Ментално здравље и Балкан: Лекови за смирење иду као алва, често и без рецепта - шта кажу стручњаци

Снежана Стевановић из Мале Плане каже да је велики емотивац и да већ годинама по потреби пије ксалол - лек за смирење.

„Ишла сам кардиологу и он ми је то преписао, то је лекић да те опусти.

„Све ме погоди, да ли је ближа, шира породица, комшилук, свачија лоша ситуација ме боли и зна да узнемири", каже 57-годишња мајка двоје деце за ББЦ на српском.

У читавом региону Балкана потрошња лекова за смирење је два до три пута већа него у земљама Европске уније, рекао је професор Jанко Самарџић из Института за фармакологију Медицинског факултета за РТС.

Подаци Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут" из 2019. показали су да је у Србији 22 одсто одраслог становништва или сваки четврти становник током годину дана користило неки седатив, што је двоструко више него у Европи и Сједињеним Америчким Државама.

Сличан тренд је и у другим земљама Западног Балкана.

Стресне деведесете

Снежана каже да није одувек посезала за лековима.

Када је са 17 година изненада остала без маме, то јој је био први стрес, али је била млада и уз подршку породице успела је да преброди.

Међутим, уследиле су удаја, деца и ратне и кризне деведесете године прошлог века, које су донеле многе проблеме - од здравствених до друштвених.

„Тада почињу бриге и проблеми са стресом, кад су почели инфлација и рат, а после бомбардовање и несташице.

„Муж је 1991. отишао на ратиште, а ја са ћерком која је имала шест месеци и четворогодишњим сином. То су страхови, неспавања", описује Стевановић како је почела да узима седативе.

Стресно је, каже, било и НАТО бомбардовање Савезне Републике Југославије 1999. године.

„Сећам се тога, пратила сам сва дешавања, где ће, шта ће када ће да гађају", описује она.

Недуго потом 2003, када је имала 38 година, ова електротехничарка је остала без посла у фабрици Гоша у Смедереву, на око 60 километара од Београда.

Од тада је углавном домаћица.

Значило јој је кад јој је преписан ксалол, иако првенствено због проблема са срцем.

Кад се пију лекови за смирење?

Од 2011. године лекове за смирење је у Србији могуће купити само на рецепт, а изабрани лекар може да пропише ове лекове најдуже за до три месеца лечења у току једне године.

За наставак терапије неопходно је мишљење стручњака, односно психијатра, неуропсихијатра или неуролога.

Лекови за смирење или седативи преписују се код нервозе, психичке пренапрегнутости, безразложног страха, несанице и још неких психичких сметњи, наводи Срђан Пешић, професор Медицинског факултета Универзитета у Нишу.

„Неки од њих делују краће па се користе за лечење несанице (алпразолам, лоразепам, оксазепам), а други поред несанице и за нервозу, страхове и пренапрегнутост (диазепам, бромазепам).

„Ове лекове треба користити само по препоруци и рецепту лекара, само када је то оправдано и само краткотрајно", каже Пешић за ББЦ на српском.

Снежана Стевановић је са извештајем кардиолога од пре седам година редовно одлазила у апотеку и куповала ксалол.

„Кад дам лекарски извештај са печатом на шалтер, они ми продају лек без проблема", каже она.

Депресија је уобичајени поремећај менталног здравља и процена је да на свету пет одсто одраслих пати од овог поремећаја, према подацима Светске здравствене организације (СЗО).

Ова организација процењује да ће 2030. године сваки четврти човек на планети имати неки облик депресивног или анксиозног поремећаја.

Сваки шести одрасли становник Србије је испунио критеријуме за неки од најчешћих психијатријских поремећаја, показало је истраживање о менталном здрављу нације у време пандемије.

Пораст за време пандемије

Институт за фармакологију Медицинског факултета који прати потрошњу лекова на нивоу целе Србије, установио је да је потрошња анксиолитика, седатива и хипнотика, односно лекови за терапију несанице, значајно порасла током пандемијског периода.

„Нешто више је било 2020, прве пандемијске године, затим 2021. године мало мање, али у просеку, пораст износи око 25 одсто.

„То је проблематично јер смо и пре пандемије имали изузетно високе индексе потрошње и употребе ових лекова, тако да нас тих додатних 25 процената доводи у забрињавајућу ситуацију", наглашава професор Јанко Самарџић за РТС.

Жене више узимају лекове за смирење, а посебно их користи старије становништо, иако указује да ови лекови за њих уопште нису препоручљиви.

Панчевка Марија Андрић је пре седам година имала неколико ситних инфаркта мозга, од чега је добила епилепсију.

За ову дијагнозу, која подразумева неконтролисану, појачану активност неког дела мозга, преписан јој је лек ламиктал.

Ламиктал припада групи лекова који се називају антиепилептици.

Примењује се у терапији епилепсијe и биполарног поремећаја.

„Делимично је то и лек за поправљање расположења, не баш за лечење класичне депресије, али је јако битан јер се као последица епилепсије јавља поремећај сна, узнемиреност ноћу, често буђење, устајање.

„Брига и анксиозност буду присутни и током ноћи, а то може бити погубно за људе који имају епилепсију", каже Андрић.

Установљен јој је генерализовани анксиозни поремећај и неуролог са Клиничког центра Србије, где се лечи, преписао јој је и седатив ксалол, пред спавање.

„Прво је било 0,5, па један милиграм и баш лепо спавам.

„Попијем га пола сата пре него што хоћу да легнем, читам књигу, одгледам филм и одем да легнем, а притом нисам омамљена и опијена, сутрадан нормално комуницирам и радим", каже 65-годишњакиња запослена у локалном јавном предузећу.

Шест година је на сваких шест месеци ишла на мангнетну резонанцу на контроле, а од пандемије корона вируса иде једном годишње на прегледе.

„Остала ми је иста терапија, у почетку су биле велике дозе ламиктала, па се постепено смањивала.

„Већ годинама ми је констатна доза и ламиктала за епилепсију и ксалола", каже Андрић, мајка двоје одрасле деце.

Ништа од лекова не пије саоминицијативно, али зна, каже, многе који тако раде.

„Доста познаница ме некад питају, 'имаш ово или имаш оно'.

„Људи су често неодговорни и пију то као шећер и воду, али знам да лекове које ја пијем не могу сви да узимају", каже Андрић.

Лекови нису магични штапић, кажу стручњаци

Немогуће је и штетно да покушавамо да живимо у ружичастом балону независно од реалног живота, упозоравају стручњаци.

„Постоји став да нирвана не може и не треба да буде циљ савремене медицине.

„Не могу ови лекови бити штап којим ћемо се кретати кроз живот", каже Пешић у писаном одговору за ББЦ.

Он упозорава да неадекватна употреба лекова за смирење може бити врло опасна.

„Изазивају толеранцију, што значи да после извесног времена морају да се узимају све веће и веће дозе да би се постигао исти ефекат.

„Осим тога они изазивају и зависност и то не после великих доза већ и после малих, терапијских доза, што се може јавити већ после неколико недеља", истиче фармаколог.

Уколико се створи зависност, додаје, прекид употребе лекова може довести до неке врсте апстиненцијалне кризе, чији су симтпоми управо слични онима због којих се ти лекови узимају - несаница, нервоза, паника, страх, губитак пажње, концентрације.

Седативи делују тако што у неуронима у неким деловима мозга чине да нервне ћелије постану привремено неосетљиве на све хемијске супстанције које се луче у мозгу и изазивају нервозу страх или несаницу, наводи фармаколог.

У Хрватској се нормабел, такође из групе лекова за смирење, „доживљава као лек за све, па их неретко неки гутају попут бомбончића", упозорио је пре неколико година Домагој Видовић, са загребачке Клинике за психијатрију Врапче.

„Повремена и контролисана употреба није никакав проблем, то није никакав баук...

„Дакле, ако попијете нормабел на пример 50 пута годишње, то је океј. Ако га попијете 25 пута годишње, то исто није проблем, али ако га попијете 350 пута годишње, онда стварно нешто није у реду и морате то да промените", рекао је психијатар Видовић за ТПортал.

Антидепресиви се мање користе

За разлику од масовне употребе лекова за смирење, антидепресиви који би за хроничне проблеме могли бити кориснији на Балкану се мање користе него у земљама Европске уније.

У Србији се на 1.000 становника свакодневно изда 25 до 30 доза антидепресива, док је у Словенији, Немачкој или Норвешкој тај број - двоструко већи, објавиле су Новости.

Антидепресивни лекови су лекови намењени лечењу депресије и читавог спектра депресивних поремећаја.

И њих, као и седативе, преписују лекари, а не стварају зависност или толеранцију.

„Антидепресивни лекови се користе дуже времена, најчешће више месеци.

„Они делују тако што у специфичним деловима мозга подижу ниво неких неуротрансмитера „хормона среће", попут серотонина", наводи професор фармакологије Срђан Пешић.

Пацијенти генерално ређе узимају ове лекове на своју руку, а и теже је доћи до њих, додаје.

„Могуће је да постоји нека врста стигме, срамоте од признања да имате психолошке тегобе и онда се пацијенти ређе јављају лекару", додаје професор из Ниша.

Злоупотреба и код тинејџера

Док у Србији скоро четвртина становништва користи стално или повремено седативе, у земљама ЕУ то ради тек сваки десети појединац.

Балкан предњачи и по учесталости употребе ових лекова код младих.

Србија је 2015. била на првом месту у Европи по употреби седатива међу тинејџерима.

Невладина организација Јувентас спровела је 2019. истраживање које је показало да чак 16,8 одсто младих у Црној Гори, ученика од првог до трећег разреда средње школе, користи лекове за снижавање стреса, опуштање мишића, напетости или за лечење несанице, пише подгорички Дан.

Реч је о лековима бенседин, ксалол и диазепам, који се најчешће преписују старијим укућанима.

Према подацима из истраживања, у којем је учествовао 2.371 ученик, 38,1 одсто испитаника казало је да осећају да су под стресом свакодневно или више пута недељно.

Дан преноси да су најчешћи узроци стреса код младих обавезе у школи.

Овај притисак, према анкети, осећа 61,1 одсто ученика, док 23 одсто стрес осећају услед емотивних проблема, а 11 процената због породичних односа.

И у Босни и Херцеговини се бележи сличан тренд.

10 земаља са највећом стопом депресије - подаци за 2022:

Извор: worldpopulationreview.com

Узимање на своју руку

Породични проблеми изазов су за све генерације.

Узнемиреност Снежане Стевановић је додатно порасла кад су њеној ћерки открили да је била болесна.

Оздравила је у међувремену, али док је трајала терапија, стрес је „узео своје" - Снежана данима није спавала.

„Пријатељица ми шаље слику и каже 'замисли попила сам овај свекрвин лек, зове се санвал од пет милиграма, спавала сам ноћас као јагње'.

„Кажем јој хвала и решим и ја да га набавим, јер доћи до неуропсихијатра у (Смедеревској) Паланци је тешко, прво мораш лекару опште праксе, па ако он установи да ти треба специјалиста, онда ти закаже сад за децембар", описује Сенажана како је на „сопствену руку" отишла у апотеку по лек за спавање.

Иако и овај хипнотик иде на рецепт, једноставно га је набавила у апотеци.

„Кад не могу да спавам или имам неке тешке ситуације, посегнем за тим лекићем и попијем га.

„Успава ме, опусти ме да бар три или четири сата имам неког сна", каже она.

На лош сан јој утиче „свашта" и менопауза и јака месечина, напомиње.

У Србији је у 2019. години 37 одсто становништва изјавило да је у периоду од две недеље пре анкетирања користило лекове, биљна средства или витамине које им није прописао лекар, стоји у извештају Батута.

Навика узимања лекова непрописаних од стране лекара је била најчешћа у Београдском региону (41,6 одсто), међу женама (43,2 одсто), високообразованим (44,1 одсто) и имућнијим становништвом (44,2 одсто), као и становницима градских насеља (39,6 одсто).

Психијатар Домагој Видовић објаснио је да уколико дуго година људи пију хипнотике за спавање, они могу престати да делују или могу изазвати контра последице, попут плитког сна.

„Важно је знати како вам психијатри могу и желе помоћи, а помоћ морате сами да потражите.

„Имати психичких тегоба не значи слабост, мању друштвену вредност нити грех, а психичка болест једнака је свим другим болестима", поручује психијатар.

Можда ће вас занимати и ова прича

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]