Балкан и правосуђе: Од три месеца до доживотне робије - колике су казне за злочин силовања

„Смените патријархалне судије и тужиоце", „Не више", „Наоружајте жене", „Не можемо више".

Ово су само неки од узвика који су се чули у Приштини на протесту због сексуалног насиља над женама и девојчицама и према оценама многих, неадекватне казнене политике за кривично дело силовања.

Неколико стотина људи окупило се на другом по реду протесту због силовања 11-годишње девојчице 27. августа у једном парку у Приштини.

Премијер Косова Аљбин Курти изјавио је да подаци показују да је до сада око 200 судија изрекло само условне и новчане казне за случајеве сексуалног насиља или су дозволили застарелост.

Рекао је да су у 85 одсто случајева сексуалног насиља жртве биле малолетне девојчице.

На Косову је за силовање предвиђена казна од две до десет година, а ако је жртва малолетна - од пет до 20 година.

Слично је и у другим земљама у региону где се дужина казне креће од три месеца до 15 година, осим у случају силовања малолетника, за које се у неким земљама изриче и доживотна казна.

Шта се догодило у Приштини

Петорица мушкараца, међу којима тројица млађих од 18 година, приведена су због сумње да су 27. августа 2022. силовали 11-годишњу девојчицу у једном парку у Приштини, у интервалу од седам сати, силовали девојчицу.

Одређена им је мера притвора од 30 дана.

Тридесет дана притвора добила су још шесторица осумњичених који су, према истражном поступку, у јуну 2022. ову малолетницу силовали и искоришћавали за сексуалне услуге.

„Држава није успела да казни починиоце, нити је обезбедила девојчицама миран живот", рекла је Трина Бинаку, једна од организаторки протеста на првом скупу, пренела је агенција Анадолија.

Силовање 11-годишње девојчице је „наставак патријархалног система који непрестано производи силоватеље", рекла је Бинаку.

На територији Косова, од почетка 2022. до 31. јула полицији је пријављен 41 случај силовања, наводе за ББЦ из косовске полиције.

Током 2021. пријављено је 102 случаја силовања, наводи се у одговору полиције Косова.

Колектив за феминистичку мисао и акцију, организатор протеста у Приштини, захтева разрешење судија које су изрекле казне испод законом дозвољеног минимума.

Тражи се и отпуштање полицијских службеника и тужилаца због занемаривања случајева родно заснованог насиља над женама, стварање ефикасних механизама који достојанствено третирају жртве сексуалног насиља, као и увођење предмета сексуалног образовања и легализација употребе бибер спреја за самоодбрану.

Оставке су у међувремену поднели Самедин Мехмети, генерални директор Полиције Косова и Аљи Гаши, директор Управе за поступање са затвореницима и малолетницима.

Протести су одржани и у престоницама Албаније и Северне Македоније, Тирани и Скопљу, преноси Коссев.

Председница Косова Вјоса Османи описала је догађај као „шокантан и нехуман чин", захтевајући „ригорозну истрагу и одговорност пред законом за починиоце".

Сексуално насиље, као и сви облици насиља над девојкама и женама, представљају претњу свима, рекла је Османи.

„Време је да се приступи и законским променама које додатно пооштравају казне за починиоце.

„Наша колективна одговорност је да обезбедимо да се свој деци гарантује достојанствено детињство и да елиминишемо родно засновано насиље", рекла је Османи.

Према подацима Института за судску медицину Косова, у више од 70 одсто свих случајева сексуалног напада и силовања жртве су малолетне.

Према извештају који је раније ове године објавио Еулекс, примећује се да се број случајева силовања пријављених косовској полицији удвостручио, док су стопе осуђујућих пресуда и даље забрињавајуће ниске.

Према подацима те организације, у периоду од 2019. до 2021. године пријављено је 228 силовања.

Ипак, како се наводи, верује се да више од 90 одсто случајева силовања остаје непријављено.

Шта је силовање према законима

Да би се силовање окарактерисало као кривично дело у већини европских земаља закони и даље наводе присилу, употребу и претњу силом или немогућност одбране.

Иако Истанбулска конвенција предвиђа укључивање фактора пристанка у дефиницију силовања, у већини земаља и даље није тако.

Секс без пристанка је силовање и европски закони морају то да одражавају, изјавила је Марија Пејчиновић Бурић, генерална секретарка Савета Европе.

„Државе морају да преузму пуну одговорност и промене законе како би били у складу са Истанбулском конвенцијом и сада је време за акцију", рекла је она.

Истанбулска конвенција је међународни споразум Савета Европе о спречавању и борби против насиља над женама и насиља у породици.

Циљ Конвенције јесте нулта толеранција на насиље.

Све земље у региону усвојиле су Истамбулску конвенцију.

Казнене мере за кривично дело силовање на Балкану

Казне се разликују од земље до земље и од околности под којима је силовање извршено.

Крећу се од три месеца до казне доживотног затвора у неким земљама, у случају када се ради о кривичном делу силовања малолетника.

У јануару 2021. године у Србији је први пут изречена доживотна казна затвора за силовање.

Доживотна казна затвора је максимална предвиђена за случај силовања малолетника.

За друга кривична дела силовања, према Кривичном законику Србије, предвиђена је затворска казна од две до 15 година.

Из организације за борбу против насиља Аутономни женски центар кажу за ББЦ на српском да већ годинама траже измене закона и у Србији како би пристанак, као у Конвенцији Савета Европе, био кључни за дефиницију силовања, а не да ли је жртва пружала отпор и на који начин је приморана на сексуални однос.

Кривични закон Косова узима фактор пристанка код дефинисања силовања.

Предвиђена је затворска казна од две до 10 година за обљубу без пристанка.

За силовање малолетника предвиђена је казна од пет до 20 година.

За кривично дело силовања је у Црној Гори прописана је затворска казна од једне до 15 година, у зависности од околности.

Црна Гора је међу земљама које су у дефиницију силовања укључиле и пристанак.

У Босни и Херцеговини су на снази четири кривична закона - два ентитета: Федерације БиХ, Републике Српске, те Брчко Дистрикта, као и кривични закон Босне и Херцеговине.

Силовање, као кривично дело прописано је кривичноправним одредбама Кривичним законом Федерације Босне и Херцеговине, Кривичним законом Републике Српске и Кривичним законом Брчко дистрикта Босне и Херцеговине.

Према Кривичном закону Федерације Босне и Херцеговине, силовање је дефинисано као приморавање особе на полни однос, употребом силе или претње.

Прописане су казне од једне до 15 година затвора.

У случају силовања малолетника, минимална казна је пет година, док горња граница није прописана.

Кривични закон Републике Српске дефинише силовање такође као принуду на полни однос употребом силе или претње.

Минимална прописана казна затвора за силовање према овом закону је три године.

У најтежим околностима, када особа која је силована премине, прописана је минимална казна од 10 година затвора, док горња граница није дефинисана.

У случају силовања малолетника, минимална затворска казна, према Кривичном закону РС је од две до 15 година, осим у случају смрти малолетника, када се може досудити и доживотна казна затвора.

Када је реч о пресуди за силовање, Кривичним законом РС предвиђено је да казна не може бити ублажена.

Кривичним закоником Брчко дистрикта БиХ, максимална казна за силовање је 15 година затвора.

После рата у Босни и Херцеговини, од 1992. до 1995. године, силовање и сексуално злостављање је „препознато у међународном праву као инструмент рата и средство терорисања локалног становништва", објаснио је Дејвид Филипс, директор Института за изградњу мира и студије људских права на Универзитету Колумбија у Сједињеним Америчким Државама за ББЦ на српском.

Током рата силовано је и сексуално злостављано између 12.000 и 50.000 жена, процене су Уједињених нација.

Жене у Босни су проговориле и сведочиле о злоделима, а ужаси које су преживеле постали су докази пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију.

Сексуално насиље у рату први пут је тада проглашено за злочин против човечности.

Северна Македонија предвиђа максималну затворску казну за силовање малолетника - доживотну казну затвора.

Ова казна је максимална и у случају да су жртви нанете тешке телесне повреде.

Минимална предвиђена је шест месеци.

Хрватска је прва од земаља у региону која је у дефиницију силовања увела фактор пристанка.

Минимална прописана казна Казненим законом те земље је годину дана, док се силоватељу може изрећи максимално 10 година.

У случају да је жртва малолента, максимална казна је 15 година.

'Правда за девојчице' и други протести због силовања

Шесторица младића из околине Задра осуђена су у јулу 2022. због тога у више наврата сексуално злостављали 15-годишњу девојчицу из њиховог места.

Осуђени су на затворске казне од шест месеци до седам година.

Силовања почињена током 2018. и 2019. године су понекад снимали мобилним телефоном, а снимке користили за уцењивање и присилне сексуалне односе. Претили су јој да ће снимке послати њеним родитељима и пријатељима ако не пристане на секс.

Случај је у лето 2019. био повод за масовне протесте у Хрватској под називом „Правда за девојчице", у знак подршке жртвама сексуалног насиља, које од институција не добијају адекватну заштиту.

Мештарни Тиране изашли су на улице маја 2021. године због групног силовања 15-годишње девојчице у месту Решен.

Извршиоци су имали од 17 до 44 године.

Широм Индије крајем августа 2022. одржани су протести против одлуке владе да ослободи 11 мушкараца који су осуђени на доживотни затвор због групног силовања муслиманке Билкис Бано.

Мушкарци су пуштени пошто су одслужили 15 година затвора.

Демонстранти су од владе затражили да поништи одлуку о ослобађању силоватеља.

Стотине жена у Судану крајем 2021. године изашле су на улице после оптужби да је 13 жена и девојака силовано на демонстрацијама против војске одржаним пре тога.

УН су саопштиле да су примиле „узнемирујуће извештаје" да су припадници снага безбедности сексуално злостављали жене на том скупу.

Октобра 2016. године, хиљаде људи обучених у црно протестовало је улицама главног града Аргентине Буенос Ајреса због силовања и убиства 16-годишње девојчице.

Девојчица је отета испред школе. Била је дрогирана, више пута силована и сексуално злостављана тако да је на крају искрварила од унутрашњих повреда.

Погледајте видео о жртвама силовања у рату у Босни и Херцеговини

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]