Три ствари које треба да знате у вези са опозиционим „Споразумом са народом"

- Аутор, Петра Живић
- Функција, ББЦ новинарка
Србија би могла да добије нестраначаког премијера, уколико седам начела, колико је Савез за Србију навео у „Споразуму са народом", уроди плодом и грађани им на фер и поштеним изборима пруже шансу да формирају владу стручњака.
Пет месеци и који дан након што је у септембру прошле године формирана коалиција Савез за Србију, опозиционе партије објавиле су Споразум са народом.
Они су у седам тачака, одговорили, како кажу, на позиве организатора протеста „1 од пет милиона" који већ више од два месеца окупљају хиљаде људи у Београду, а у последњих неколико недеља, проширили на више од 40 градова широм Србије.
Опозиција народу нуди поштене изборе и враћање демократских начела и владавина права након победе над режимом Александра Вучића, стоји у саопштењу Савеза.
Шта су најважније тачке Договора и која је његова важност, анализирали смо са Бобаном Стојановићем са Факултета политичких наука у Београду.
1. Од фер и поштених избора до фер и поштених избора

Аутор фотографије, Getty Images
Измене изборног законодавства и фер и поштени избори почетак су и крај Споразума са грађанима.
Прве две тачке Споразума обећавају заједничку борбу са грађанима за слободније медије и слободне и поштене изборе, али и упозорење да опозиција неће учествовати на изборима док год изборни процес не буде слободан и поштен.
Док се не обезбеде услови за фер изборе, опозиција најављује да ће напуштати рад скупштина на свим нивоима, где год сматра да нема демократских начела.
За то време, наводе да ће интересе грађана штитити на други начин и на свим нивоима.
„Ово је први корак у политичкој артикулацији грађанских протеста", каже Стојановић.
Док позитивним сматра обећање опозиције које подразумева измену изборног законодавства и персонализацију изборног система - обећање да ће грађани на свим нивоима знати за кога гласају, а не за коју страначку листу гласају - Стојановић каже да су договор садржи део о формирању владе стручњака, који није неопходан.
„За грађане су у овом тренутку најважнији фер и поштени избори. Потребно је причати како је могуће доћи до тога, а не причати шта ће се десити након промене власти".
2. О европским вредностима и Косову неки други пут

Десет потписница Споразума избегло је теме које деле не само странке укључене у Савез, већ и грађане.
То су европске вредности и Косово.
Опозиција се Договором обавезује да ће у исто време тежити европским вредностима, али и очувању националног интереса Србије.
„То је нешто око чега ће се супротстављати ставови оног момента када добијемо нормалну политичку борбу у Србији", сматра Стојановић.
Опозиционе странке имају различите полазне ставке по многим питања.
„Ипак, заједнички стоје на истој страни када се ради о враћању условима регуларног политичког живота. Док се то не деси, сулудо је размишљати о томе шта мисле Двери о ЕУ, а шта мисли Демократска странка", каже.

Шаренолика листа потписника Споразума са народом:
- Драган Ђилас
- Бошко Обрадовић - Двери
- Зоран Лутовац - Демократска странка
- Небојша Зеленовић - Заједно за Србију
- Милан Стаматовић - Здрава Србија
- Борко Стефановић - Левица Србије
- Вук Јеремић - Народна странка
- Славиша Ристић - Народни покрет Срба са Kосова и Метохије "Отаџбина"
- Јанко Веселиновић - Покрет за преокрет
- Жељко Веселиновић - УСС Слога

Идејна надметања и платформе следе тек када се дође до регуларног изборног процеса, сматра Стојановић.
„Овај документ све потписнике оставља на истој линији, јер у овим околностима борба за фер изборе је једино оно што опозиција може да ради".
3. Договор је далеко од Уговора и 2000.

Аутор фотографије, Braca Nadezdic/ Getty Images
„Усвојићемо декларацију о хитним припремама за доношење новог Устава ради отклањања постојећег уставног хаоса".
Овако је гласио први члан Уговора са народом који је Демократска опозиција Србије објавила у септембру 2000. године, непосредно пре пада режима Слободана Милошевића.
Како се Београд тада није налазио у истој држави у којој се налази данас, тешко је упоредити ова два уговора.
„То су биле потпуно другачије околности. Имали сте земљу разорену ратовима, у којој је важио Устав из 1990. где је Србија била део СР Југославије. Тај Устав није одговорао реалном стању на многим нивоима", каже Стојановић.
Међутим, и један и други уговор нуде исту ствар - враћање демократским вредностима.
„Заједнички елеменат оба уговора је повратак демократији и тежња да нам се не деси опет једна врста ауторитарног вође као што је био Милошевић".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]









