Светски дан Алцхајмерове болести: Поново пронађен дом - како живе пацијенти у посебном кварту у Италији

„Добродошли. Када уђете, молимо вас проверите да ли сте затворили капију за собом", натпис је на улазу у посебан кварт италијанског града Монце у којем живе људи са Алцхајмеровом болешћу.

У ниским зградама, на два спрата, фасада обојених у жуту, зелену, црвену и наранџасту боју, живи 64 становника.

Кварт се зове Il Paese ritrovato - поновно пронађено место - и симулира прави мали град, нешто попут насеља у филму „Труманов шоу" са Џимом Керијем у главној улози, само што је ово стварност.

Градски трг, црква, аутобуска станица, неколико раскрсница, парк, кафић, трафика, супермаркет, библиотека, биоскоп, сала за фискултуру и фризерски салон, заправо су реална места за људе које овде живе.

Овај кварт или центар за Алцхајмерове болеснике пројекат је италијанске фондације Меридијана (La Meridiana).

Већ четрдесет година развија програме за потребе старијих људи, посебно оних погођеним озбиљним болестима, као што је инвалидитет или деменција.

Il Paese ritrovato је један од њихових последњих пројеката настао 2018. године, захваљујући многобројним донацијама.

Кварт је осмишљен да побољша свакодневни живот људи оболелих од Алцхајмера и да се у овој заједници осећају као код куће, каже Роберто Маури, председник фондације Меридијана, за ББЦ на српском.

„Специфичност за ову болест јесте стална потреба ових људи да се врате својој кући као сигурном месту.

„Наши становници се овде осећају сигурно", каже Маури.

Јутарња гимнастика за тело и душу

Девет је сати ујутру и многи становници овог кварта још нису изашли из станова.

Улице од којих свака има неки посебан назив, као што је „Пут вртова", још су празне.

„У ово време, углавном доручкују", каже за ББЦ на српском Марко Фумагали, социјални радник и један од координатора у фондацији.

„После доручка, многи иду на јутарњу гимнастику, неки у шетњу, други у радионицу или у башту.

„Сваки становник је слободан да одлучи шта жели да ради у току дана", додаје Фумагали.

Једино што им је забрањено, напомиње, јесте да изађу ван кварта.

„Раније смо имали сатове за праћење који су наши штићеници морали да носе.

„Међутим, више их не користимо, јер иако се дешава да они понекад пожеле да оду одавде, већина је временом прихватила ово место као свој нови, пронађени дом."

На самом уласку у кварт налази се аутобуска станица.

„Било је и случајева да неко од пацијената дође на станицу како би сачекао аутобус", каже Фумагали.

Међутим, становници је искључиво користе као сабирно место пре него што оду у биоскоп, на представу или на концерт, у зависности шта је тог дана на програму.

Бископска сала се користи и за неку од многобројних настава на којој сви заинтересовани могу да науче или обнове градиво из италијанске књижевности или граматике, историје, логике, филозофије или из других области.

У 11 сати на програму је курс на којем се уче италијанске пословице и изреке.

Заинтересованост за курс „Терапија сећања" изгледа да је велика.

Сат времена пре почетка курса неки од становника већ чекају.

У другој улици недалеко од биоскопске сале налази се сала за вежбање где почиње час гимнастике.

„Има их двадесетак, често долазе да вежбају", каже Елеонора Брило, још једна социјална радница која овде ради, док помаже госпођи Маризи да правилно уради вежбу.

„Данас вежбамо напољу док је још лепо време. Углавном се вежбе раде у седећем положају."

А ко није дошао на час гимнастике, отишао је у башту да залије биљке или можда да нахрани зечеве, који су овде кућни љубимци.

Погледајте видео: Балерина оболела од Алцхајмера присећа се покрета

Шта је Алцхајмерова болест и који су симптоми?

Врста деменције која узрокује проблеме са памћењем, размишљањем и понашањем.

Симптоми се обично развијају полако и временом се погоршавају до те мере да оболелим знатно могу да ометају обављање свакодневних активности.

Најчешћи рани симптом који указује на почетак Алцхајмерове болести је тешко памћење новостечених информација.

У раним фазама губитак памћења је благ, али како болест напредује, појединци губе способност да наставе разговор и реагују на властиту околину.

Алцхајмерова болест не представља нормалан део старења иако је највећи познати фактор ризика управо старост, јер већина оболелих има више од 65 година.

У просеку, оболели живи још четири до осам година после дијагнозе, али у неким случајевима може да живи и до 20 година, у зависности од других фактора.

Алцхајмер се често врло споро развија.

Стручњаци кажу да га је понекад тешко уочити јер се симптоми преклапају са другим болестима.

Алцхајмер је много опаснији од обичне расејаности.

Сваком се понекад деси да заборави неко име или где је нешто оставио.

Заборавност је и део нормалног процеса старења.

То не морају да буду симптоми Алцхајмера или неког другог облика деменције.

Губитак сећања је нешто много озбиљније и често је један од првих предзнака болести.

Алцхајмер обично погађа краткорочну меморију, тако да људи не могу да се сете шта су радили пре 10 минута или су заборавили нешто што су управо изговорили.

То може да доведе до понављања, заборављања недавних догађаја или проблема са обављањем рутинских радњи, као што је спремање једноставног оброка.

Још један уобичајени симптом је ако неко не може да се сети где је или зашто је негде.

Људи могу да се изгубе ако се нађу на непознатом месту, али могу да буду дезоријентисани и код куће.

Могу, на пример, да не препознају просторију у сопственом стану.

Сем тога, често не знају који је дан или месец.

Оболели од Алцхајмера често мењају расположење и понашање.

Дешава им се да се лако узнемире, наљуте или збуне.

Неки изгубе интерес за свакодневне активности или се устежу кад треба да пробају нешто ново.

Уз то обично иде анксиозност и раздражљивост.

Ово није старачки дом

Са централног трга се чује музика.

Место је окупљања и дружења становника.

„Поставили смо звучнике на тргу.

„Углавном пуштамо класичну или другу релаксирајућу музику.

„Овде се играју карте, шах или неке друге друштвене игре.

„Воде се такође и разговори о политици или светским дешавањима", каже координатор Фумагали.

Одмах поред трга су кафић и супермаркет који су врло посећени.

Ђузепина има осамдесет година и каже да овде долази на јутарњу кафу.

Воли да се дружи са конобарицом овог кафића - још једном социјалном радницом.

Ђузепина, која је овде смештена већ три године, каже како заправо станује далеко одавде, али често долази у овај кафић.

Када дође на кафу оде и код фризерке за коју каже да прави најлепше фризуре.

Кафу са Ђузепином често пије и њен другар Уго, који се не сећа колико има година, али се сећа како га је његова ћерка довела у ово место.

Каже да му је овде лепо и да има много нових пријатеља.

Један од његових пријатеља је и Лука Поци, такође социјални радник, али и радник у уметничкој или занатској радионици.

Тамо се слика, кроји, шије, ваја, поправљају кућни апарати, израђује столарија и обављају многе друге активности, корисне свим болесницима, који врло радо праве друштво Луки.

„Недавно смо направили нове кавезе за зечеве. Требало нам је три недеље", каже Поци за ББЦ на српском.

„Имамо стално заинтересоване који редовно долазе у ову радионицу како би нешто радили, а има и оних који почну неки посао, а сутрадан би заборавили да су га уопште започели."

Све ове активности које симулирају стварност у једној малој заједници у којој живе особе које повезује иста болест - Алцхајмерова деменција - треба да помогну пацијентима да се ни у једном тренутку не осете да су изоловани или као да су у старачком дому.

Деменција, друштвена болест

Сваке три секунде у свету, бележи се један нови случај особе оболеле од деменције.

Више од половине ових случајева, јесу особе код којих се потврђује Алцхајмерова болест.

Процењује се да око 46,8 милиона људи широм света болује од деменције, а просечно се бележи око 9,9 милиона нових случајева сваке године.

Организација Алцхајмер дизис интернешенел (Alzheimer's Disease International) процењује да ће укупан број људи погођених овом болешћу до 2030. године бити 74,7 милиона, а до 2050. године чак 131,5 милиона.

Пацијенти са Алцхајмеровом болешћу у почетном стадијуму испољавају симптоме као што је губитак памћења, посебно када је реч о недавним догађајима.

Затим следе језички поремећаји, губитак просторне и временске оријентације, као и прогресивни губитак аутономије у обављању свакодневних активности.

Ови психолошки и проблеми у понашању често су повезани са депресијом и анксиозношћу, што захтева сталну бригу о пацијенту.

Временом, то постаје велики терет за чланове породице оболелог.

Како је у Србији?

Иако не постоји званичан регистар, процењује се да у Србији живи више од 200.000 људи са Алцхајмеровом болешћу.

Још 2012. године најављена је израда регистра људи са Алцхајмером, али до данас није направљен.

Само у Београду живи око 25.000 људи оболелих од деменције, подаци су Српског удружења за Алцхајмерову болест.

Највећи проценат њих, више од 60 одсто, није укључен ни у један облик постојеће здравствене или социјалне заштите, наводи та организација.

Иако идеја о оснивању дневног боравка за оболеле од Алцхајмера постоји неколико деценија, први такве врсте отворен је тек 2021. године у Београду.

Марија Лазарети, докторка опште медицине и специјализована герантолошкиња при фондацији Меридијана, каже да се на сваких шест месеци врши мониторинг пацијената који овде бораве.

„Наше студије показују да се у протекле три године, од када смо отворили овај центар, бележи константан тренд побољшања когнитивних функција и моторичких способности код ових пацијената", каже докторка Лазарети.

Наглашава да је управо друштвени фактор један од кључних у лечењу ове болести.

Додаје да је забележен и негативни тренд због пандемије корона вируса када су ове пацијенте морали додатно да изолују, што је довело до наглог погоршања здравственог стања код одређених болесника.

Не заборави ме

Поводом светског дана Алцхајмерове болести, који се од 1994. године обележава сваког 21. септембра, краљевска резиденција Вила Реале у Монци, осветлеће у љубичастој боји, као подршка свим људима који болују од ове болести.

Љубичаста је и боја цвета шумске поточнице, познатије још као цвет „незаборавак".

Име је добио по легенди када је витез упао у реку док је покушавао да својој изабраници убере прелепи љубичасти цвет.

Потонуо је уз узвик: "Не заборави ме".

Овај симболични гест фондације Меридијана да љубичастом обоје краљевске дворе, јесте и апел да се не заборави патња људи погођених Алцхајмеровом болешћу и њихових породица.

Можда ће вас занимати и овај видео: Терапеутска моћ пчела

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]