Ниш, историја и фудбал: 'Еве га тај Ниш - девет чињеница за 99 година Радничког из Ниша

Бурек, мерак и фудбалски клуб Раднички - три су речи којима би Нишлије описале свој град.

Нишлије присвајају бурек, слагану лиснату питу са сиром или месом, и мерак, јужњачки израз за описивање помешаног стања радости и среће.

Међутим, Раднички је без сумње нишки бренд.

У историји дугој готово један век, Раднички је играо од најнижих лига, до полуфинала Купа УЕФА 1982.

Нишлије кажу да је Раднички љубав Ниша и тако 99 година.

„Раднички из Ниша увек је био и биће део мог живота, за њега ме везује детињство и рана младост", каже Драган Стојковић Пикси, селектор фудбалске репрезентације Србије и некадашњи играч нишког клуба, за ББЦ на српском.

„Ако си Нишлија - буди Мераклија", гласи мото организованих навијача Радничког који су 1989, када су настали, себи наденули надимак Мераклије, по мераку.

Љубав према локалном клубу преноси се с колена на колено.

Ненад Стојановић, Мераклија који је на стадиону од прве половине деведесетих, данас на утакмице иде са ћерком.

„Раднички је неодвојив од Ниша, али и неодвојив део мог живота јер сам уз тај клуб растао, школовао се, заљубио и основао породицу", каже Стојановић.

Љубав према Радничком, кажу неке Нишлије, није само љубав према фудбалу.

„Раднички је за мене наслеђе времена у коме је радничка класа имала снаге и мотива за еманципацијом, а спорт је био против друштвених неједнакости", каже нишки редитељ Владимир Ђорђевић за ББЦ на српском.

Занимљиве чињенице из историје Радничког, Ђорђевић преноси широј публици на профилу Црвени_Црвени на друштвеној мрежи Твитер.

Поводом 99 година Радничког, издвојили смо девет тачака које су обележиле историју клуба.

1. 'Еве га тај Ниш - и Хамбургер на коленима'

„А сад Раднички и Ненковић Дуца на последње пуца јер нема куде", орио се стих песме „Куде је тај Ниш" музичке групе Трио Палилула почетком априла 1982.

Италијански Наполи, швајцарски Грасхоперс, холандски Фејнорд и шкотски Данди Јунајтед редом су падали су пред нишким клубом у Купу УЕФА.

Жеља је била улазак у финале, а прва полуфинална утакмица играна је у Нишу са западнонемачким бундеслигашем Хамбургером.

Пред утакмицу, фудбалери нишког тима били су у хотелу у Сићеву, недалеко од Ниша на путу ка Пироту.

Душан Ненковић, тренер Радничког, желео је да пред утакмицу уместо уобичајених припрема и умерене исхране екипи сервира печено прасе, све са јабуком у устима, сећа се капитен Милован Обрадовић у књизи „Кад је Европа стрепела" .

„Екипа се враћа стазом до Нишаве, па истим путем до хотела, сви са љубичицама у рукама и устима, што је пре личило на духовни допинг неголи свесно убијање времена и ишчекивање утакмице", пише Обрадовић.

Цео град је је жељно ишчекивао утакмицу 7. априла и полуфинале овог европском такмичења.

Карте су плануле дан пред утакмицу.

„Готово два часа пре почетка утакмице, Чаир је био испуњен до последњег места.

„У том начичканом фудбалском грозду, 'наоружани' бројним навијачким реквизитима, сва срца и жеље биле су уз нишке фудбалере", описао је атмосферу Душан Марковић, новинар Народних новина, дан после утакмице.

У 77. минуту управо је капитен Милован Обрадовић постигао други гол за победу.

„И Хамбургер је на коленима", био је наслов текста о историјској победи нишког Радничког од 2:1 у полуфиналу Купа УЕФА.

Тешко и неизвесно, али на крају срећно, описује ову утакмицу Александар Панајотовић, тадашњи фудбалер Радничког који је из београдске Црвене звезде дошао у нишки тим.

Иако део сталне поставе тима, због жутог картона на претходним утакмицама, Панајотовић је ову пропустио.

„Кад ниси у игри, много се теже подноси јер имаш времена да размишљаш о грешкама и видиш све", каже Панајотовић за ББЦ на српском.

У реваншу у Хамбургу дао је гол петом.

Међутим, то није било довољно да се Раднички пласира у финале.

Немачки клуб је победио 4:1.

2. 'Реал са Нишаве'

Нишлије су 3. јуна 1962. године биле уз радио апарате Травијата које је управо произвела Електронска индустрија Ниш, некадашњи гигант југословенске привреде.

Због нервозе, многи су били на ивици да нове апарате тресну о земљу.

Раднички је играо у Скопљу са Вардаром, а победник је ишао у директно у Прву савезну лигу Југославије, тадашње елитно такмичење.

Утакмица је после 90 минута завршена 0:0, а онда су о победнику одлучивали пенали.

Врисак задовољства чуо се у Нишу када је Раднички, после пенал-серије, победио.

„Комплетан саобраћај у Нишу је био заустављен и славље је трајало читаве ноћи.

„Играчи су ношени на рукама, а људи су им давали букете цвећа", присетио се Милан Кнежевић Кнез, тадашњи голман и капитен Радничког, за нишки портал медиареформ.рс на 55. годишњицу утакмице 2017.

Тада, Раднички добија чувени надимак - Реал са Нишаве, по угледу на мадридски Реал.

„Шездесетих година, клуб је углавном наступао у белој гарнитури дресова, па су играчи у тој опреми подсећали на фудбалере мадридског гиганта", каже Владимир Ђорђевић.

3. Звездина звезда поникла у нишком клубу - Пикси Стојковић

Неколико дана пред утакмицу са Хамбургером,, шеснаестогодишњак из нишког насеља Паси пољана начинио је прве фудбалске кораке у подмлатку Радничког.

Због њега су 29 година касније нишке школе радиле скраћено, а река људи сливала се ка стадиону Чаир како би гледали последњу утакмицу Драгана Стојковића Пиксија у дресу Радничког.

„Желео сам да пред мојим људима, у граду који волим највише на свету кажем збогом играчкој каријери тамо где сам почео - на Чаиру", присетио се Стојковић 2001. године за ББЦ на српском.

Био је то заправо други опроштај Пиксија од играчке каријере.

Прву опроштајну утакмицу одиграо је 7. октобра 2001. у Нагоји у Јапану, где је до пензионисања играо за тим Нагоја Грампус Ејт.

Иако је прошло 40 година од дебитантског наступа за Раднички, сећања су му и даље свежа.

„Све је деловало као сан када су ми рекли да се спремим и да идем на тренинг првог тима пар дана пред ту утакмицу", присећа се Пикси дебитантске утакмице.

У наредне четири године, све до 1986. Пикси је одиграо 70 званичних утакмица за Раднички на којима је постигао осам голова.

„Пикси је био велики таленат, а имао је шта и да научи од наше генерације и поносни смо на његову каријеру", сећа се Милован Обрадовић.

Александар Панајотовић наводи да је, осим талента, Пикси имао још једну врлину - дисциплину.

„Сећам се да је дуго после тренинга остајао на терену и вежбао шутеве, слободне ударце."

Тај ударац је довео готово до савршенства, а многи памте утакмицу тадашње репрезентације Југославије против Шпаније на Светском првенству у Италији 1990. и његове минијатуре - први гол после сјајног дриблинга, а потом победоносни гол из „слободњака".

Погледајте видео:Пикси - од играча из Паси Пољане, до селектора са Маракане

Већ после првих утакмица, Стојковић је скренуо пажњу највећих клубова тадашње Југославије, а борбу да га доведу водили су београдски великани, Црвена звезда и Партизан.

Одлука управе Радничког о тада 21-годишњем Стојковићу била је Звезда.

Црвено-бели дрес обукао је после летњег прелазног рока 1986. године.

Четири године у београдском клубу, освојени трофеји, сјајне партије, љубав навијача и поштовање ривала донели су му почасну титулу пете Звездине звезде.

Из Звезде је 1990. отишао у Олимпик из Марсеја, а годину дана касније играо је за највећи европски клупски трофеј управо против Црвене звезде.

Ту утакмицу није играо од почетка, ушао је у 22. минуту продужетака нерешене утакмице.

Када је дошло време за пенале, одбио је да их изводи.

„Не знам како бих себи опростио да сам дао гол и да Звезда није узела трофеј", изјавио је Пикси 2019. године за портал Мондо.

После четири године у марсејском клубу, отишао је на други крај света и заиграо за јапански тим Нагоја Грампус Ејт.

У Јапану је почео и тренерску каријеру, да би на 56. рођендан, 3. марта 2021. године био именован за селектора репрезентације Србије.

Само осам месеци касније, Пикси је одвео репрезентацију Србије на Светско првенство у Катару.

Осим Стојковића, легенде нишког клуба су и голман Милан Кнежевић Кнез, који је играо 1950-их и 1960-их, и Милован Обрадовић, капитен тима који је 1982. године играо у полуфиналу Купа УЕФА, наведено је на сајту Радничког.

Интернационалци Дејан Петковић Рамбо и Саша Стојановић су такође играли за нишки Реал.

Међу легендама клуба је и голман Драган Пантелић Панта, познат по бравурозним одбранама и по голу који је дао супарничком голману Енверу Марићу преко читавог терена на утакмици нишког Радничког и мостарског Вележа 1980. године.

Пантелић је преминуо у октобру 2021. године.

4. Трагичан крај Пиксијевог наследника

Наследника Пиксија Нишлије су виделе у перспективном деветнаестогодишњем Ивану Крстићу Белом који је играо у подмлађеном тиму у сезони 1999/2000.

На исцрпљујућем тренингу 29. маја 2000. године, по облачном времену, ударио је гром на Чаиру.

Сви играчи су попадали на траву.

„Сви смо почели да устајемо, само је Крстић остао да лежи", сећа се Предраг Стаменковић, тадашњи играч Радничког, тог кобног тренинга.

Крстић је пред крај сезоне потписао за француски Бордо у коме би, као двадесетогодишњак, започео међународну каријеру.

„Тада смо имали доста успеха, вратили смо навијаче на трибине и мало је фалило да поново изађемо у Европу", сећа се Предраг Стаменковић за ББЦ на српском.

У част Белог Крстића, који је преминуо месец дана пре 20. рођендана, школа фудбала Радничког носи његово име од 14. октобра 2000. године.

5. Јужнопругаши се враћају

„Правом навијачу није важно у којој лиги игра његов вољени клуб, сан је да се победи Звезда или Партизан, али победа је једнако слатка и када се победи Дубочица из Лесковца у Српској лиги", каже Мераклија Ненад Стојановић.

Уместо Хамбурга, Цириха и других европских градова, почетком 21. века Раднички је играо у нижим лигама.

„Нисмо размишљали ни где играмо, ни са ким играмо - битно је било да клуб вратимо на старе стазе успеха", наводи Предраг Стаменковић, који је постао капитен тима по повратку у клуб 2010. године из суперлигашког Смедерева.

После сезоне у Српској лиги Исток (трећа лига по рангу), Раднички се 2011. враћа у Прву лигу.

„Иако је била тешка ситуација, уз навијаче који су нам била велика подршка, почели смо да подижемо клуб, прескачемо степенице и дођемо до Суперлиге", каже.

Раднички се вратио у Суперлигу Србије у сезони 2012/13.

Управо уласком у Прву лигу 2012. године, градске власти Ниша почињеу реконструкцију стадиона Чаир, а Раднички мечеве и улазак у Суперлигу игра на стадиону Женског фудбалског клуба Машинац на Делијском вису.

Повратак у највиши ранг домаћег фудбала Раднички је дочекао на делимично реновираном стадиону.

6. Нови европски почеци

Генерација Белог Крстића била је надомак Европе, оцењује Предраг Стаменковић.

Ипак, требало је скоро две деценије за повратак.

„Сви навијачи сањају да се понови Куп УЕФА из 1982. године и да дочекају да се полуфинале понови, а нешто слично сам дочекао 2017. године", каже Нишлија Ненад Стојановић.

Тим је сезону 2016/2017. завршио на трећем месту, и заједно са Партизаном и Спартаком из Суботице играо у квалификацијама за Лигу Европе, некадашњем Купу УЕФА.

Прва европска утакмица била је против малтешког тима Гзира Јунајтед.

Препун Чаир и четири голa за нишки клуб.

На Малти је Раднички потврдио пласман у наредно коло.

Међутим, израелски Макаби био је непремостива препрека за тадашњу генерацију Радничког.

Раднички је и 2019. године поново играо квалификације за Лигу Европе, али се и тада такмичење брзо завршило.

„Раднички има дугу историју, бори се колико може, а односи у спорту нису исти као некада - тешки су периоди за опстанак клубова", каже Милован Обрадовић.

Обрадовић верује да је тајна успеха да екипа дуже остане на окупу.

7. Како је све почело - као у серији 'Више од игре'

Прича о Радничком почела је писмом из 1921. године.

Милош Марковић, члан Комунистичке партије, чекао је потврду из Београдског лоптачког подсавеза за оснивање Спортског друштва Пролетер.

„Владајућа нишка буржоазија оптужила је нишку екипу 'Пролетер' да је 'прокомунистичка' и да као таква не може да развија спортску активност", записао је Ђорђе Стаменковић, хроничар клуба, у књизи Кључ старе Србије из 1997. године.

Жељно чекано писмо-потврду, Марковић је добио 1923, када су одлучили да промене име друштва у Раднички.

Грб је био црвена петокрака, симбол комуниста, у чијем средишту се налазила лопта, а око ње је писало: „Раднички спорт клуб Ниш".

Зелени дресови и црвена звезда петокрака били су опрема нишког клуба.

Боје и идеје су у овим дресовима бранили и народни хероји попут Станка Пауновића и Јосипа Колумба, а клуб радника и комуниста играо је у дворишту Радничког дома.

Погледајте видео: Прослава о којој прича цео свет - како је горело небо изнад Сплита

Раднички је 1928. године ушао у такмичење Моравске бановине, административне области којој је Ниш припадао у доба Краљевине Југославије.

Прву међуградску утакмицу одиграо је са имењаком из Крагујевца.

„Режим тог времена није благонаклоно гледао на политичко организовање радника и комуниста, па су спортска друштва били начини да се политика спроводи на другачији начин", наводи Владимир Ђорђевић, нишки редитељ и навијач Радничког.

Тим радничког клуба накратко је престао да постоји 1929. године, јер су га тадашње власти забраниле.

Како је клуб био повезан са забрањеном комунистичком партијом и радничким синдикатима, био је у организације којима није дозвољен рад после увођења Шестојануарске диктатуре краља Александра Карађорђевића.

У популарној југословенској телевизијској серији Више од игре из 1977. приказана је измишљена варош Градина између два светска рата чији се становници, осим идеолошких идеја, разликују и по клубу за који навијају.

Грађански оријентисани Градинари навијају за буржоаски клуб Грађански, а остали лево и комунистички опредељени бодре Раднички.

Слично као и у серији, и у стварном животу су постојали Раднички и Грађански у Нишу.

У време забране Радничког, неки играчи су прешли да играју за Грађански.

„Грађански је окупљао симпатизере из ниже средње класе која је симпатисала леве идеје и као таква била је уточиште онима који су остали без свог клуба", каже Владимир Ђорђевић.

Други део играча и руководства 1936. одлучио је да оде у оближње село Трупале где су основали истоимени клуб.

ФК Раднички 1936 из Трупала је играо у сезони 2020/2021 у Првој нишког лиги Фудбалског савеза Ниша.

Сезону 1940/41. Раднички није завршио због избијања Другог светског рата.

„Раднички је један од свега неколико клубова са овог простора који се није такмичио током трајања рата јер је више од 30 играча и функционера било у партизанима", истиче Ђорђевић.

8. Раднички и покушаји фузије са другим клубовима

Управа и играчи су одахнули после Другог светског рата и победе партизана.

Знали су да је Раднички дао допринос рату и револуцији, али сачекала их је наредба локалног руководства Комунистичке партије: „Нећемо дозволити клубаштво у Нишу".

Ривалство два локална тима, али и навијача Радничког и предратног Железничара, локални политичари су оценили погубним, каже Ђорђевић.

Тада је настао ФК 14. октобар, назван по датуму ослобођења Ниша 1944. године.

„Иако је том фузијом нови клуб ушао у највиши ранг такмичења, љубитељи оба тима нису били задовољни бирократском одлуком", наводи Ђорђевић.

Ипак, уједињење је трајало само годину дана, после чега је обновљен појединачни рад оба клуба.

Педесетак година касније, на сличну идеју дошао је локални политичар Бранислав Јовановић.

ФК Синђелић, основан 1918. године непосредно после Првог светског рата, крајем прве деценије 21. века играо је у нижим лигама.

Због тога се Синђа, како овај клуб зову у Нишу, нашао у финансијској кризи и пред гашењем.

Јовановић, тадашњи посланик у Скупштини Србије и функционер Синђелића, предложио је да спајањем реши финансијске проблеме два нишка клуба, тада у нижим лигама.

Он тврди да је „Раднички био пред гашењем" и да би фузијом тада спасао клуб.

За разлику од прве фузије 1940-их година, Јовановић за ББЦ на српском каже да би његовим предлогом остало име Радничког.

„Раднички је тада био у дебелом минусу, а рачун клуба у блокади и желели смо да спасимо клуб коме је претило испадање у Српску лигу (трећи ранг такмичења)", рекао је Јовановић.

Синђелић тада није био у финансијским проблемима и био је спреман, како тврди, да се одрекне свега у корист Радничког.

Јужне вести су 2011. године пренеле његове речи да је једини услов фузије да се не гаси име Синђелића.

„Желимо да се фузионисани клуб зове Раднички-Синђелић. Ми имамо потенцијала, младе играче и нисмо у блокади.

Спремни смо да вратимо дугове Радничког и да нов клуб добије чист рачун", рекао је Јовановић тада.

Додао је да привредна ситуација у граду не може да поднесе два клуба која се боре за Суперлигу.

Јовановићев предлог није наишао на одобравање навијача Радничког.

Мераклије су извршиле притисак на управу клуба и од Јовановиећеве идеје се одустало.

9. Чаир - ливада за фудбал

„Сећам се утакмица када је скоро 35 хиљада људи било на стадиону, нисмо могли да уђемо од гужве, па смо са кровова оближњих зграда гледали на смену двогледом утакмицу", сећа се некадашњи капитен Радничког Предраг Стаменковић утакмица.

Стадион Радничког је у парку Чаир, по коме је добио име, недалеко од центра града.

Иако у власништву града, овај стадион пратио је развој Радничког који на том терену игра близу шест деценија.

На мочварној ливади, Чаиру, како су је Турци назвали док је Ниш био под османском влашћу, изграђен је стадион 1963. године.

Почетком 2020, када се Раднички вратио у више рангове такмичења, најављена је и реконструкција стадиона.

Повратак у Суперлигу су Нишлије прославиле и под рефлекторима на делимично реконструисаном Чаиру.

Међутим, више од 10 година Раднички и Мераклије чекају завршетак реконструкције стадиона и коначну изградњу западне трибине и покривање осталих трибина.

Нишлије воле Чаир, али све док Раднички игра, није битно где, каже навијач Ненад Стојановић.

„Чак и током реконструкције стадиона, док је Раднички играо на стадиону Машинца, бодрили смо Раднички као да је на потпуно сређеном Чаиру."

Кажу Мераклије да им не смета стање на стадиону, иако би волели да се што пре заврши.

Ненад Стојановић, Мераклија и Нишлија, скоро сваке суботе зато има исти ритуал: поведе ћерку прво на бурек у оближњу пекару, а затим на Чаир, по дозу нишког мерака - да бодре Раднички.

Погледајте видео: Упознајте Цвелета Офковца, најстаријег навијача ОФК Београда

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]