Пеницилин: Од гљиве до лека за милионе људи
Многа истраживања и велики напори научника били су потребни да се од плесни из лабораторијских посуда дође до пеницилина - антибиотика који jе омогућиo лечење озбиљних болести и спасao милионе живота.
За његово постојање знало се још у 19. веку, али је важност први увидео шкотски микробиолог Александар Флеминг 1928. године.
„Када сам сe пробудио тог јутра, свакако нисам планирао да започнем револуцију у медицини откривањем првог антибиотика и убице бактерија", рекао је шкотски научник пар година пошто је пронашао пеницилин.
Због појаве нових сојева отпорних бактерија, лекари широм света данас ређе преписују пеницилин, али он се и даље сматра „одличним антибиотиком".
„Пеницилин је први, основни и најбољи лек, а нуспојава и негативних својстава има мање него код других антибиотика", каже докторка опште медицине Весна Марић за ББЦ на српском.
Отпорне бактерије и алергични људи
Докторка Марић каже да је пеницилин одличан јер није „токсичан" и сходно томе може да се даје у великим количинама.
Пеницилин у организам може да се уноси инјекцијама, у мишић и орално - таблетама. Преписује се за „грам позитивне" бактерије и коке - њихове округле форме.
Ипак, његово дуго коришћење може довести до нежељених појава попут дијареје и гљивица, а постоје и људи алергични на пеницилин. У том случају се приписују други антибиотици - макролиди, док се алергичност утврђује тестирањем.
Понекад долази и до реакције које нису алергијског типа, али су непријатне.
„Када се кристали пеницилина не растворе добро у води, убаце се случајно у крвни суд и онда оду директно у мозак, тада настане зујање у ушима, трњење и црвенило, више од стреса и страха", објашњава докторка Марић.
Многи мисле да могу бити резистентни на пеницилин, међутим отпорност на антибиотик стичу искључиво одређени сојеви бактерија због прекомерне употребе лекова.
Зато здравствене организације широм света покушавају да редукују употребу антибиотика, посебно за болести које нису озбиљне.
Како је изгледао пут до инјекције?
Поједина истраживања указују да је пеницилин коришћен још у праисторији.
Аустралијски научници слуте да су неандерталци, далеки преци данашњих људи, пре 40.000 година користили пеницилин за лечење јер су ДНК анализом њихових зуба пронађени „трагови антибиотске плесни".
Док је служио као лекар у војсци током Првог светског рата, Флеминг је запазио да антисептици - средства за спречавање раста и размножавања бактерија - нису заустављали инфекцију, посебно код дубоких рана.
Важност пеницилина је открио случајно, десет година по завршетку рата.
Вративши се са одмора, Флеминг је уклонио површински слој са старих лабораторијских судова и приметио да је бактерију коју је узгајао - златнa стафилококa (Staphylococcus aureus) - уништила плесан.
Пеницилин је изоловао из буђи под именом пеницилијум нотатум (Penicillium notatum). Поновио је истраживање и на другим бактеријама, где је супстанца показала задовољавајуће дејство.
Успео је да покаже клинички потенцијал пеницилина, али није имао новца, ни услова да настави са истраживањем.
Изазов су преузели научници са Оксфорда, Ернст Чејн и Хауард Флори, који су 1939. добили новчану помоћ Владе Велике Британије.
Проблем је био произвести довољну количину пеницилина - у хиљадама флаша млека било је довољно за опоравак тек четири миша на којима су тестирали лек.
Прво тестирање на људском бићу урађено је 1941. године, када се показала ефикасност пеницилина, упркос томе што је пацијент преминуо јер је понестало лека.
До 1943. године је почела масовна производња, а само је америчка војска 1945. трошила две милионе доза пеницилина месечно.
Због овог револуционарног подухвата у медицини, Флеминг, Флори и Чејн добили су Нобелову награду 1945. године.
Ко је био Александар Флеминг?
Рођен је 6. августа 1881. године у шкотском градићу Дарвелу.
Одрастао је у скромној сеоској породици, а после завршених студија медицине радио је као венеролог.
Учествовао је у Првом светском рату као лекар на западном фронту у Француској.
Колале су приче и да је два пута спасио живот британском премијеру Винстону Черчилу, међутим биографи су утврдили да је реч о миту.
Пре неколико година на аукцији је за скоро 15.000 долара продата буђ из које је Флеминг први пут добио пеницилин и чију аутентичност потврђује његов потпис.
Флеминг је преминуо 1955. у Лондону.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
