Наука, хирургија и здравље: Мождани имплантат би могао да отклони најтежу депресију

Електрични имплантат који се налази у лобањи и повезан је са мозгом може да препозна и излечи тешку депресију, верују амерички научници после резултата са првим пацијентом за које кажу да обећавају.

Сара, која има 36 година, прошла је уграђивање уређаја пре више од годину дана, а за њега каже да јој је потпуно изменио живот.

Уређај величине кутије шибица у њеној глави увек је „укључен", али шаље импулс тек кад осети да би овај могао да јој користи.

Ова експериментална студија описана је у часопису Нејчер медисин.

Истраживачи са Калифорнијског универзитета у Сан Франциску истичу да је прерано рећи да ли би то могло да помогне и другим пацијентима, попут Саре, са депресијом која је тешка за лечење, али су оптимистични и планирају да изврше још тестирања.

Струјна кола депресије

Сара је прва особа која је прошла ову експерименталну терапију.

Она је последњих година прошла низ неуспешних лечења, попут антидепресива и електроконвулзивне терапије.

Оваква операција могла би да звучи обесхрабрујуће, али Сара је изјавила да је могућност стицања „било каквог олакшања" боља од мрака који је проживљавала.

„Исцрпла сам све могуће опције лечења."

„Мој свакодневни живот постао је изузетно скучен. Осећала сам се измучено сваки дан. Једва сам се кретала или радила било шта."

Операција је укључивала бушење малих рупа у њеној лобањи како би се увукле жице које ће надгледати и стимулисати њен мозак.

Кутијица са батеријом и генератором пулсева, уграђена је у њену кост, у лобањи испод косе.

Захват је трајао читав један радни дан и обављен је под пуном анестезијом, што значи да је Сара све време била без свести.

Сара каже да се, кад се пробудила, осећала еуфоричном.

„Кад је имплантат први пут укључен, мој живот је моментално кренуо набоље. Мој живот је поново постао пријатан."

„У року од неколико недеља, суицидалне мисли су нестале."

„Кад бих се нашла у дубокој депресији, виђала бих само ружне ствари."

Годину дана касније, Сара је и даље добро, без икаквих нуспојава.

„Уређај ме је сачувао од депресије, омогућивши ми да се вратим најбољој верзији себе и да поново изградим живот вредан живљења."

Она не може да осети тачно кад се уређај активира, али додаје:

„Вероватно могу да вам кажем у року од 15 минута кад се угасио, због осећаја будности и енергије или позитивности које почнем да осећам."

Како ради

Истраживачица докторка Катарина Скангос, психијатарка на универзитету, рекла је да је ова иновација омогућена због лоцирања „струјних кола депресије" у Сарином мозгу.

„Пронашли смо једну локацију, која је област звана вентрални стратијум, где је стимулација доследно елиминисала њена депресивна осећања."

„А пронашли смо и област мождане активности у амигдали која може да предвиди кад су њени симптоми најтежи."

Научници кажу да је потребно много више истраживања да би се тестирала ова експериментална терапија и утврдило може ли да помогне већем броју људи са тешком депресијом, а можда и код неких других стања.

Персонализовано лечење

„Морамо да проучимо како та струјна кола варирају код пацијената и да поновимо овај рад више пута", каже докторка Скангос.

Она је ангажовала још два пацијента за тестирање а нада се да ће регрутовати још њих девет.

„Морамо да видимо и да ли се биомаркер или мождана струјна кола појединца временом мењају како се лечење наставља."

„Нисмо знали да ли ћемо уопште успети да излечимо њену депресију зато што је она била толико јака."

„И у том смислу смо заиста узбуђени због свега овога. То је нешто што је преко потребно у овој области сада."

Доктор Едвард Ченг, неурохирург који је уградио уређај, каже: „Да будемо јасни, ово није демонстрација ефикасности овог приступа."

„То је само прва демонстрација да то код некога уопште функционише, а ми имамо још много тога да урадимо како бисмо потврдили ове резултате и уверили се је ли ово заправо нешто што може да се употреби као редовна опција лечења."

Професор Џонатан Роисер, експерт из неуронауке са Универзитетског колеџа у Лондону, у Великој Британији, рекао је:

„Иако би се ова врста изузетно инвазивног хируршког захвата користила само код најтежих пацијената са неизлечивим симптомима, то је узбудљив корак напред захваљујући природи стимулације урађеној по мери."

„Врло је вероватно да би код тестирања на другим пацијентима било неопходно другачије снимање и стимулација, будући да прецизно мождано струјно коло које стоји иза симптома вероватно варира од појединца до појединца."

„Пошто смо до сада имали само једну пацијенткињу и нисмо имали контролне услове, тек остаје да се види хоће ли се ови резултати који обећавају одржати у клиничким тестирањима."

Можда ће вас занимати и овај видео: Како савладати јутарњу депресију

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]