Јаз у платама: још увек недостижна равноправност

Радите исти посао као ваш колега а плаћени сте мање. Да ли је то зато што сте жена?

У Србији, као и у већини земаља Европске уније, то је и даље могуће.

„Равноправност је немогућа, колико год се трудили", каже Душица Јовановић, власница малог предузећа „Веранда 2011".

Једина је жена од пет запослених у овом предузећу за производњу ПВЦ и алуминијумске опреме које је основала са мужем.

„У нашем послу жене су често у канцеларији јер су мање круте са клијентима. Мушкарци су на градилишту", каже она.

Клијенти више верују мушкарцима

Ситуација је другачија када треба да уговоре посао.

„Тада увек иде мој супруг јер га много озбиљније схватају. Клијенти више верују мушкарцима него женама", објашњава Јовановић.

Када је реч о заради, каже, у предузећима која се баве овим послом мушкарци имају много веће плате него жене.

Ова млада мајка наводи још једну важну околност која се тиче положаја жена на тржишту рада.

„Одлазим на посао и када ми је дете болесно и када има температуру. Не могу да отворим боловање јер посао зависи од мене", објашњава.

Да ли влада води већу бригу о послодавцима него о женама?

Истраживање Фондације за развој економске науке (Френ) показало је да је тај јаз 11 одсто у Србији. У званичној статистици, у којој се користе другачије методе, износи 8,7 одсто.

Влада је признала проблем и покушала да га реши у нацрту закона о родној равноправности, у коме се предвиђа и да „органи јавне власти и послодавци" на сваке две године скупе податке о „платама, односно зарадама и другим накнадама запослених" као и о „распоређивању мушкараца и жена по радним местима, укључујући и руководећа радна места".

Када је потпредседница Владе Зорана Михајловић, која је и председница Координационог тела за родну равноправност, представила овај нацрт крајем августа 2017. године, рекла је да ће бити изгласан у првих сто дана рада Владе.

Седам месеци касније, то се још није десило.

На питање шта кочи закон, Михајловић је крајем фебруара одговорила: „Питајте Ану Брнабић".

„Отпор према овим мерама указује да неки кругови у Влади више воде рачуна о интересима послодаваца него о интересима жена", каже Марија Бабовић, професорка социологије на Филозофском факултету у Београду која се бави економском родном равноправношћу.

„Послодавци избегавају да узму жене за занимања која се сматрају мушким", објашњава налазе својих истраживања, називајући ову праксу „отвореном дискриминацијом".

Мушки клуб

Јаз у платама има везе и са тим што су жене често на нижим позицијама од мушкараца.

То не важи само за Србију.

„У нашој организацији никада нисмо имали амбасадорку. На менаџерским позицијама су углавном мушкарци. То је мушки клуб у који је тешко ући", каже Весна Вигњевић, службеница у београдском седишту велике међународне организације.

Подаци о платама су доступни, каже она, критеријуми су исти за мушкарце и жене, али подела постоји по специјализацијама.

„У међународним организацијама жене често раде у области људских права, а мање, на пример, на реформи полиције и у сектору безбедности", објашњава она.

Дискриминација је, верује, индиректна: „Напредујете само до одређеног нивоа".

Реч је о такозваном „ефекту стакленог плафона" - женама је теже да допру до најбоље плаћених места. Истраживање Френа показује да је нарочито присутна у приватном сектору.

У јавном сектору је, према истом истраживању, родни јаз у зарадама „много скривенији", јер су „жене које раде у јавном сектору у просеку образованије и имају боља радна места".

Да нема дискриминације или да мушкарци нису боље награђени за своје „неопажене" особине, наводи се, просечна зарада жене у јавном сектору била би већа од просечне зараде мушкарца.

Друштво неједнакости

Док је у већем делу света током протеклих двадесет пет година активност жена на тржишту рада порасла, у земљама Источне Европе, с наступањем транзиције, почела је да опада, показују подаци Светске банке.

Према подацима Републичког завода за статистику, у Србији је више од 60 одсто жена незапослено.

У европским оквирима ситуација је обрнута - 60 одсто жена учествује на тржишту рада, према Евростату, агенцији за статистику ЕУ.

„У Источној Европи је транзиција истиснула жене са тржишта рада у већој мери него мушкарце", каже економиста Соња Авлијаш, ауторка књиге „Жене и рад: ка политичкој економији транзиције".

Повлачење жена са тржишта рада је продубило неједнакости.

Професорка Бабовић верује да постоји систематска дискриминација жена и неповољнији положај на тржишту рада.

„То се одражава и на примања. У друштву у коме влада неједнакост тешко је очекивати једнакост у зарадама", истиче она.