Курдски побуњеници, противници Турске: Полажемо оружје и распуштамо се

курди

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Курд у Дијарбакиру на југоистоку Турске показује два прста у знак победе победе. Поред њега је застава са сликом затвореног лидера ПКК Абдулаха Оджалана
    • Аутор, Орла Герен и Габриела Померој
    • Функција, ББЦ Њуз
  • Време читања: 6 мин

Забрањена курдска група ПКК - Радничка партија Курдистана - која 40 година води устанак против Турске, објавила је да полаже оружје и да се распушта.

Овај потез уследио је после позива у фебруару затвореног вође групе, Абдулаха Оджалана, на распуштање.

Побуна ПКК је првобитно тражила стварање независне домовине за Курде, који чине око 20 одсто становништва у Турској.

Али се од тада удаљила од сепаратистичких циљева, усредсредишви се уместо тога на већу аутономију и већа права Курда.

Више од 40.000 људи је убијено од почетка побуне.

ПКК, забрањена као терористичка група у Турској, Европској унији, Великој Британији и Сједињеним Америчким Државама, саопштила је да је „завршила своју историјску мисију" и да ће „окончати метод оружане борбе".

Од сада, курдско питање се „може решити кроз демократске политике", навела је група у саопштењу објављеном на новинској агенцији АНФ која јој је наклоњена.

У фебруару је 76-годишњи Оджалан позвао његов покрет да положи оружје и распусти се.

Вођа ПКК је у самици у затвору на острву у Мраморном мору, југозападно од Истанбула, од 1999.

Оджалан је у фебруару написао писмо из затвора у којем је навео да „нема алтернативе демократији у тежњи и реализацији политичког система".

„Демократски консензус је основни пут", додао је.

Није јасно шта ће Оджалан и његове присталице добити заузврат за распуштање, али постоје спекулације да би могао да буде условно пуштен на слободу.

Курдски политичари се надају новом политичком дијалогу и путу ка већим курдским правима.

Обе стране су имале сопствене разлоге да сада постигну договор.

Демонстрант држи фотографију затвореног курдског милитантног лидера Абдулаха Оджалана на скупу у Дијарбакиру, у Турској, у фебруару.

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Демонстрант држи фотографију затвореног курдског милитантног лидера Абдулаха Оджалана на скупу у Дијарбакиру, у Турској, у фебруару.

Турска војска је последњих година нанела жестоке ударце ПКК-у, а регионалне промене су отежавале деловање у Ираку и Сирији, њима и њиховим сарадницима.

Председнику Турске Реџепу Тајипу Ердогану је потребна подршка прокурдских политичких странака ако жели да се поново кандидује на следећим председничким изборима у Турској, који су заказани за 2028.

Одлука о распуштању била је важан корак ка „Турској без терора", а процес би пратиле државне институције, рекао је портпарол Ердоганове партије за Ројтерс.

Винтроп Роџерс, из међународног аналитичког центра Четам хаус, рекао је да ће бити потребна „велика демократска транзиција Турске" како би се удовољило захтевима курдских политичких странака.

Постојала је „извесна добра воља" неких турских лидера последњих месеци, рекао је Роџерс, што је омогућило распуштање ПКК.

„Али да ли се то односи и на велике промене потребне да би се осигурало пуно курдско учешће у политици и друштву, далеко је мање јасно", додао је.

„У много чему, лопта је на турској страни дворишта."

курди

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Многи Курди су се борили за Отоманско царство у Првом светском рату, али је било неколико курдских побуна против њега

Ко су Курди и зашто немају националну државу?

Курди су један од аутохтоних народа у планинама и равницама Месопотамије, који се простиру на југоистоку Турске, североисточне Сирије, северног Ирака, северозападног Ирана и југозападне Јерменије.

Процењује се да у овој области живи између 25 и 35 милиона Курда.

Они су четврта највец́а етничка група на Блиском истоку (после Арапа, Персијанаца и Турака), али немају сопствену националну државу.

Стотинама година Курди су живели под влашц́у Отоманског царства.

Када је то пропало на крају Првог светског рата, многи Курди су почели да размишљају о стварању сопствене домовине, често називане „Курдистаном".

Победнички западни савезници рекли су да би се то могло догодити у Севрском споразуму из 1920. године.

Погледајте видео: Од Отоманског царства до Ердогана

Потпис испод видеа,

Зашто Турска гледа на ПКК као претњу?

Курди чине између 15 и 20 одсто турског становништва.

Као одговор на устанке 1920-их и 1930-их у Турској, многи Курди су пресељени, курдска имена и ношње су забрањени, употреба курдског језика је ограничена, па чак и постојање курдског етничког идентитета је негирано.

Означавани су и као 'планински Турци'.

Абдулах Оджалан, левичарски политички активиста из југоисточне Турске, основао је ПКК 1978. године и она је затражила независну државу унутар Турске.

Група је 1984. започела оружану борбу.

Од тада је око 40.000 људи убијено у Турској и у областима Сирије и Ирака у близини турских граница као резултат борби између ПКК и турских снага безбедности.

Стотине хиљада људи расељено је унутар Турске.

ПКК је проглашена терористичком групом у Турској, САД, УК и земљама ЕУ.

курди, оджалан

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Абдулах Оджалан, левичарски политички активиста из југоисточне Турске, основао је ПКК 1978. године

Да ли је ПКК раније покушавала да склопи мировне споразуме?

ПКК је претрпела велики ударац 1999. године када је њен вођа Абдулах Оджалан ухапшен и затворен због издаје.

Убрзо потом, ПКК је објавила петогодишњи једнострани прекид ватре и покушала да промени имиџ, постане пријемчивија и поведиемирољубиву политику.

Позива се на улогу у турској политици, више културних права за курдско становништво у земљи и ослобађање затворених чланова ПКК.

Турска је одбила да преговара са њом и понудила је само ограничену амнестију њеним припадницима.

Између 2009. и 2011. ПКК и турска влада водили су тајне разговоре у Норвешкој, али су пропали.

У марту 2013. Оджалан је најавио даљи прекид ватре, и позвао је снаге ПКК да се повуку из Турске.

Међутим, тај споразум је пропао у јулу 2015. године.

курди, курдски борци

Аутор фотографије, Getty Images

Потпис испод фотографије, Борци ПКК у аутономном региону Курдистана у Ираку, који се граничи са Турском

Од 2015. године, више од 7.000 људи је убијено у сукобима турских снага безбедности и бораца ПКК у Турској и Ираку, наводи Кризна група, истраживачка организација.

Борбе су биле посебно тешке 2015. и 2016. године, а водиле су се углавном на југоистоку Турске.

До 2019. године, турске снаге безбедности потиснуле су многе припаднике ПКК из земље, а вец́ина борби се од тада пребацила на аутономни регион Курдистана у северном Ираку и северној Сирији.

У Сирији се турске трупе (заједно са савезничком милицијом званом Сиријска национална армија) боре против Јединица народне одбране (ИПГ) предвођене Курдима, које Турска сматра сиријским крилом ПКК.

Од октобра 2024. турска влада, заједно са Девлетом Бахчелијем, лидером крајње десничарске Партије националистичког покрета, води разговоре са ПКК, који су укључивали и посете Оджалану у затвору на острву Имрали, строго чуваном затвору у Мраморном мору.

Погледајте видео: Зашто Турска ратује против Курда у Сирији

Потпис испод видеа,

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]