Здравље и Србија: „Сад си расположен, за пет минута више ниси“ - како преживети промене времена

„Шта данас обући - папуче или јакну?", питање је које многи у Србији ових дана постављају док ујутру гледају кроз прозор и претурају по гардероберу не би ли нашли комад одеће за који су већ мислили да им ове године више неће бити потребан.

Међутим, има оних за које нагле промене времена доносе далеко већу дилему - хоћу ли моћи нормално да функционишем када поново, за само дан или два, места замене лето и јесен, пролеће и зима.

Једна од њих је Гордана Максимовић која се већ скоро 20 година бори против метеоропатије, невидљивог непријатеља којег, како сама каже, не може да победи.

„Имам страшне мигренозне главобоље које су врло болне, а долази и до промена понашања и расположења када се мења време", препричава муке ова 48-годишњакиња из Шапца за ББЦ на српском.

У последњих неколико дана температура у Србији варира од познојесенске до каснопролећне.

Иако је лето тек завршено, претходних дана температуре су биле ниске за ово доба године, на појединим планинама пао је снег. А онда је опет грануло сунце, па се прогнозирају температуре и до 30 степени.

Ти нагли скокови и промене највише утичу на људе са кардиоваскуларним болестима, али и метеоропате.

Метеоропатија се не сматра болешћу, већ скупом симптома као што су слабост, вртоглавица, мигрена, поремећај сна, анксиозност и други.

Око 30 одсто људи повремено осећа метеоропатске симптоме у мањој или већој мери, показала су последња истраживања у која је имао увид доктор Петар Војводић, психијатар и директор психоедукативног центра Психоцентрала.

Док лекари препоручују промену животних навика које значајно утичу на појаву метеоропатије, боравак у природи, проветравање просторија и здравију исхрану како би се предупредиле тегобе, Гордана Максимовић истиче да је „морала да научи да живи са боловима".

Метеоропате и они који су осетљиви на промене времена на сајту Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ) могу пронаћи месечне и сезонске прогнозе времена, као и биометеоролошку прогнозу за сваки дан у години како би се спремили за симптоме који се могу јавити услед наглих варијација.

„Као да ми неко стеже обруч око главе"

Један од најучесталијих симптома који се јављају услед наглих промена времена је мигрена - понекад толико јака да је немогуће нормално функционисање.

Максимовић каже да је то „специфичан бол у глави" који није као обична главобоља.

„Имам осећај као да пулсира или да неко стеже обруч око моје главе", објашњава она.

Како каже, јаке мигрене јој се јављају пред кишу и понекад трају непрестано и до 24 сата.

У тим ситуацијама покуша да се умири и нађе положај како би бол био што мањи, а неретко користи и аналгетике.

Шта је метеоропатија?

То није болест, већ симптоматска реакција нашег организма на климатске промене, наводи се на специјализованом сајту Медик.

Први је спомиње још старогрчки лекар Хипократ који је пре 2.400 година написао дело „О ваздуху и води".

Најчешћи симптоми који се јављају су главобоља, физичка слабост, вртоглавица, анксиозност, депресија, повишен крвни притисак, поремећај сна и апетита, као и нагле промене расположења.

Они се углавном манифестују 24 или 48 сати пре промене климатских услова - температуре, ваздушног притискам, електромагнетног статуса и влажности ваздуха, наводи психијатар Петар Војводић.

Савремена медицина разликује две врсте пацијената код којих временске промене доводе до појаве различитих симптома - метеоролошки осетљиве особе и метеоропате.

„Метеролошки осетљиве особе доживљавају сензације које се повезују са променом у временским приликама али не досежу ниво интензитета такав да би утицале на свакодневно функционисање.

„Код метеропатије симптоми који се јављају индивидуално у већој или мањој мери заиста утичу на понашање особе и оштећују редовну функцију", објашњава Војводић.

Према подацима којима располаже овај психотерапеут, неки облик метеоропатије јавља се код скоро 30 одсто људи широм света.

Чешће до тога долази међу женама због „природне женске телесне конституције", као и код старијих људи, наводи Војводић.

Они којима су дијагностигиковане реуматоидне болести, болести локомоторног, кардиоваскуларног система и респираторног система имају чешће интензивирање постојећих тегоба у односу на друге, истиче он.

Једнако важи и за особе које болују од психијатрисјких обољења попут депресије, анксиозних и других поремећаја, додаје.

Више о метеоропатији можете прочитати у тексту објављеном на сајту ББЦ на српском.

Када мигрене нису превише јаке, Гордана се труди да се на њих не обазире.

„Често се дешава, па временом научиш да контролишеш и живиш са тим - покушавам да се натерам да функционишем и да што мање мислим на то", каже она.

Научила је и да препозна када ће се симптоми јавити и, како каже, то је највећи напредак у односу на период од пре 10 или 15 година, када у тим тренуцима „није знала шта је снашло".

Њен случај није усамљен.

Недавно је дошло до наглог захлађења у Србији и већи број пацијената се јавља са главобољом, отежаним дисањем и повишеним крвним притиском, а претежно су то старији људи, наводи Тања Алексић, специјалиста опште медицине.

„То се тачно примети у амбуланти и углавном је такав случај у јесењем периоду када се време мења", истиче ова докторка која ради у Дому здравља у Панчеву.

„Ако те боли глава - изађи на ваздух"

Климатске промене у кратком периоду доводе до тегоба код великог броја људи, али погрешно је сматрати да је то главни разлог за низ симтома карактеристичних за метеоропатију, напомиње психијатар Петар Војводић.

„Наш организам је еволутивно оспособљен за прилагођавање на малтене све свеменске прилике које се дешавају на планети и специфично прилагођен поднебљу где особа живи", објашњава он.

Међутим, тешко се прилагођава лошим навикама карактеристичним за 21. век - нередовној и нездравој исхрани, неуравнотеженом сну и боравку у затвореном простору.

Боравак у затвореном са увек приближном темпретатуром доводи до тога да наше тело слаби способност прилагођавања и доживљава стрес када се нађемо у контакту са природном климом, каже Војводић.

„То се посебно одражава на хроничне пацијенте који више него просечна особа проводе у затвореном простору, што у великој мери објашњава појаву метеропатских тегоба управо код ове популације", каже директор психоедукативног центра Психоцентрала.

Да препоруке овог лекара могу помоћи потврђује и Гордана Максимовић.

„То је она старинска изрека - ако те боли глава, изађи на ваздух.

„Покушавам да одем у шетњу у тим ситуацијама и помаже, осим ако ме баш не обори јака главобоља и тада морам да останем унутра", каже она.

Крените у сусрет проблему

Различите временске прилике могу створити тегобе код метеоропата и метеоролошки осетљивих особа - топло или хладно време, киша, снег или влага.

Када нагло отопли, Гордана Максимовић се осећа слабо и безвољно, а киша јој доноси главобољу.

„Сад си расположен, а одједном за пет минута више ниси - као да ти падне енергија и немаш вољу да урадиш нешто што си до малопре желео", каже она.

Психијатар Петар Војводић сматра да је први корак ка бољитку увиђање да је наш начин живота више проблематичан у односу на саме временске прилике.

„Након стицања увида, метеропатија се адресира конкретном акцијом у смислу све дужег времена проведеног напољу, минимум 30 минута дневно, држању простора у неклиматозованом стању или подешавања климатизације да не оступа од спољашњих услова за више од 3-5 степени", каже овај лекар.

Када погледају кроз прозор и виде кишу, снег или ветар, многи изгубе вољу да изађу из својих домова и помисле како је то идеалан дан за останак код куће.

Међутим, Војводић упозорава да је нашем организму потребно да се повремено излаже и таквим временским условима како би се превентивно деловало на метеоропатске симптоме.

„Одмерено излагање снегу, киши, ветру, сунцу, топлом и хладном времену доводи до оснаживања система нашег организма за адаптацију, до његове гипкости и самим тим до умањења тегоба које смо доживљавали", објашњава он.

Метеоропатија - „окидач за слабе тачке у организму"

Промене времена могу да утичу на погоршавање стања пацијената са различитим обољењима и ова група је подложнија метеоропатским тегобама.

Код особа са респираторним болестима може доћи до тешкоћа при дисању или, код особа оболелих од астме до интензивирања асматских тегоба, напомиње доктор Војводић.

При паду температуре код пацијената са кардиоваскуларним обољењима могу да се јаве промене крвног притиска, а код тежих случајева и до појаве ангинозних болова, срчаног инфаркта или шлога, објашњава он.

Војводић додаје да раст температуре утиче на интензивирање симптома мултипле склерозе, док пад ваздушног притиска доводи до ширења гасова у телесним течностима што изазива болове у зглобовима и ткивима која су тренутно под упалом као и појаву синусне главобоље.

Готово дводеценијско искуство са метеоропатским тегобама које има Гордана Максимовић показује да је метеоропатија „окидач за слабе тачке у организму".

Она каже да метеоропатски проблеми нису довели до појаве нових болести и симптома у њеном случају, али је скоро свака промена времена подсети на неки стари проблем.

„Имам једну повреду од удеса и ту је интензитет бола већи када дође до мигрене.

„Претпостављам да неће некога да жига колено, ако већ није имао проблем са тим делом тела", тврди ова Шапчанка.

„Нема ту ни лека, ни помоћи"

Јединствен начин лечења метеоропатије до данас није установљен, па они који се боре против овог скупа симптома највише могу да рачунају на - себе.

Ово стање се другачије манифестује од особе до особе и због тога не постоји терапија која може имати општу примену, објашњава Војводић.

„Уколико су симптоми израженији потребно је обратити се лекару за савет и привремену терапију или корекцију уколико се особа актуелно лечи од неког обољења", додаје директор Психоцентрале.

Овај лекар напомиње да је неопходан и довољан унос воде, уредних и здравих оброка са воћем и поврћем, треба успоставити и уређен ритам спавања и избегавати цигарете и алкохол који подижу телесну температуру и утичу на губитак течности.

Сличног је мишљења и докторка Тања Алексић, која има једноставну препоруку за пацијенте који долазе у њену амбуланту - здрав живот.

Осим квалитетног сна, уношења витамина и активног живота, велика количина стреса и начин на који се носимо са њим такође утиче на јављање симптома, каже она.

„Данашњица нас толико убрзава, да је све више особа које се у овом периоду жале на симптоме које не можемо прихватити као дијагнозу, али се примећују разлике услед промена времена", појашњава докторка.

Гордана Максимовић каже да је покушала да пронађе решење у хомеопатском лечењу, али да се у томе „није пронашла" и није осетила бољитак.

„Једну ствар сам научила - мораш да научиш да живиш са тим.

„Нема ту ни лека, ни помоћи - само можеш да се прилагодиш ситуацији", закључује она.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]