Медицина и Србија: Како побољшати здравство у држави - лекари дају девет предлога

Чекање да се неко јави на телефон у Дому здравља. Чекање на упут. Чекање на заказани специјалистички преглед или операцију. Преглед током којег лекар гледа више у екран рачунара, него у вас.

Многи пацијенти у Србији су искусили неке или све од ових сценарија у жељи да се домогну државног здравственог система.

Ни лекарима није много лакше, неретко су затрпани послом и папирима.

Они сваког дана посвећују медицинској документацији у просеку три сата и 10 минута, што је 40 одсто радног времена, показало је истраживање о ставовима лекара.

Као највеће проблеме у здравству виде преоптерећеност медицинског особља (50 одсто) и ниске зараде (46 одсто), резултати су заједничке анкете Министарства здравља и Националне алијансе за локални економски развој (Налед).

Сваки десети анкетирани лекар планира одлазак у иностранство у наредних пет година, наводи се у истраживању.

Како решити проблем недостатка кадрова и оптерећености, ББЦ је питао четири различита лекара у Србији.

Георгиос Константинидис, Институт за здравствену заштиту деце и омладине Војводине, Клиника за педијатрију, редовни професор Медицинског факултета у Новом Саду и председник Удружења педијатара Србије

1. Повећање плата

Ми можда не схватамо да је добро док се проблем може решити новцем.

Мислим да ће доћи време кад неће бити случај.

Да не спомињем Румунију, где се стално говорило да нема пара, а онда кад је отишла трећина запослених, створиле су се паре и то у већој количини.

До пре неколико година, највећи проблем био је недостатак опреме, данас се то значајно променило, али све више недостаје knowhow, односно они који умеју да је користе.

Мањак специјалиста ће врло брзо и код нас бити велики проблем.

А већ сад постоји недостатак средњег медицинског кадра, медицинских сестара и техничара.

Мене је изненадило истраживање у позитивном контексту, очекивао сам да ће неки подаци бити и лошији, пре свега, кад је реч о одласка лекара у иностранство.

Око 1.600 лекара годишње се упише у Лекарску комору Србије и стекне лиценцу за рад, а 600 лекара у просеку годишње затражи потврду за рад у иностранству, што је мало мање од 40 одсто, показује анализа Центра за политике еманципације из 2022.

2. Вредновање у друштву

Није само новац у питању, важан је и однос целокупне заједнице.

Нажалост, медицински радници буду врло често неко на коме се испољи гнев због нефункционисања не само здравства, него и осталих делова система.

Смета што су код дела људи доживљени као корумпиране незналице, а и ова анкета је показала да није тако.

Шта у анкети кажу пацијенти?

Извор: Налед

Слободан Овука, специјалиста гинекологије, директор болнице у Панчеву*

3. Боља кадровска политика

У нашој установи, четвртина лекара је на специјализацијама: око 60 од 240, они ће сукцесивно да замењују нас старије.

Немамо изражен мањак људи, попут анестезиолога или неких других дефицитарних специјализација, али важно је да се на време планира.

4. Запошљавање још лекара, ако је могуће у буџету

Запошљавањем нових лекара посао би се боље распоредио.

Повећање плате би сигурно помогло да нам људи не одлазе у приватне здравствене установе.

Имате проблем нелојалне конкуренције, приватне здравствене установе узимају готов кадар и дају им плату два или три пута већу од плате у државној служби.

Теоретски је могуће да се појединцима дају стимулације, али пошто оне иду из сопствених средства болнице, то није реално.

Држава уложи све у те људе, да би касније приватник узео кајмак.

5. Олакшице за добијање сагласности за стално запослење

За сваког ког желимо да запослимо у стални радни однос, неопходна је сагласност Министарства финансија, на предлог Министарства здравља.

Добро би било да се та процедура олакша, јер да би неко добио специјализацију, мора прво да има посао за стално.

Чекање на специјализацију је много краће, кад добијемо право да запослимо за стално, специјализације иду два пута годишње - април и октобар - тако да нико не чека дуже од шест месеци.

Да буде стално запослен, чека годину до две, зависи од случаја до случаја.

Више од 90 одсто специјалиста се врати, људи су задовољни кад им се да прилика да уче и раде, то значи и бољу плату и могућност допунског рада.

Све им се отвара кад заврше специјализацију у односу на време кад су одељенски лекари.

Према евиденцији Националне службе за запошљавање посао је у марту чекало више од 1.500 лекара и више од 4.000 медицинских сестара.

*Слободан Овука је био носилац листе СНС на локалним изборима у Панчеву 2020. године

Шта су највећи проблеми здравства у очима лекара?

У здравственом систему Србије има око 20.000 лекара, од којих су 13.500 специјалисти, 3.500 лекара је на специјализацији и 3.000 лекара опште праксе, подаци су Министарства здравља.

Ивица Здравковић, примаријус са 22 године рада у примарном здравству, који је већ шест година власник приватне клинике за ултразвучне прегледе у Пожаревцу

6. Боља организација сеоских амбуланти, домова здравља, хитне помоћи, завода и диспанзера

Највећи проблем је лоша организација примарне здравствене заштите.

Лекарима породичне медицине, која код нас и не постоји, већ су то лекари опште медицине, одузето је право да раде онако како се то ради на Западу.

Породична медицина у Републици Српској боље функционише него у Србији.

Ја сам специјалиста опште медицине, скраћено СОМ, немам ингеренције и права да радим оно за шта сам се школовао.

Раније смо у Домовима здравља имали саветовалишта за дијабетес која су држали специјалисти опште медицине, ја сам водио једно такво.

Имали смо онколошке диспанзере, али је све то измештено у болнице, а лекар опште медицине нема никаква права, претворен је у административног радника.

Ако ћемо само да му променимо име у породичног лекара, нећемо ништа урадити.

Ако променимо ингеренције, обавезе и опсег рада, онда ћемо да имамо сјајну медицину.

Тада би мање слали људе у болнице, смањио би се притисак на њих, као и на клинике и институте.

Зашто да пацијента упућујем код уролога, да одобри лек, који ја знам и могу да препишем?

Зашто да шаљем код психијатра, ако неком треба лек за смирење, или код ендокринолога да одобри да се пацијенту ураде хормони, ако ја знам да је то потребно?

Лекари опште медицине су сведени на то да пишу упуте, рецепте и дознаке.

Да избаците све лекаре из домова здравља и да уместо њих ставите сестре са 15 година искуства, нико не би приметио да су лекари отишли.

То је жалосно.

Светска организација лекара опште медицине предвиђа да лекар породичне медицине самостално завршава 80 одсто здравствених проблема.

Моја сестра живи у Канади, за 24 године није три пута била код специјалисте, а јесте обољевала, за време трудноће само је једном била код гинеколога.

С друге стране, код нас примарна здравствена заштита почива на СОМ, ЛОМ и СМРАД лекарима - то су специјалисти опште медицине, лекари опште медицине (без специјализације) и специјалисти медицине рада.

Између специјалиста и лекара опште медицине, њиховог обима рада, нема никакве разлике, а онда се поставља питање зашто сте ишли на специјализацију која траје четири године.

Уколико би се такав рецепт прихватио, у року од две или три године, са допунским образовањем и учењем клиничких вештина, направили бисмо компетентне лекаре.

Код њих онда народ више не мора да тражи упут, него помоћ.

7. Дефинисање пакета примарне здравствене заштите

Одредити шта и колико може неко да добија за основни пакет примарне заштите, не може бесконачно.

Да знамо колико можемо пута да вадимо крв или посетимо лекара годишње о трошку здравственог осигурања.

Имате пацијенте који уопште не сарађују с лекарима, ако неком кажем да не пуши, јер има астму, он инсистира да пуши и долази сваки дан на терапију.

Онда морам да питам чему ја служим, осим да идем уз длаку нечијим каприцима.

Зато се ја никад нисам покајао што сам отишао у приватнике, жао ми је што то нисам учинио раније.

Татјана Вешовић, начелница Одељења гинекологије и акушерства у Општој болници у Вршцу*

8. Приватни домови здравља и болнице треба да уђу у здравствени систем

Тренутно су наше болнице и домови здравља апсолутно зависни од Министарства, немамо могућности да наша болница заради додатни новац.

Могле би да се нуде услуге које би биле веома скупе у приватним клиникама, а да на тај начин зараде државне установе.

Треба дозволити менаџерима болница да буду мало менаџери - да операционе сале које раде пре подне раде, поподне буду издате, уз доплату и ангажовање наших колега.

Фаворизовањем малих болница омогућујете им да раде и зараде, а не да се затворе.

Што ја не бих неког породила, у другој смени, ако неко жели, али да за то постоји ценовник.

Пацијент не мора онда да иде код приватника.

И то није легализована корупција, него ја зарађујем ван радног времена као што бих у приватној болници урадила.

9. Дигитализација

Затрпани смо папирологијом, пишемо упуте, извештаје, лабораторијске анализе. То мора да се растерети.

Информациони систем треба да олакша рад свима нама.

Увели смо електронски картон, а уопште и даље немамо увид кад дође пацијенткиња код мене са неким тегобама, да видим шта је мој колега у примарном сектору урадио, да се то не би понављало.

А да не причам о приватном здравству: ако пацијент не понесе документацију, као да је први пут дошао код лекара.

Добро би било системе објединити, кад уђете у матични број, да добијете комплетан здравствени картон и пратите пацијента.

И не може преглед да траје пет минута, док уђе пацијент питате како сте, узмете анамнезу, прође пет минута.

Из искуства причам, док се жена скине, прегледамо, па објаснимо, један гинеколошки преглед не може да траје мање од 15-20 минута до пола сата.

*Татјана Вешовић је председница Градског одбора Демократске странке у Вршцу и чланица Извршног одбора

Шта каже држава?

Министарка здравља Даница Грујичић оценила је резултате истраживања као објективне и навела да су боља организација посла, мање губљења времена на папирологију, брже заказивање прегледа, и посебно набавка опреме и повећање зарада, приоритети за јачање и унапређење система.

„Стручност и посвећеност наших лекара и здравствених радника препознати су и од пацијената као најјачи адут, а радује ме и то што већина колега планира да остане у Србији, у државним установама.

„Дигитализација коју спроводимо побољшава ефикасност, зато охрабрујем и грађане и лекаре да користе дигиталне услуге и системе, а ми ћемо се трудити да побољшамо комуникацију са струком и грађанима о потребама које имају у здравству", рекла је Грујичић када су објављени налази истраживања.

О реформи примарне здравствене заштите министарка је говорила у више наврата, али се чекају конкретни кораци.

„Морамо да успоставимо систем чији ће темељ бити породични лекар у сваком кварту. То мора да се планира према специфичностима сваке средине", изјавила је за Новости у априлу ове године.

На питања ББЦ на српском из Министарства нису одговорили.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]