Корона вирус и дуготрајни ковид: „Не знам како да објасним себи, а и другима, зашто тако дуго не могу да оздравим"

До недавно је Анђелка Јанковић из Београда свакодневно вежбала јогу, ишла у дуге шетње, кувала, дружила се с пријатељима.

Сада се њен живот свео на редовне посете лекару, провере крвне слике и тешку вожњу на психичком ролеркостеру, за који каже да неизбежан током дуготрајног ковида.

Умор, малаксалост, повишена температура, губитак чула мириса и укуса су симптоми са којима се Анђелка бори од новембра прошле године.

Бројни одласци код лекара различитих специјалности донели су закључак да Анђелка болује од дуготрајног ковида уз који је у почетку сваки излазак из куће био тежак.

„Првих недељу дана болести нисам имала снаге ни чај да скувам",

„Крени, стани, одмори, мало крени, боље стани", описује 33-годишња Анђелка за ББЦ на српском како изгледа њена вишемесечна борба са ковидом.

Према подацима Светске здравствене организације, оболели се од ковида-19 опораве после две до шест недеља, али код неких, симптоми болести могу да трају или се понављају недељама и месецима.

Дуготрајни ковид се прати, јер као и друга вирусна обољења, оставља последице, каже професор Зоран Радовановић, епидемиолог у пензији.

„Оно што је сада јасно је да то није болест респираторних органа, већ системска болест која оштећује унутрашњост крвних судова, јетру, бубреге, крвне судове мозга", каже за ББЦ на српском Радовановић.

Попуните формулар кликом на линк изнад и испричајте нам властита искуства.

Како је почело

Анђелка каже да је прво добила благо повишену температуру и осећала се ошамућено.

„Потом је почело да ме боли грло, а дан касније је температура порасла на 38,5", каже Јанковић.

Отишла на преглед и добила терапију којом је успела да спусти температуру за један степен.

„Након недељу дана на парацетамолу, болови у телу су полако попуштали, али су ми се онда угасила чула мириса и укуса", прича Анђелка.

После три недеље, укус се вратио, али је мирис повремено осећала, али не задуго.

Борба са ковидом којој се не назире крај

У првим недељама болести, Анђелка није имала снаге ни чај да скува.

Таман кад би се мало придигла из кревета, умор би се вратио, заједно са упалом мишића и подрхтавањем читавог тела.

„Неколико пута сам снимила плућа рендгеном, а једном и скенером", каже Анђелка.

Осим бронхијалне шаре, на плућима се „ништа није видело, није било упале плућа".

Узимала је терапију који лекари преписују свима који се разболе од вируса.

Након три недеље је осетила је као да јој је „срце у грлу" и да нешто није у реду.

„Почеле су тахикардије, уз умор који ме није напуштао", каже Анђелка.

Месец дана касније, крвна слика се стабилизовала, али су психички и физички умор остали, као и повишена температура.

Умор, умор, умор

Анђелка се бави маркетингом у култури и ауторка је блога о „"донесианђицом" у коме пише о кувању, јоги, пилатесу, медитацији и етеричним уљима - свему што воли и примењује.

По савету лекара одлази у шетње - пријају јој, али после мора дуго да се одмара.

Иако је у кондицији због начина живота који је водила пре него што се заразила, сада чак и током лаганих шетњи мора да прави паузе.

Каже да би неким данима помислила да је боље, те је правила планове „за повратак у живот", али би после сат времена проведених у продавници или за компјутером морала да одспава бар три.

Слаба концентрација, дезоријентација, жигање, дрхтавица, премор, као и то што не зна када ће „све проћи" доносе свакодневни страх, каже Анђелка.

„Брзо се умарам"

Боловање од ковида поприлично је потрајало и код 44-годишње Александре Гајић, медицинске раднице из Крушевца.

Александра не зна како се заразила корона вирусом почетком године, али зна да последице осећа и данас.

„Брзо се умарам, нисам могла да се попнем на први спрат, а да се не задишем", каже Гајић за ББЦ на српском.

Гајић пати од дијабетеса и редовно прима инсулин, па је била спремна да ће опоравак од ковида дуже трајати, али не и оволико.

Прошли су месеци док јој се здравствено стање стабилизовало, а прве знаке побољшања осетила је тек током лета.

С прегледа на преглед

Уз симптоме који као да су се укључивали и искључивали, Анђелка је редовно одлазила код лекара.

Често је проверавала крвну слику, снимала плућа, мерила сатурацију и крвни притисак.

Како уз терапију антибиотицима и витаминима после три недеље болест није јењавала, одлучила је да обави и специјалистичке прегледе.

„Прво сам ишла код оториноларинголога, па после недељу дана и код пулмолога који је установио да имам хроничну упалу синуса", каже Анђелка

Пулмолог је утврдио да су и даље присутни симптоми короне.

Кардиолога ће, нажалост, редовно посећивати.

„Сазнала сам да имам прираслице на срцу", каже она, додавши да није сигурна да ли су настале од ковида или их је имала и раније, али због учесталијих прегледа, лекар је то утврдио.

Очекују је прегледи и код инфектолога, реуматолога и имунолога.

„Моја другарица, психолошкиња, лепо је дефинисала - лично ванредно стање у доба светског ванредног стања".

Паросмија- када се промени чуло мириса

Многи људи са ковидом-19 привремено изгубе чуло мириса, али се оно обично врати када се опораве.

Код неких се измени, па су некада пријатни мириси сада одбојни.

Црни лук, кафа, месо, воће, алкохол, паста за зубе, средства за чишћење и парфеми многе нагоне на повраћање.

Све је више оних који пријављују ово стање, познато као паросмија, али научници нису сигурни зашто до те промене долази и како је излечити.

Савети за исхрану уколико патите од паросмије:

Извор: AbScent

Шта повећава ризик од дуготрајног ковида

„Кад имате више од пет различитих симптома у првој недељи обољевања, то је један од кључних фактора ризика", каже докторка Клер Стивс са Краљевског колеџа у Лондону за ББЦ Њуз.

Оболели са симптомима кашља, умора, главобоље, пролива и губитка је чуло мириса - што су све потенцијални симптоми - изложен је већем ризику од некога ко је „само" кашљао.

Ризик такође расте са годинама - нарочито после педесете - као и код жена.

„На основу раних објављених података видели смо да је много већи ризик по мушкарце да се разболе од тешког облика болести и, нажалост, премину од ковида, али чини се да је по жене већи ризик да добију ову дуготрајнију варијанту", рекла је докторка Стивс.

Ниједан већ присутан хронични здравствени проблем није повезан са дугим ковидом, осим астме и плућних болести.

Погледајте видео о томе како ковид изазива губитак памћења.

Како вирус доводи до дугог Ковида?

Много је претпоставки, али још нема дефинитивних одговора.

Вирус је можда нестао из више органа, али се задржао у неким малим џеповима тела.

„Уколико имате дуготрајну дијареју, онда се вирус задржао у цревима, уколико дође до губитка мириса, онда је он још увек у нервима - то могло да буде оно што изазива проблем", каже професор Тим Спектор са лондонског Краљевског колеџа.

Корона вирус може директно да зарази широк дијапазон ћелија у телу и изазове претерану имунолошку реакцију која такође доводи до великих оштећења у организму.

Једна од претпоставки је да се имуни систем не враћа у нормалу у потпуности после прележаног ковида, те зато здравље остаје нарушено.

Инфекција може да измени и функције органа.

Код плућа се та промена највише примећује уколико на њима остану ожиљци - дугорочни проблеми уочени су и после инфекције вирусом Сарс и Мерс, а оба су типови корона вируса.

Ковид би, сматрају научници, могао да измени и метаболизам људи.

Било је случајева повишеног нивоа шећера у крви и појаве дијабетеса после ковида.

Постоје рани знаци промена у можданој структури, али се оне још истражују.

Ковид-19 изазива и необичне промене у крви, међу којима су неуобичајено згрушавање и оштећења у крвотоку.

Научници упозоравају да је тешко одредити праву терапију за лечење дугог ковида, јер истраживања трају и даље.

Погледајте видео о ивермектину:

Шта даље

Анђелка каже да је, иако се сматра да је њен „случај био блажи" јер није имала упалу плућа, али је „психичкибио исцрпљујући."

„Са 33 године не знам када ћу моћи поново да потрчим, заплешем и запевам пуним плућима, да сама одем на пијацу по намирнице или се у потпуности вратим свим радним обавезама", додаје она.

Александра Гајић је примила три дозе вакцине против корона вируса и редовно узима витамине како би јачала имунитет.

„Пијем Ц и Д витамин, трудим се да се штитим, да не идем у гужве, ништа ми друго не преостаје", каже Александра.

Како изгледа лечење дуготрајног Ковида

СЗО је у јулу прошле године објавила смернице о рехабилитацији пост-ковид пацијента.

Код хоспитализованих пацијената, процес почиње још током болничког лечења.

Код пацијената са лакшом и средње тешком клиничком сликом, рехабилитација се препоручује од почетка болести.

Респираторна рехабилитација подразумева најпре лагане вежбе дисања до границе замора, спавање на стомаку како би се растеретила плућа, а током дана одмор у полуседећем положају.

После благог опоравка, препоручују се лагане шетње, а посебан значај имају вежбе дисања, по потреби и уз помоћ механичких апарата.

Национални институт за здравље и негу (НИЦЕ) у Великој Британији предложио је протокол лечења продуженог Ковида.

Са пацијентом се разговара о тегобама, мери се телесна температура, прегледају се срце и плућа и ради се ЕКГ:

Уколико постоји потреба, пацијент се упућује на плућну рехабилитацију.

Према протоколу НИЦЕ, стање пацијената који имају болест плућа током ковида наставља да прати пулмолог.

Медицинско лечење обухвата:

Која психолошка помоћ је доступна?

Министарство здравља Србије отворилоје посебну телефонску линију за психосоцијалну помоћ: 0800/309309.

Активна је и апликација Подршка психотерапеута.

Институт за ментално здравље нуди савете за старије од 18 година на телефонском броју 063/1751150.

Психолози и психијатри бесплатну помоћ нуде и на друштвеним мрежама.

У овој и овој групи можете наћи њихове профиле и контакте.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk