Правосуђе и Србија: О одлагањима суђења - зашто судски процеси трају у недоглед

Александар Ивић има 37 година, ради као магационер и живи у Новим Бановцима, али последњих година време проводи и у Трећем основном суду у Београду.

Разлог је парница која у 2023. улази у десету годину.

„Огроман ми је то притисак, свако јутро се будим са тим… Виси ми стално над главом као Дамоклов мач, уништило ми је живот и све живце", каже Ивић за ББЦ на српском.

Реч је о тужби против његовог оца из 2013. године, на шта је он одговорио контратужбом, али је преминуо годину дана касније, тако да су поступак наставили синови - Александар и његов брат.

„Силом прилика сам ушао у ту причу, ни крив, ни дужан… Тако ми је запало у животу, шта да кажем", наводи Ивић, додајући да је после смрти оца поступак настављен 2017.

И онда полако - рочиште по рочиште, годину по годину.

„Једно смо имали у марту 2020, па је новембру одложено за март 2021. јер се сведок није појавио, а исто се догодило и у новембру 2021... Тада су нам заказали тек за јун 2022."

Ивићев поступак само је један у низу случајева широм Србије који се развлачи годинама.

Разлози за то су бројни, без обзира о каквом поступку је реч, кажу стручњаци.

„Оправдани разлози за одлагање постоје, али има и злоупотреба наравно", каже за ББЦ Наталија Шолић из Комитета правника за људска права (ЈУКОМ).

Честа су одлагања због спречености неког од учесника, на пример због болести или смртног случаја, а „најрадикалнији метод су дојаве бомби у суду", додаје.

Адвокат Драгомир Мрдаљ каже да „има стотину ситуација које се могу користити као правдање недоласка, а на суду је да цени њихову веродостојност и у том смислу да поступа".

Он сматра да је код одређивања новог датума суђења „све у рукама судија", али и да се „не може рећи да су само они криви" за дуге процесе.

„Ако све карике не функционишу заједно, онда настаје проблем у целом систему", наводи Мрдаљ за ББЦ на српском.

Нада Ђорђевић, суткиња Вишег суда у Београду, која се бави парничном материјом, пре свега говори о „изузетној оптерећености појединих судова".

„Ево једне илустрације - на крају 2022. године на сваког судију у парничној материји остало је по 707 предмета у Првом и чак по 2.163 у Трећем основном суду, упркос томе што решавају далеко већи број предмета од оног који је прописан као месечна норма.

„Јасно је зашто се у најоптерећнијим судовима дешава да се рочишта заказују у периоду од годину дана... Судијски роковници су по правилу попуњени."

Погледајте видео: Румунске заставе и три захтева - како је изгледао скуп подршке тужитељкама у Србији

О одлагањима суђења

Сања Соларевић из Београда има 36 година и мањи стаж пред судом од Ивића, али је и она последњих година свраћала на суд и то Први основни.

„Судим се око повреда права из радног односа са Петом београдском гимназијом, где сам од 2014. до 2019. предавала енглески", наводи Соларевић.

„Тужила сам их 2020. зато што ми нису исплатили све што је требало да ми исплате", додаје.

Прво редовно рочиште имала је у марту 2021.

„До сада смо имали десетак рочишта, три нису одржана - једно зато што смо чекали одговор Вишег суда, друго зато што је тај била дојава о бомби, тако да је суд евакуисан, а трећи пут смо чекали налаз вештака који још није био готов."

Шолић као један од честих разлога одлагања суђења наводи и извођење додатних доказа, када судија утврди да је потребно саслушати новог сведока, извршити увиђај или вештачење.

Ту често долази до застоја, наводи Шолић.

„Вештак има рок од 60 дана да изнесе мишљење и суђења се у том периоду не заказују, али се често дешава да вештаци тај рок уопште не испоштују.

„Чекају их некад и по годину или две за комплетан налаз или мишљење."

Адвокат Мрдаљ каже да питање одлагања најчешће зависи од тога како је до тада текло суђење.

„Ако је све и даље на почетку, онда судије углавном нису ригорозне, али ако посумњају на злоупотребу, онда инсистирају да се достави неки доказ за одлагање, кажњавају, налажу да полиција доведе окривљеног или чак одређују притвор, иако то није тако често."

Он као посебан проблем дугих процеса и одлагања види поступке са више окривљених.

„Што их је више, то ће процес дуже трајати - довољно је да се један не појави и ето одлагања.

„Али не можемо генерализовати, сваки предмет је специфичан и доста зависи и од саме његове структуре - шта све треба радити и какви се докази морају издвојити."

Као „најчешћи и најлакши" разлог одлагања наводи болест окривљеног, што каже да „може и не мора да буде само изговор".

Према закону о парничном поступку, за сваку злоупотребу предвиђене су казне, истиче суткиња Ђорђевић.

За физичко лице, казна износи од 10.000 до 150.000, а за правно од 30.000 до 1.000.000 динара.

О застаревању

Мрдаљ као један од могућих разлога одлагања суђења наводи и неодложан пут окривљеног.

Управо је путовање у Турску било разлог због којег се Звездан Терзић, директор Фудбалског клуба Црвена звезда, у септембру 2022. није појавио на рочишту.

Против Терзића се годинама се води поступак због сумње да је незаконито присвајао новац од трансфера фудбалера док је био на челу ОФК Београда.

Тај процес прате честа одлагања рочишта - у јуну 2022, на пример, није присуствовао суђењу због болести, иако је дан раније држао конференцију за медије.

Читав случај се тако пет година није померио, а 2022. је део оптужби против Терзића застарио.

„Ако је у кривичном поступку за неко дело дат кратак рок застарелости гоњења, наравно да ће свако избегавати да приступи главном претресу", каже за ББЦ на српском Марина Барбир, суткиња Првог основног суда у Београду, која се бави кривичном материјом.

„Али имамо процесна решења за обезбеђивање присуства окривљеног, када се види да са том намером опструира поступак."

Процеси у којима дође до застаревања су „на нивоу статистичке грешке", додаје.

Иако одлагања суђења може бити „кривицом суда или тужилаштва", адвокат Мрдаљ каже да „највећи број одлагања долази од окривљених и њихових бранилаца".

„То је све легитимно - посао браниоца је да на сваки могући законски начин одбрани окривљеног, зато је ту", каже Мрдаљ.

„Потпуно је небитно да ли је то због недостатка доказа или то кривично дело застари, њему је само битно да се клијент извуче из тог кривичног дела."

У кривичном поступку, додаје Мрдаљ, може се десити и да дође до промене судије или судијског већа, када закон предвиђа да суђење почне из почетка.

То потенцијално значи ново одлагање.

„Није исто када неко нов дође и када је био све време ту...

„Немате исти утисак и однос према доказима када сте у предмету од почетка или паднете у њега са неба."

Пренатрпаност судова

Међутим, саговорници ББЦ-ја све те примере наводе као последице много ширег проблема.

Шолић њега назива „наслеђеном лошом организацијом правосуђа".

„Проблем је несразмеран број предмета у односу на број судија.

„Претрпани су, па рочишта заказују на шест месеци до годину дана", каже она.

О томе прича и Мрдаљ: „Не можете заказивати суђења на сваких пет дана ако имате у раду 5.000 предмета... Све зависи од броја предмета и судија".

Суткиња Ђорђевић истиче да су судови посебно претрпани у Београду, као и на седиштима апелација, односно судова који одлучују по жалбама - у Новом Саду, Крагујевцу и Нишу.

У Годишњем извештају о раду судова за 2021. наводи се да је те године у Србији ефективно поступало 2.508 судија, иако је одређено 3.073. места.

„То значи да је 565 судијских места остало непопуњено", истиче Ђорђевић.

„Истовремено је у судском систему те године било око четири милиона предмета."

Да је судски систем у Србији преоптерећен великим бројем предмета наводи се и у извештају Европске комисије за ефикасност правосуђа из 2020. године.

„За само две године, број нерешених предмета у Првом и Трећем основном суду у Београду повећан је за 50 одсто у једном, и чак 78 у другом", каже Ђорђевић.

„Судије у овим судовима притом све време решавају двоструко до троструко већи број предмета месечног од оног који је прописан као месечна норма."

Међу нерешеним предметима посебно су злогласне парнице, међу којима има и вишедеценијских процеса.

„Ипак, треба имати у виду да је, у односу на укупан број предмета, 2021. било свега 3,52 одсто старијих од три године", каже Ђорђевић.

Просечан број дана између рочишта у парничној материји у 2022. износио је 109,68 дана, наводи се у подацима Вишег суда у Београду из Програма решавања старих предмета за 2023. годину.

У кривичном поступку, истиче Барбир, све зависи од „материјално-техничких могућности", које назива „главним разлогом одлагања суђења".

„По закону, ми имамо овлашћења да заказујемо суђења кад желимо, али немамо довољно просторија", наводи.

„Када би сваки судија имао сопствену судницу, сопственог записничара, приправника, референта и сличне ствари да не мора да зависи ни од кога другог, све би било другачије."

Постоје и логистички проблеми, додаје.

Како каже, у њеном суду окривљени су најчешће претходно осуђивана лица која се налазе на издржавању казни у разним казнено-поправним заводима (КПЗ) широм Србије.

„Претпоставка за одржавање главног претреса је присуство окривљеног, без њега претрес не може да се одржи", објашњава суткиња.

„И онда редовно имамо техничке проблеме како довести окривљеног на суд, јер нема довољно возила за њихов превоз, ни стражара који би их пратили."

Највећи проблем, истиче, постоји са КПЗ Пожаревац, познатом као Забела, одакле по седам или осам месеци не могу да доведу окривљене на суд.

„Суштински се све своди на недостатак материјалних средстава", каже кратко.

Како убрзати судске процесе?

То је питање на које не постоји једноставан одговор, кажу углас саговорници ББЦ-ја.

Говорећи о превеликој и неравномерној оптерећености судова, суткиња Ђорђевић каже да је реч о „системском проблему који је појачан непромишљеним реформским мерама од пре 15 година, а чије се последице и даље осећају".

Све се, истиче, мора решавати системски.

„То подразумева, између осталог, промене процесних правила, могуће и подручја и надлежности судова, обезбеђивање одговарајућих радних и просторних услова и предузимање мера које ће судство учинити атрактивним, првенствено запошљавањем младих правника."

Из њихових редова ће се бирати, наводи, бирати нове судије и „попуњавати велика празнина после одласка у пензију више од 60 одсто актуелних судија у наредних шест или седам година,"

Потребно је, додаје, повећати плате свих запослених у судству, почев од судија.

„Чак и у мањим судовима, у којима судије нису оптерећене толиким бројем предмета, често се дешава да се један судија истовремено задужује у више материја - у парничним, породичним или предметима из радних спорова."

Због тога, како каже, када ће наредно рочиште бити заказано зависи и од неколико фактора.

„Од оптерећености суда или конкретног судије бројем предмета, али и од врсте предмета, односно од тога да ли се предмет сматра хитнијим или не."

Адвокат Мрдаљ сматра да би се „бољом организацијом суђења могла убрзати".

„Не само за кривични, већ и за парнични поступак, али би пре свега неке друге структуре морале да пораде на том проблему, чини ми се да се не баве тиме колико би требало... Цео систем мора да расте".

Сања Соларевић се за то време само нада да ће њен случај ускоро бити готов.

„Процес је у завршној фази, надам се крају у наредних шест месеци, али има доста фактора који на то могу да утичу", каже Соларевић.

Ивић баш и није сигуран да ће судија ускоро да одсвира крај.

Како наводи, све ће се додатно одужити зато што је 2022. против човека који је тужио његовог оца поднео и кривичну пријаву, оптужујући га за зеленашење.

„Тужилаштво је повукло предмет, узело га на увид и последње рочиште је одложено, а нови термин није заказан све док га не врате."

Спреман је, каже, на вишегодишњу борбу.

„Донекле се и добро носим, јер временом мало огуглаш, научиш да се носиш са тим.

„Али изгубио сам оца због овог случаја и имам жељу да истерам све до краја, какви год да су судови."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]