Кина и бубонска куга: Монголија предузима мере предострожности након случаја заразе

Власти у Кини су појачали мере предострожности пошто је у једном граду у аутономној области унутрашње Монголије потврђен један случај бубонске куге.

Према извештајима државе, пацијент из Бајанура, локални пастир, налази се у карантину и у стабилном је стању.

Званичници су издали упозорење трећег степена, друго најниже у четворостепеном систему алармирања.

Бубонска куга коју изазива бактеријска инфекција, може бити смртоносна, али се лечи уобичајеним антибиотицима.

Нови случај је најпре пријављен како сумња на бубонску кугу у суботу у болници у подручју града Бајанура.

Није још увек јасно како је пацијент могао да се зарази.

Упозорење трећег степена забрањује лов и конзумирање животиња које би могле да преносе кугу, а јавност је позвана да пријави случајеве на које се сумња.

Фатална али излечива

Случајеви бубонске куге се периодично јављају широм света.

У Мадагаскару је регистровано више од 300 случајева током епидемије 2017. године.

У мају прошле године, двоје људи у Монголији је умрло од куге, којом су се заразили након што су јели сирово месо мрмота, врсте глодара.

Званичник Светске здравствене организације у Улан Батору, престоници Монголије, рекао је за ББЦ да се сирово месо мрмота и бубрези сматрају народним леком за добро здравље.

Овај глодар је познат као носилац бактерије куге, а често се повезује са случајевима заражених кугом у овој земљи. Лов на мрмоте је илегалан.

Бубонску кугу прате отечени лимфни чворови. Може бити тешко да се открије у раним фазама јер симтоми, који се обично развију после три до седам дана, личе на грип.

Али, мале су вероватноће да ће бубонска куга - озлоглашена као Црна смрт - довести до епидемије.

„За разлику од 14. века, сада знамо како се ова болест преноси", др Шанти Капагода, специјалиста за инфективне болести у болници Стенфорд Хелт Кер, рекла је за сајт Хелтлајн.

„Знамо како да је спречимо. Такође можемо да лечимо заражене пацијенте ефективним антибиотицима".

Црна смрт је однела око 50 милиона живота у Африци, Азији и Европи у 14. веку.

Последња застрашујућа епидемија у Лондону била је Велика куга 1665, која је усмртила скоро петину становника овог града. У 19. веку дошло је до епидемије куге у Кини и Индији, када је умрло више од 12 милиона људи.

Шта је бубонска куга?

Куга је потенцијално смртоносна инфективна болест коју изазива бактерија по имену Јериснија пестис која живи у неким животињама - углавном глодарима - и њиховим бувама.

Бубонска куга је најчешћи тип ове болести коју људи могу добити. Име потиче од симптома које изазива - болни, натечени лимфни чворови или бубони на препонама или на пазуху.

Од 2010. до 2015. широм света је регистровано 3.248 случајева, од чега је умрло 584 људи.

Кроз историју, ова болест се звала и Црна смрт, као референца на гангренозно потамњивање делова тела, као што су прсти на рукама или ногама, до чега може доћи током болести.

Шта ради организму?

Особа обично осети симптоме бубонске куге после два до шест дана од како се заразила.

Поред осетљивих, увећаних лимфних жлезда, које могу бити и величине јајета, симптоми укључују температуру, грозницу, главобољу, бол у мишићима и умор.

Куга може да утиче и на плућа, изазивајући кашаљ, бол у грудима и тешкоће при дисању.

Бактерија може да уђе у крвоток и да изазове стање септикемије или сепсе, што може довести до оштећења ткива, отказивања рада органа и смрти.

Како можете да се заразите?

Људи могу да се заразе:

Домаће мачке и пси могу да се заразе од уједа бува или уколико поједу заражене глодаре.

Инфекција може да уђе у тело и кроз посекотину на кожи уколико је особа била у у блиском контакту са крвљу заражене животиње.

Тренутним мерама у Кини забрањен је лов и конзумирање животиња које би могле да буду носилац куге.

Тело особе која је умрла због заразе кугом може да инфицира људе у блиском контакту, попут оних који припремају тело за сахрану.

Да ли постоји лек?

Брзо лечење антибиотицима је кључно. Болест је често смртоносна уколико се не реагује.

Рана дијагноза, лабораторијски тестови и други узорци, могу да спасе животе.

Да ли може доћи до новог ширења или пандемије?

Куга још увек постоји у многим деловима света. Последњих година било је епидемија у Конгу и Мадагаскару.

Иако је куга била узрок епидемија у средњем веку, данашња ширења ове болести су на срећу мала.

Доктор Метју Драјден, консултант у области микробиологије на Универзитету Саутхемптон у Уједињеном Краљевству је рекао:

„Бубонску кугу изазива бактерија и, за разлику од Ковида-19, се лако лечи антибиотицима. Иако ово може да делује забрињавајуће, јер је у питању још једна велика заразна болест која се јавља са истока, делује да је у питању један сумњив случај који се може лако лечити".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]