Посао у Немачкој: Може ли држава Србија да заустави одлазак медицинара

Немачка је годинама обећана земља за медицинаре са ових простора, те је потез Владе Србије да стопира конкурсе изазвао бурне реакције и отворио питање је ли то прави начин решавања све очитијег недостатка здравствених радника у земљи.

Конкурси су део споразума које су две земље потписале 2013. и који ће, како најављује ресорни министар Зоран Ђорђевић, бити раскинут следеће године.

Тиме се прекида пројекат Трипл вин (Triple Win), који спроводе немачка агенција за запошљавање, српска Национална служба за запошљавање и Немачка организација за сарадњу (ГИЗ).

Циљ пројекта био је да надомести недостатак медицинских сестара у Немачкој, запошљавајући раднике из земаља у којима их има више него што је потребно.

Из ГИЗ-а за ББЦ на српском кажу да ће поштовати одлуку Владе Србије и да ће „у духу добре сарадње, три партнера у Србији разговарати како даље".

„Ако, као одговор на промењену ситуацију на домаћем тржишту рада, владине агенције у партнерској земљи одлуче да више не желе да пружају циљану подршку миграцији радне снаге у Немачку, савезна агенција за запошљавање и ГИЗ ће то поштовати", наводи се у одговору те организације за ББЦ.

Најава о укидању споразума стиже месец дана пре ступања на снагу измена немачког Закона о усељавању радне снаге, који ће олакшати пријем радника из земаља које нису чланице Европске уније.

Марио Рељановић са Правног факултета Универзитета Унион тврди да се укидањем овог споразума ништа драстично неће променити.

Медицински радници ће наставити да одлазе, каже Рељановић, оцењујући овај потез као политичку игру .

„Држава уместо да, на пример, повећа 100 одсто зараде медицинским радницима и запосли 5.000 нових радника и на тај начин покуша да спречи одлазак, покушава то да уради тиме што им можда укидањем овог споразума отежава пут до добијања радне дозволе", каже Рељановић.

Рељановић каже да је од потписивања овог споразума указивао на проблематику коју он носи. Медицински радници, каже он, „никада нису били вишак у Србији, а и ако јесу, то није смело да се деси".

„Неколико година његовог важења довело је до тога да више немамо одређене профиле медицинских радника. То ствара велике проблеме", тврди Рељановић.

Шта се укида?

Савезна агенција за запошљавање Немачке и Национална служба за запошљавање Србије потписале су у јануару 2013. године Споразум о посредовању у привременом запошљавању српских радника у Немачкој.

У пројекат Трипл вин биле су укључене Србија, Босна и Херцеговина и Филипини.

Предвиђено је и да одлазак особља у Немачку не сме да створи недостатак медицинских сестара у земљама порекла, односно да доведе до одлива мозгова.

До новембра 2019, више од 3.000 медицинских сестара из ове три земље је запослено у Немачкој. Из Србије их је отишло 784.

Ове године је требало да буду расписана три нова конкурса, али их - макар према најавама министра Ђорђевића - неће бити.

„На последњи објављени конкурс пријавило се 70 људи, међутим, неће сви пријављени отићи на рад у Немачку", наводе у НСЗ-у.

Који ће конкурси бити стопирани, шта ће се променити када споразум буде раскинут и хоће ли Србија трпети некакве последице, ББЦ је покушао да сазна у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, али одговор није стигао до настанка овог текста.

„Ниједном се нисам покајала што сам отишла"

Маргарета С. је у марту 2018. отишла преко овог пројекта у село у околини Хајделберга.

Ради у једном од највећих стационара за пацијенте са неуролошким обољењима попут деменције, Алцхајмерове и Паркинсонове болести.

„Плаћен нам је смештај у селу ако га желимо и ту сам боравила годину дана, док се нисам мало снашла. Пошто нисам плаћала стан, остајало ми је више од пола плате. Посао је био напоран, посебно првих шест месеци, док нисам боље савладала немачки", каже Маргарета за ББЦ на српском.

Услови рада су, каже - „као са друге планете".

„Пошто се сматра тежим обликом посла медицинске сестре, смене су краће, слободни дани чешћи, а у сваком тренутку имамо на располагању психолошку помоћ. Сваких неколико месеци пролазимо нову обуку, нове методе рада са овим пацијентима", каже.

Издваја и лоше стране, али оне, каже, свуда иду у опис посла медицинске сестре - попут одржавање хигијене. Међутим, преовлађује чињеница да се њен рад цени - Маргарета каже да је у њеној болници „медицинска сестра у потпуности укључена у рад доктора."

„Наравно, доктор одлучује, али се мишљење сестре узима у обзир - и то увек. Она проводи највише времена са пацијентом. И то је један од разлога што ћу остати овде и што се, без обзира на носталгију, пријатеље и родбину, ниједном нисам покајала што сам отишла."

Тачан број медицинара из Србије у Немачкој?

Национална служба за запошљавање Србије је за седам година трајања пројекта посредовала „за око 730 медицинских и педијатријских сестара и техничара", пише у одговору ове службе на питања ББЦ-ја.

Како наводе из ГИЗ-а, од 2013. до 2019. године кроз пројекат је регрутовано 784 неговатеља из Србије.

Пошто одлазак преко НЗС-а није једини начин за налажење послова у Немачкој, нема прецизних података колико је тачно медицинског особља отишло да ради у тој земљи.

Марио Рељановић каже да је „добро када можете да извезете радну снагу, да смањите незапосленост".

„Али овде се ради о специфичном профилу радника који у Србији није био вишак, односно и ако је било вишка, није смело да га буде", објашњава.

Укидањем једног споразума. држава не може да спречи раднике да оду, каже он.

Професор Рељановић сматра да је укидање споразума више политичка изјава, „класичан потез државе која иде аматерским мерама против неког проблема, које суштински не решавају проблем".

„Изграђен је механизам за одлазак. Билатерални споразум може да се стави ван снаге, али не може никоме да забрани да се исељава", каже Рељановић.

Председник Србије Александар Вучић је више пута критиковао учешће државе, односно Националне службе за запошљавање, у процесу слања српских медицинара у Немачку на основу постојећег споразума.

Недавно је, гостујући на Хепи телевизији, поручио немачком министру здравља да не долази по медицинско особље после увођења новог закона.

„И сад кад нам дође у марту ова одлука Немачке, на коју се јежим што наши медији за сто, двеста евра им пуштају те огласе 'е дођите у Немачку 1. марта, Немачка ће да вас прими све'. Шпан, фантастичан, способан, немачки министар здравља каже - е, долазим ја у Србију да вам покупим медицинске сестре. Е нећеш мајци да долазиш овде", поручио је Вучић.

Агенције и други начини одласка

Филип Перишић живи у Немачкој више од 10 година и води блог Немачки кутак, на ком дели искуства и савете за студирање, рад и живот у Немачкој.

Отишао је због одбојке, а онда завршио студије и остао да ради као стручњак за информационе технологије у тој земљи.

Каже да држава не би трабало да ограничава слободу људима да одлозе у иностранство због посла, али не треба системски да одводи своје држављане у иностранство на посао.

„Држава системски сама одводи људе тиме што има агенцију за запошљавање у некој земљи. Тиме остварује интерес те друге државе, а не свој. Држава треба да омогући сигурност и добру пословну климу тако да грађани немају потребе да иду трбухом за крухом у иностранство", каже Филип.

Додаје да влада Немачке нема агенцију која ради на одвођењу квалификованих радника из своје у неку другу државу.

Начин за одлазак многи налазе и преко агенција које послују под лиценцом српског Министарства за рад.

Александар Вељковић, директор једне агенције која у Немачкој налази послове медицинском особљу и возачима, каже да се ништа неће променити.

„Ми ћемо наставити да радимо као и до сада", каже Вељковић.

Агенцију је основао 2013. године и до сада је преко ње посао нашло неколико стотина медицинских радника и возача.

Посао преко његове агенције нашао је и Срђан Јосимов.

Напустио је посао у Београду и од 2016. живи у околини Франкфурта. Ради у болници као медицински техничар.

Како је раније рекао за ББЦ на српском, финансијски разлози су га натерали да оде, али га уређен систем задржава у тој земљи, иако, како каже, ни у Немачкој није све савршено.

„Да ми сада у Србији понуде добру плату и услове, не бих размишљао да се вратим", рекао је Срђан.

„Отишао сам због новца, али остајем због услова живота и система који тамо постоји, а овде не. Ни у Немачкој није савршено, али је добро."

Живот у Београду и Франкфурту је неупоредив - не само финансијски, већ и када се говори о квалитету живота.

„У Србији сам имао посао, али и плату од око 30.000 динара. Морао сам све да планирам. Када ми је било потребно нешто од гардеробе, морао сам да размислим да ли ми заиста треба и да планирам да од наредне плате то можда купим. У Немачкој о томе не размишљам."

Срђан има сталну радну дозволу, а 2021. године добиће и сталну боравишну визу.

Посао преко агенције у Немачкој нашла је и Мелита Арифи.

Из Суботице се пре недељу дана одселила у баварски градић Бад Кисинген и почела да ради у болници.

„Мислим да сам се добро снашла. То ми причају колеге које доста помажу", прича Мелита за ББЦ на српском.

„Сам посао није тежак, више је стресан, пре свега због језика, затим због специфичности интервенција, али и због начина рада који се разликује од оног у Србији."

Она тренутно и живи у клиници у којој ради, док не нађе стан.

Први утисци су јој позитивни, али каже да оставља „простора да се још уверим да ли је ово право место у Немачкој за мене".

У Немачку је отишла из жеље да живи боље.

„Знам да тамо није бајка, али је боље него овде. Ја волим овај посао, али ми овде нисмо мотивисани за рад, услови су лоши, нико не пита раднике како им је", рекла је Мелита за ББЦ на српском док је чекала визу.

У Србији је завршила Економски факултет, али није могла да нађе посао у тој струци, па се окренула средњошколском образовању.

Пре одласка у Немачку радила је у дому за старе.

Шта се мења од 1. марта?

Према новом закону, сви који желе да се запосле у Немачкој, мораће да добију званичну потврду о утврђивању еквивалентности професионалне квалификације, наведено је на сајту Амбасаде Немачке у Србији.

Када добију ову потврду, квалификовани радници и стручњаци мораће да поднесу захтев за издавањем визе како би отпутовали у Немачку и прихватили радно место за које су обучени.

Они којима немачке власти признају само делимичне професионалне квалификације, могу да траже визу за стручно усавршавање.

Људима који желе да оду, а не нађу посао унапред, али знају немачки језик и имају довољно новца да покрију трошкове живота, на располагању је шестомесечна виза за тражење посла.

Нека од правила важиће само за одређене старосне групе.

Тако квалификовани радници старији од 45 година морају да покажу уговор о раду који им обезбеђује законом одређену минималну зараду или доказ о старосној пензији чија висина покрива основне животне трошкове, наведено је на сајту амбасаде.

Млађи од 25 година могу да добију визе за наставак школовања.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]