Корона вирус: Јесам ли избегао ковид и шта то значи

Надам се да ова бочица с крвљу садржи одговоре, јер ме мучи једно питање - јесам ли успео да избегнем ковид?

Изгледа невероватно да било ко уопште може.

Вирус је захватио читав свет откако се појавио у Кини пре скоро три године.

Нове варијанте су све боље и боље у заражавању свих нас.

Чак и вакцине ублажавају ковид пре него што стварају непробојан штит.

А опет сам све време одлазио на посао, чак и током карантина, вирус је похарао остатак моје породице а ја се нисам разболео.

А далеко од тога да сам једина особа која је прошла кроз пандемију без разорних симптома ковида или никад није била позитивна на тестирању.

Једна летошња процена показала је да се отприлике свака десета особа у Великој Британији још није заразила.

Шта се, дакле, дешава?

И да ли моје тело - и тела свих тих других „никад-ковидаша" - крије неку тајну за коначно побеђивање болести?

Постоје три генералне могућности ако мислите да сте успели да избегнете вирус:

„Има много људи који кажу: 'Никад се нисам разболео од ковида'. Већина вероватно није у праву, можда су се заразили али нису имали никакве симптоме", каже ми докторка Линдси Бродбент, вирусолошкиња са Универзитета у Сарију.

„Али ми знамо да постоје неки људи који се никад нису заразили, чак и у високо ризичним окружењима као што су медицинске сестре", додаје она.

Једна студија на људима који су редовно тестирани показала је да је половина оних који су се заразили омикрон сојем остала блажено несвесна тога или је благе симптоме приписала нечем другом.

Моја крв - болно измузена из мог кажипрста - одредиће да ли се и ја заваравам.

Херметички затварам бочицу са крвљу и шаљем је у истраживачку лабораторију на анализу мешавине антитела коју садржи.

Антитела су саставни део имуног система.

Она се понашају као пројектили који се лепе за вирусе.

То их спречава да заразе ћелије у нашем телу и говоре остатку нашег имуног система да убије вирус.

Различита антитела лепе се за различите делове вируса и тест се усредсређује на две врсте:

Све вакцине коришћене у Великој Британији обучавају тело да напада само шиљасти протеин.

Чак и годину дана после мог последњег бустера, тест показује да имам висок ниво анти-С антитела.

Ваше тело научи да напада друге делове вируса тек кад се сусретне са самим вирусом.

Да сам имао анти-Н антитела у крви, то би значило да сам био заражен ковидом.

Негативан сам на тесту и идеја да сам успео да избегнем ковид пролази прву препреку.

Професорка Мала Маини, професорка вирусне имунологије, зове ме у своју лабораторију на Универзитетском колеџу у Лондону да заједно проучимо резултате.

„То може да значи да никад нисте имали инфекцију, али може и да значи да сте направили анти-Н антитела и да су она нестали из ваше крви", каже ми.

Међутим, никад нисам био позитиван на тесту упркос томе што сам се:

„У комбинацији са вашим негативним тестом на анти-Н антитела, то говори да сте можда заиста неко ко је избегао потпуну инфекцију", закључује професорка Маини.

„Можда сте имали оно што зовемо 'абортивном' инфекцијом."

Имунолошка предност

Идеја о абортивној инфекцији је да сте изложени вирусу, он чак стигне и на права места за покретање инфекције, али тело успе да га савлада пре него што се прими.

Знамо да се ово дешава из студија које су покушале намерно да заразе људе ковидом.

Током ових испитивања на људима вирус је убризгаван у нос здравих волонтера, али од првих тридесет четворо који су учестовали, само је половина развила инфекцију.

Прва линија одбране је урођени имуни систем.

То је већ постојећа одбрана нашег тела. Он на може да научи или „запамти" инфекције тако да је сваки пут као први пут.

Али он је толико брз да може моментално да заустави инфекцију.

Докторка Бродбенд је демонстрирала ово вршећи експерименте уз помоћ минијатурних плућа узгојених из ћелија људи - по имену органоиди - и покушавајући да их зарази вирусом.

„Нашли смо једну особу коју напросто нисмо могли да заразимо, засипали смо те ћелије огромном количином вируса и није било инфекције", каже ми она.

Друга половина имуног система је позната као адаптивни имуни систем, који учи и уз праксу постаје све бољи.

На тај начин вакцине припремају тело за борбу против ковида.

„Могло би да буде само да су вакцине радиле веома добро на вама и да су вам пружиле врло добру заштиту", сугерише професорка Маини.

Али чини се да вакцине пружају само привремену и убрзано слабећу заштиту против заражавања вирусом.

А и није било вакцина у првој години пандемије.

Међутим, постоје и други начини на које овај део имуног система може да заустави инфекцију.

Узорци крви и плућа узети од болничког особља пре пандемије показали су да су неки људи већ имали заштитне Т-ћелије.

Оне су попут чувара који прегледају друге ћелије у потрази за знацима инфекције.

Ако пронађу контаминирану ћелију, убију је.

Чак и пре него што су први случајеви стигли у Велики Британију, неки људи су имали ове анти-ковид војнике у својим телима.

Они су вероватно резултат заражавања другим корона вирусима прехладе, који су блиски сродници вируса ковида.

„Ако имате малу децу у школи, врло је вероватно да сте били изложени овима током ранијих година", каже ми професорка Маини.

„Ако ове Т-ћелије које постоје одраније спремно чекају, могу много брже да реагују и оборе инфекцију пре него што постанете позитивни на тесту", додаје она.

Научници се надају да ће моћи да развију нову генерацију вакцина која опонаша овај већ постојећи имунитет.

„Ако можете да направите Т-ћелије против унутрашњих делова вируса и произведете те реакције у носу, дисајним путевима и плућима, много су веће шансе да могу да зауставе инфекцију пре него што се прими, а то је циљ", каже професорка Маини.

Мој инстинкт ми говори да ми је бујица бацила коју сваки малишан донесе кући из вртића да намучи већ ионако исцрпљене родитеље помогла да избегнем ковид.

Друга објашњења?

Постоје и друге две могућности, али оне или не важе за мене или су невероватно ретке.

Неки људи никад нису били изложени вирусу зато што су избегавали контакт с другима људима.

Интервјуисао сам ове супер-заштићене који су се изоловали на скоро 1.000 дана, често зато што су имали ослабљени имуни систем који их је чинио угроженијима.

То нисам ја, пошто сам све време путовао на посао возом па чак и делио кревет са болесним малишаном.

Друга идеја је генетска нерањивост, која се заиста дешава код других болести.

Славни пример је вирус хумане имунодефицијенције (ХИВ).

Врло редак број људи рођен је са срећном генетском мутацијом која их у потпуности штити од вируса.

Мутација у делу њиховог генетског кода - звана ЦЦР5 - мења браву на телесним ћелијама, па ХИВ не може да уђе.

То је употребљено за лечење неких људи од ХИВ-а, а сличне мутације показале су да не дозвољавају корона вирусу да уђе у ћелије људи.

„Невероватно, невероватно мали број људи има неку врсту генетске резистенције", каже докторка Бродбент.

Да ли сам онда безбедан ове зиме

Да ли онда ми који се још увек нисмо заразили вирусом можемо опуштено да уђемо у фестивалску сезону или смо заправо највише угрожени?

Заштита коју пружа вакцина значи да су шансе да се тешко разболиш умногоме умањене чак и ако она не може да заустави инфекцију.

Али истраживања, међу којима је и једна студија у Швајцарској, сугерише да ако сте имали и вирус и вакцину - познато као тзв. хибридни имунитет - то даје најјачу имуну реакцију.

„Дакле, то би могло да значи да сте ви помало угроженији", упозорава професорка Маини.

Докторка Бродбент се слаже: „Ако мислите да га до сада нисте имали, то не значи отпорност… већ су велике шансе да сте само срећник."

Лично мислим да ме је писање овог чланка урекло те да ћу добити ковид до Божића!

Пратите Џејмса на Твитеру

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]