Фудбал, музика и Димитрије Бањац: Панкер у сакоу старом који је постао власник Вимблдона

Навијање за Ливерпул, Челси, оба Манчестера или Арсенал у Србији више никога не изненађује, али када један Новосађанин одлучи да подржи енглеског трећелигаша и уз то постане један од његових власника - то је већ знак да се ради правом фудбалском сладокусцу.

Димитрије Бањац, глумац који тумачи лик често нераспложеног, а некада и џангризавог Ђорђа Чваркова у хумористичкој ТВ серији Државни посао, дугогодишњи је симпатизер АФК Вимблдона, фудбалског клуба којим руководе навијачи.

„Ево, тренутно смо власници Шолак и ја", говори Бањац кроз осмех, вршећи последње припреме на лаптопу за гледање утакмице између његовог клуба и Донкастер роверса, у дербију зачеља енглеске Лиге 1.

За разлику од Драгана Шолака, српског медијског магната, који је почетком године купио премијерлигаша Саутемптон, глумац је у власничку структуру Вимблдона ушао далеко једноставније - учлањењем у клуб навијача и уплатом чланарине.

„Ја их волим и одавде навијам за њих, немам ништа од тога, само сам власник клуба који има право да гласа и да буде биран", каже глумац, док жељно ишчекујемо почетак меча у једном новосадском ресторану.

И ето га, окршај у борби за опстанак може да почне, као и разговор у коме смо се, поред фудбала и Вимблдона, дотакли серије и музике.

Љубав према Вимблдону и лудој плаво-жутој дружини

Иако га је деда као малог водио на утакмице комшијског Кабела са новосадског насеља Лиман, Бањац се за фудбал у већој мери заинтересовао знатно касније.

Почетком 1990-их површно је почео да прати и енглеску лигу, да би се наједном све променило кад му је допао шака британски часопис Match.

У њему се, гле чуда, нашао постер на коме су били играчи Вимблдона - Роби Ерл, Јамајчанин који је на Светском првенству у Француској 1998. дао гол Хрватској, и офанзивац Дин Холдсворт.

Љубав се родила.

„Били су ми занимљиви, тегет-жути дрес, доста Јамајчана у екипи, специфичан начин игре", присећа се Бањац не скрећући поглед са монитора.

„А и константно су били у вестима - тренер им се потукао са ликом из публике, Вини Џонс ујео за нос навијача, стално је био неки тотални панк који ниси могао да видиш у озбиљним и нормалним клубовима и ето, то ме привукло", додаје.

Енглески медији су Вимблдонов тим из 1980-их и 1990-их, када је клуб постизао најбоље резултате назвали - Луда дружина (Crazy Gang), што је одговарало њиховом оштром и жестоком начину игре, али и опуштеној атмосфери која је владала у екипи.

Најпознатији играчи из тог периода били су Вини Џонс, Денис Вајз, Џон Фашану, Лори Санчез и други.

„Џонс је доведен из Вилдстона да игра за 50 фунти месечно, да би после глумио у Две чађаве двоцевке и осталим филмовима Гаја Ричија, а Џон Фашану је био бог отац и карате мајстор - црни појас", истиче Бањац, дипломирани инжењер петрохемије.

Овај тим је 1988. освојио енглески ФА Куп голом Лорија Санчеза, у финалу против Ливерпула, што је уједно и највећи успех клуба.

На голу лондонског тима био је Дејв Бесант који је на тој утакмици ушао у легенду одбранивши први пенал у финалу у историји овог такмичења.

„Вимблдон је успевао да искористи шта има и да направи да то буде одлично, што и јесте цела животна филозофија.

„Нису дриблали, али када је корнер и када треба да се реши главом, радили су то максимално добро и због тога су имали такве резултате", објашњава Бањац.

Каже да Вимблдон и даље негује стари начин игре дугим лоптама, некада карактеристичан за острвски фудбал, на коме је још 1980-их инсистирао тренер Дејв Басет.

У то смо се убрзо и сами уверили када је Џек Рудони главом постигао први гол за АФК Вимблдон, после центаршута из слободног ударца.

„Ајмо још три комада", весели се Бањац, који је претходно прогнозирао четири гола у мрежи Донкастера.

Поред тога што је дефинисао стил игре Лондонаца, енглески тренер Дејв Басет је, додаје, први увео клуб у елитни ранг - тадашњу Прву дивизију, у сезони 1986/1987.

Он је, каже глумац, схватио да Вимблдон као клуб локалне заједнице не може ништа да уради ако не игра на један сасвим другачији начин.

„Његова доктрина је била да противничком играчу згади долазак у Вимблдон.

„Знао је да имају најгори стадион, да изгледа као логор, а било је других смицалица - од тога да се противницима заврне радијатор да немају грејање, па и да се укине топла вода или да се уопште не да вода за пиће, уз уобичајене грубости које данас не би прошле", објашњава глумац, док намешта препознатљиве наочаре.

„Против модерног фудбала"

Вимблдон је један од оснивача Премијер лиге која је формирана 1992.

„Он је тада био елита и уједно тим који је сваке године словио за првог који ће да испадне", смешећи се прича Бањац.

Међутим, годину дана раније популарни Донси су морали да се иселе са њиховог стадиона Плаф лејна, јер није задовољавао безбедоносне стандарде, на Селхурст парк комшијског Кристал Паласа.

То ће уједно бити почетак агоније која ће се наставити десетак година касније, прво испадањем из лиге - 2000, а онда и измештањем клуба у други град.

Независна комисија Фудбалске асоцијације (ФА) Енглеске је 2002. донела контроверзну одлуку о пресељењу ФК Вимблдона у Милтон Кинс, новији град удаљен скоро 100 километара од њиховог дома у лондонском насељу Мертон.

„То је први и једини пут у историји енглеског фудбала да је ФА дала некоме право да узме франшизу", љутито додаје Бањац.

Клуб је 2003. пресељен, да би наредне године преименован у МК Донс (Милтон Кинс Донс).

Не часећи ни часа, најватренији навијачи основали су нови клуб, на духовним темељима старог, додавши само једно слово имену, чиме су постали - АФК Вимблдон.

Клуб је започео нови живот у деветом рангу такмичења.

„Први меч на ливади против Сатона, пред скоро 5.000 људи", поносно се присећа Бањац.

Одмах су закупили стадион нижеразредног Кингстонијана, у Кингстону, у ширем подручју Лондона.

„А онда су га продали женама Челсија, па су те паре биле основ да подигну стадион који се зове Cherry Red Records, у жаргону Плаф лејн, као некадашњи који се буквално налазио прекопута", додаје глумац.

Cherry Red Records је независна британска дискографска кућа у чијим каталозима се налазе и издања бендова које Бањац слуша, на пример - панк рок састав Toy Dolls.

„Тотални панк"

Нови стадион је отворен усред пандемије корона вируса - 3. новембра 2020, стога Новосађанин још није имао прилике да га посети.

До сада је, каже, неколико пута гледао Вимблдон уживо, али нажалост ни једном нису победили.

Прва утакмица којој је присуствовао била је у гостима против Олдама новембра 2017, а последња, на домаћем терену, против Донкастер роверса тачно две године касније.

„Врхунска је атмосфера, сви навијају, певају - права лудница, а и нема насиља, мада понекад буде неких искри", описује Бањац, док у истом тренутку Вимблдон постиже други погодак и то управо против Донкастера.

Радовање је накратко прекинуло разговор, да би се потом вратили на последњу утакмици коју је гледао у Лондону, када им је гол дао један од његових најдражих играча - Џо Пигот.

Сећа се да су му пре неколико сезона, као најбољем стрелцу, направили мајицу на којој је писало Feed the pig (Нахрани свињу), јер је „такав играч - даш му пас и он главом постигне гол".

„Ја наручио за мене и старијег сина, кад оно фали његова мајица. Ишао сам у пошту, слао имејл клубу да проверим да ли су послали и ништа.

„Прође месец дана и звони поштар - пакет из Енглеске. Отварам ја, а они послали и мом клинцу: комплет тренерку, потписану слику Џо Пигота, дукс Вимблдона, капу, перницу, оловке и новчаник", додаје Бањац одушевљено.

Стигао је, каже, и да једном приликом види и клупску маскоту Хејдона - фиктивну животињу под називом Вомбл из истоимене енглеске новеле и серије из 1970-их.

„Иде по стадиону, носи велику канту за смеће и удара њом у ритму и онда публика где је он викне 'Вомблс', па настави даље."

Вомблс је такође и један од надимака (А)ФК Вимблдона.

Пут до власничког статуса

АФК Вимблдон је клуб у власништву навијача.

Они њиме руководе кроз демократску организацију - The Dons Trust са управним одбором који такође бирају навијачи.

„Никада више нећемо бити у милости приватних власника са егоистичним агендама", пише на њиховом сајту.

Бањац каже да су њихови навијачи изузетно посвећени, што се показало и у пракси када су за нови стадион сакупили око седам милиона фунти (око 8,3 милиона евра).

„Пред сваку утакмицу изађе програм који кошта две фунте, сви га купе, не због програма, већ знају да ће то отићи клубу", истиче глумац.

Он је, додаје, пре неколико година постао један од власника клуба чланством у Независном удружењу Вимблдонових навијача (Wimbledon Independent Supporters Association - WISA) које делегира „неколико људи у управни одбор клуба".

„Свако од нас може да бира представнике или да буде биран на изборима."

Међутим, признаје да није превише ангажован по тим питањима, јер сматра да првенствено људи са локала треба да учествују у доношењу одлука.

„Њима је битна заједница, а и WISA углавном учествује у многобројним дешавањима на локалу", додаје.

Каже да су њихове заслуге препознате и од виших инстанци па су тако награђивани за помоћ људима током пандемије корона вируса.

„Данима су стајали испред тржних центара и делили храну и остале потрепштине онима који немају, да би им на крају неко украо комби", наглашава Бањац.

Такође, када су трофеји и признања после доста перипетије враћени у Лондон из Милтон Кинса, дати су управо локалној заједници Мертон.

„Цела прича је стварно антологијска и мислим да се неће поновити у Енглеској."

Архиватор у сакоу старом

Пре него што је почео да се бави глумом Димитрије Бањац је радио у Нафтној индустрији Србије (НИС) и као спортски новинар на Радио-телевизији Војводине (РТВ).

У глумачке воде је упловио сасвим случајно када су га Никола Шкорић (Драган Торбица) и Дејан Ћирјаковић (Бошкић) позвали да раде заједно прилоге за емисију Ноћна смена која се такође емитовала на РТВ-у.

Наставили су да сарађују на хумористичком програму Велика Србија приказиваном на телевизији Б92, да би се онда поново вратили у Нови Сад и септембра 2012. покренули Државни посао.

Неко време су упоредо радили и на спортско-хумористичкој емисији Прави фудбал где су посећивали и снимали утакмице општинских лига у Војводини.

Бањац у Државном послу глуми једног од тројице антихероја - „џангризавог и поквареног", главног архиватора Ђорђа Чваркова.

„Мислим да смо направили причу животним сценаријима и ликовима које смо изградили, а такви какви су свако може да их препозна у сопственој околини", истиче Бањац.

Каже да је серија писана за Нови Сад и околна места, али да му је најзанимљивије што „та канцеларија где се папири гурају од једног до другог", постоји по свим градовима Србије у шта се уверио разговарајући са фановима на турнејама са њиховом представом.

Тако су путовали широм земље, а стизали су и до иностранства - два пута су играли у Лондону, неколико пута у Канади, Норвешкој, Немачкој и на другим местима.

Често се у сценарију Државног посла појаве и одређене музичке референце, а неке од њих потпадају и под Бањчев музички укус - посебно оне хардкор панк музичког жанра.

„Скоро смо имали Марш бре по петарде од СМФ-а, а ту је и Види царе у очи ме гледај мог омиљеног бенда - Осми путник два", наводи Бањац, настављајући да опонаша звук песме његових адута.

Глумац је у младости и певао у панк бенду под називом Тритон господар мора, али је убрзо одустао и окачио микрофон о клин.

Крајњи домети

Утакмица Вимблдон - Донкастер завршена је нерешено 2:2.

„Добро је рекао Милан Живадиновић (српски фудбалски тренер) - 2:0 је најгори резултат", каже видно разочарани Бањац.

Ово је, додаје, најдужи низ без победе Вимблдона у клупској историји, чак од 7. децембра 2021.

Уколико овако буду наставили, сматра да тренеру Марку Робинсону не гине оставка - што се напослетку и догодило крајем марта, после 20 утакмица у низу без победе.

А што се опстанка тиче.

„Ту ти је једноставно, ко нема 50 бодова испада, а Вимблдону фали 17", додаје глумац.Његови миљеници су тренутно у зони испадања, на неколико кола пред крај сезоне.

Ипак, свестан је да су ово отприлике крајњи домети енглеских тимова које воде навијачи и где влада, каже, концепт „против модерног фудбала" и „тотални панк".

Оно што га пак радује је да се ситуација са пандемијом корона вируса поправља и да ће можда ускоро моћи да оде да погледа његов клуб на новом стадиону.

„Још мало да се стабилизује и ето мене на Cherry Red Records-у", каже Бањац, заклапајући лаптоп.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]