Шта хрватско искуство говори о компанији МОЛ, могућем новом власнику НИС-а

безинска станица МОЛ-а, МОЛ, мађарска компанија МОЛ

Аутор фотографије, Robert Hegedus/EPA/Shutterstock

    • Аутор, Грујица Андрић
    • Функција, ББЦ новинар
  • Време читања: 8 мин

За Нафтну индустрију Србије (НИС) излаз из тешке ситуације после увођења америчких санкција, а за мађарску компанију МОЛ доминација тржиштем нафтних деривата на Балкану.

То би могао да буде исход преузимања већинског руског власништва у НИС-у, после више месеци преговора за столом за којим је главну реч водила политика, а пословни интереси имали мање скупа седишта.

Према више званичних извора, МОЛ је у поодмаклим преговорима о откупу већинског власништва у НИС-у, артерији привредног живота у Србији.

„Влада Мађарске подржава намеру МОЛ-а да откупи акције у НИС-у, јер би то обезбедило огроман искорак у погледу безбедности снабдевања Централне Европе једним од важних енергената", рекао је Петер Сијарто, шеф мађарске дипломатије, у Београду 15. јануара после разговора са министарком енергетике Србије Дубравком Хандановић-Ђуровић.

МОЛ је највећа мађарска енергетска компанија, која је претходно откупила већинске пакете акција хрватске Индустрије нафте (ИНА) и Словнафта, словачке нафтне фирме, власника једине рафинерије нафте у тој земљи.

Истог дана, Сијарто је за РТС рекао да има „добре вести".

„МОЛ и Газпромњефт су прилично брзо напредовали у преговорима, тако да постоји реална шанса да у року од једног до три дана постигну кључни договор", рекао је Сијарто.

Упоредо, наставио је Сијарто, МОЛ је у тесним преговорима са АДНОК-ом, државном нафтном компанијом Уједињиних Арапских Емирата.

„Мислим да ће то бити сјајне вести уколико то интегрисано деловање три тржишта у региону добије и подршку у виду сарадње са АДНОК-ом и МОЛ-ом у погледу Србије, али то је њихов посао", додао је шеф мађарске дипломатије.

Улазак МОЛ-а у хрватску ИНА-у прошао је уз бројне контроверзе, а бивши премијер Иво Санадер одслужио је и затворску казну по оптужби да је узео 10 милиона евра мита од мађарске компаније.

Од 2009. МОЛ контролише више од 49 одсто акција ИНА-е и досад се показао као „врло квалитетна и добро вођена компанија, која чува сопствене интересе", каже Давор Штерн, нафтни инжењер и бивши директор ИНА-е, за ББЦ на српском.

„Међутим, када су ваши интереси примарни, нечији морају да буду секундарни", додаје Штерн, који је почетком 21. века био и министар привреде Хрватске.

Као примере таквог деловања наводи затварање рафинерије у Сиску и отпремање нафте из Хрватске на прераду у Мађарску, као и „изузетно дуг период" модернизације рафинерије у Ријеци.

Сви ти потези били су разумљиви и у интересу компаније, али не и у интересу Хрватске, сматра овај стручњак који је последњи пут 2010. био запослен у ИНА-и као председник Надзорног одбора.

Куповина НИС-а је, како каже, у комерцијалном интересу МОЛ-а, али доприноси и ширењу утицаја компаније и њеног учвршћивања као лидера у региону.

Потези МОЛ-а зависиће од уговора који је руски Гаспром претходно склопио са Србијом и начином на који се доносе најважније одлуке.

Али, ако све буде зависило од челника МОЛ-а, Штерн очекује да следе сопствене, комерцијалне интересе.

„Уколико буду имали слободног капацитета у њиховим рафинеријама у Братислави и Будимпешти, тако да могу да подмире потражњу НИС-а, логично би било и да затворе рафинерију у Панчеву, као што су то урадили у Сиску.

„Верујем да тренутно немају довољно капацитета за то", закључује Штерн.

Иако се преговори воде са мађарским и арапским партнерима, према најавама председника Србије Александра Вучића, и званични Загреб је понудио да учествује.

Хрватска је заинтересована за очување производње у Рафинерији Панчево, управо због пређашњег искуства, саопштио је хрватски министар привреде Анте Шушњар.

„Наша је логика јасна - штитимо интерес ЈАНАФ-а, али и стабилност тржишта нафтних деривата у регији.

„Санкције су још једном свима показале да је илузија мислити како се у трансакцијама око стратешких енергетских компанија продаје само власништво.

„У таквим трансакцијама, на крају крајева, продаје се и контрола над будућношћу", написао је Шушњар на Иксу.

Skip YouTube post
Дозволити садржај Google YouTube?

У овом чланку се појављује садржај Google YouTube. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате Google YouTube политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.

Warning: ББЦ није одговоран за садржај других сајтова. Садржај YouTube може да садржи рекламе.

End of YouTube post

Како је МОЛ преузео ИНА-у?

МОЛ је прво 2003. откупио 25 одсто власништва плус једну деоницу у ИНА-и, да би пет година касније откупио још 22 одсто.

Жупанијски суд у Загребу утврдио је касније да је бивши премијер Иво Санадер примио 10 милиона евра мита од директора мађарске фирме како би јој омогућио да преузме већински удео власништва у Индустрији нафте (ИНА).

Санадер је због тог и још једног дела повезаног са корупцијом, одслужио 10 година затворске казне, али је МОЛ упркос томе остао већински власник.

Данас МОЛ контролише 49,08 одсто власништва, Република Хрватска 44,84 одсто, а мали акционари 6,08 одсто, наводи се на сајту ИНА-е.

У јавности нема доказа да МОЛ има већински пакет деоница, али доноси одлуке самостално, каже Штерн.

Иако се те одлуке „легитимно потврђују кроз управу и Надзорни одбор, оне нису увек у складу са стратешким интересима Хрватске", тврди.

Од преузимања ИНА-е, МОЛ је купио још два ланца бензинских станица у Хрватској, а данас у тој земљи раде пумпе ИНА-е и МОЛ-а, практично истог власника, што Штерн сматра „сукобом интереса".

МОЛ данас контролише 390 ИНА пумпи и још 49 компаније Тифон, у власништву мађарског гиганта од 2007, показују подаци са Моловог сајта.

Током његовог мандата на челу ИНА-е, Штерн је 1998. и 1999. године преговарао о „спајању" хрватске и мађарске компаније, чији је циљ био да нова, регионална компанија „завлада средњеевропским тржиштем уласком у Словачку, Чешку, Словенију, чак и Пољску", каже.

Од тога се одустало после политичких промена услед смрти првог хрватског председника Фрање Туђмана, тврди он.

„Ако Мол сада уђе у НИС, то ће се практично догодити, али ИНА више неће бити протагониста и партнер, већ само ћерка фирма МОЛ-а", додаје.

Зашто је затворена рафинерија у Сиску?

Мађарска компанија је 2019. донела „пословну одлуку" да затвори рафинерију у Сиску, граду у централној Хрватској, због губитака са којим је пословала.

Нафта која је била прерађивана у Сиску преусмерена је Јадранским нафтоводом (ЈАНАФ) до рафинерије у Мађарској, због чега су бројне критике трпели и управа ИНА-е и влада Андреја Пленковића.

Та рафинерија је била „врло ниског нивоа модернизације и требало је уложити много новца у њу, док тржиште није било довољно велико" да би се то исплатило, па је одлука компаније разумљива са комерцијалног становишта, каже Давор Штерн.

„Али, када је МОЛ 2003. купио 25 одсто плус једну акцију, он је преузео обавезу да мора да модернизује рафинерије и у Сиску и у Ријеци.

„Ја бих исто урадио да сам на челу компаније, ако би ми то допустили, више је питање због чега им је то допуштено", додаје Штерн.

Напомиње и да по затварању рафинерије, која се простире на осам квадратних километара на обали реке Саве, постројења нису искоришћена за друге намене, већ „труну и продају се у старо гвожђе".

„Изгубљено је неколико стотина радних места, који су можда могли да буду преусмерени, а томе није било великог политичког отпора, чак ни у самом Сиску", каже Штерн.

ИНА је убрзо почела модернизацију рафинерије нафте у Ријеци, лучком граду на северозападу Хрватске, у коју је уложио 700 милиона евра, а почиње са радом у „првом тромесечју 2026. године", саопштили су из компаније.

Ремонт који траје већ неколико година, што је неуобичајено за пословање рафинерија, показује да мађарска компанија постројење у Ријеци посматра као „секундарну рафинерију", сматра Штерн.

„Нема разлога да она не ради, осим у случају недостатка тржишта за деривате, али Мађари превасходно желе да упосле њихове рафинерије у Словачкој и Мађарској до максимума, што је логично са комерцијалног аспекта.

„Ријека ради пре свега у складу са тим колико је привлачно тржиште Медитерана, које није примарно тржиште МОЛ-а, а оно због ниских цена нафте није такво већ две или три године", објашњава бивши директор и председник Надзорног одбора ИНА-е.

Шта би долазак МОЛ-а донео НИС-у?

Погон рафинерије ноћу, обасјан рефлекторима

Аутор фотографије, NIS

МОЛ је присутан у Србији од 2005, када је отворена прва бензинска станица ове фирме у Београду.

Данас их има 72, према подацима са сајта компаније.

Са власништвом и менаџментом, у НИС би стигла и „велика количина акумулираног знања" из МОЛ-а, која би вероватно донела „побољшања у рафинерији и маркетингу", сматра Штерн.

Мађарска је у новембру обезбедила једногодишње одлагање америчких санкција на увоз руске нафте, што би могло да буде значајно и за судбину НИС-а.

Планови МОЛ-а за панчевачку рафинерију зависиће од тога, али и од капацитета ЈАНАФ-а да у будућности подмири потребе рафинерија у Словачкој, Мађарској и Србији.

Ако тај капацитет не буде довољан, „питање је шта би МОЛ-у тада било у комерцијалном интересу - да затвори Панчево или да не користи Ријеку, која има другачији положај јер је на мору и може да прима било какву нафту и по нижим ценама", каже Штерн.

„После искуства Хрватске и ИНА-е са МОЛ-ом, увек бих радије продао такву компанију некоме ко ми није сусед, са киме се не граничим, јер интереси могу да се испреплићу.

„Вишак капацитета МОЛ-ових рафинерија се одразио на Хрватску, па би тако могао да се одрази и на Србију", закључује хрватски стручњак.

МОЛ у бројкама

  • Компанија је настала 1957. године као национално предузеће за нафту и гас са седиштем у Будимпешти, престоници Мађарске, а од 1. октобра 1991. послује под данашњим именом.
  • Њена данашња тржишња вредност је готово осам милијарди долара, послује у више од 30 земаља и запошљава више од 25.000 људи, наводи се на сајту компаније.
  • На Балкану је присутна у Румунији, првој земљи на коју је проширила пословање још 1995, као и у Србији, Црној Гори, Босни и Херцеговини, Словенији и Хрватској.
  • Поред земаља централне и источне Европе, МОЛ послује и у Египту, Ираку, Казахстану, Азербејџану и Пакистану.
  • У власништву има три рафинерије нафте, око 2.400 бензинских пумпи и два постројења за прераду петрохемијских супстанци.
  • Главна рафинерија нафте је у Сазхаломбати недалеко од Будимпеште, док су преостале две у околини Братиславе у Словачкој, и Ријеке у Хрватској.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]