показује прошлогодишњи ГИНИ индекс неједнакости.

Четвртина становиништва живи испод границе сиромаштва, док најбогатијих 20 одсто зарађује десет пута више него најсиромашнија петина. У Европској унији, овај однос је пет-према-један. Разлика међу онима који имају и који немају порасла је у претходних пет година.

У сфери политике постоје оштре поделе око Косова које је 2008. године прогласило независност од Србије. Прихватање независности (без формалног признања) један је од предуслова за улазак Србије у Европску унију.

Иако већина грађана Србије жели у ЕУ, већина жели и да се Косово врати. Дебата је увек жустра.

Ривалства у Јужној Америци

У земљама Јужне Америке у којима је спроведено испитивање - Аргентини, Бразилу, Мексику, Чилеу и Перуу - најмање три четвртине испитаника примећује велике поделе, најчешће политичке природе, али и поделе на богате и сиромашне.

Перцепција тензија највиша је у Аргентини, где 92 одсто испитаника каже да је њихова земља „веома" или „прилично" подељена, док готово 40 одсто тврди да се ситуација погоршала у последњих десет година.

Око 70 одсто Аргентинаца узрок види у политичким разликама.

„То је веома, веома висок број", каже Готфрид. „Изузимајући Малезију, резултати истраживања у Аргентини су на врху оних који политичке разлике виде као главни узрок подела."

Истраживање показује да су политичке разлике израженије у Јужној Америци него у Европи јер их као узрок подела препознаје више од половине испитаника.

Ипак, док 68 одсто Европљана сматра да су се поделе заоштриле у последњој деценији, број оних који тако мисле у Јужној Америци је знатно мањи - 59 одсто у земљама у којима је спроведено истраживање.

Политичка подела у Аргентина

Председник Маурисио Макри обећао је у председничкој кампањи 2015. године да ће се решити „ла гриета" - дубинске поделе до које је дошло под администрацијом претходног председника Киршнера (од 2003. до 2015. године).

Поделе о којима Аргентинци стално говоре нису, међутим, ишчезле ни под конзервативном администрацијом Макрија. Штавише, подела се продубила јер готово 40 одсто људи мисли да је земља подељенија него пре једне деценије, види се из истраживања Ипсос Морија.

„Занимљиво је како људи виде поделе као скорашњи феномен", каже социолог Мартин Гендлер са Универзитета у Буенос Ајресу.

„Ова земља је настала на бројним супротностима и ривалитетима који постоје од најранијих дана, и присутнији су него у осталим националних државама. Оне су добијале нови значај током година, али су се увек кретале око сукоба популизма са антипопулизма."

Свет коме недостаје толеранција?

Готфрид каже да је истраживање открило и неке позитивне трендове.

Две трећине испитаника сагласно је да људи широм света имају више сличности него разлика.

„Само мали број људи верује да мешање са људима различитог порекла, културе или погледа на свет изазива сукобе", каже Готфрид.

Трећина сматра да ти контакти могу понекад да воде неразумевању које се најчешће може изгладити, док 40 одсто верује да они могу водити бољем разумевању и поштовању.

Готово 74 одсто Канађана сматра да је њихово друштво веома или прилично толерантно према људима различитог порекла и погледа на свет. За њима следи 65 одсто Кинеза и 64 одсто Малезијаца.

Кина у „хармонији"?

Јувен Ву, кинески сервис ББЦ

Док су политичке, верске и полне разлике предмет оштрих дебата у другим земљама, у Кини постоји мала толеранција за ове разлике.

Оштра државна контрола медија спречава смислену и отворену политичку расправу. Резултат је да се социјалне разлике покривају. Свега седам одсто испитаника у истраживању Ипсос Морија сматра да је њихово друштво „веома подељено".

Некадашњи председник Ху Ђинтао залагао се за изградњу „хармонизованог друштва", праведног друштва у коме се поштује владавина права, а људи верују једни другима. Слоган се могао видети и чути свуда. Али када су постови на друштвеним мрежама били уклањани јер су их цензори сматрали увредљивим, грађани су говорили „хармонизован ми је пост".

Упркос томе, државно руководство препознаје разлике у приходима које су се одразиле на кинески ГИНИ коефицијент који показује огромну неједнакост. „Кинески сан" председника Сија Ђинпинга о новој младости нације без дилеме је инспирисао многе кинеске грађане - али није дао резултате за све.