Србија, Београд и избори: Ко је ко на београдским изборима и ко би могао да буде градоначелник

Јавне личности, еколошке теме, питање споменика, али и нада кључни су појмови досадашње кампање за београдске изборе, јер опозиционе листе сматрају да у престоници имају највише шанси да смене владајућу коалицију.

Све то могло би да значи занимљиву изборну трку у престоници Србије 3. априла.

Грађани на београдским изборима бирају састав градске скупштине, а један од 110 одборника касније може да постане и градоначелник.

Ово су листе партија чије су листе добиле потврду изборне комисије.

1. Александар Вучић - Заједно можемо све

Најбржи у предаји потписа за изборну листу опет су били напредњаци, ове године обучени у плаве јакне са страначким обележјем.

Носилац листе и најављени кандидат за градоначелника је Александар Шапић, бивши ватерполиста и досадашњи председник општине Нови Београд, чији је Српски патриотски савез (СПАС) током пролећа 2021. постао део напредњака.

Приликом предаје листе, Шапић је изјавио да је Београд „одавно центар региона", као и да се може назвати „Њујорком југоисточне Европе".

„Дубоко смо уверени да Београд иде у добром правцу", изјавио је тада Шапић, који је политичку каријеру почео током мандата претходне власти као помоћник градоначелника док је на челу Београда био Драган Ђилас.

Горан Весић, тренутни заменик градоначелника Београда, који је у досадашњем мандату био најактивнији представник градске власти, четврти је на листи.

„Неки би рекли да му (Весићу) не показујем поштовање јер ће први на листи за Београд бити Шапић, али није тако", изјавио је лидер напредњака Александар Вучић за телевизију Пинк.

Додао је да је Весићу рекао да ће за њега бити „много добрих и важних ствари", али да „некад мора да се истрпи и нешто што мислиш да је неправда".

На позицији број два листе СНС-а је докторка Марија Здравковић, а у врху је и велики број јавних личности.

Кореограф Константин Костјуков је трећи, бивши кошаркашки репрезентативац Ненад Крстић јешести, глумица Ива Штрљић је седма, новинар Живорад Николић је 17, док се на позицији 27 налази глумац Бранислав Милићевић, познатији као Бранко Коцкица.

Премијерка Ана Брнабић је 63, а министар финансија Синиша Мали 67. на листи напредњака.

Синиша Мали води правну битку након што му је у децембру 2021. године Сенат Универзитета у Београду једногласно поништио докторат због плагијата.

Мали је потом поднео поднео две тужбе Управном суду због одлука органа Универзитета у Београду којима је оспорена његова докторска дисертација и поништена диплома доктора наука, пренео је лист Данас, позивајући се на изворе у том суду.

2. Ивица Дачић - премијер Србије, Тома Фила - градоначелник Београда

На редном месту број два налази се листа која у називу има већ одговор на питање ко би могао да буде први човек престонице ако они освоје највише гласова.

Реч је о коалицији Социјалистичке партије Србије (СПС), Јединствене Србије (ЈС) и Зелених Србије.

Тома Фила, београдски адвокат, каже да у изборну трку иде да би победио и „опрао Београд" - и од корупције и буквално - али већ прави постизборне калкулације.

Како наводи, ако на изборима победи Шапић - подржаће га, док ако победи кандидат опозиције Владета Јанковић онда „иде у опозицију, али то се неће десити".

„Гледајући противкандидате, ни од једног није срамота изгубити, то су угледни људи, људи које је неко предложио и ја ни о једном нећу да причам ништа лоше", изјавио је осамдесетогодишњи Фила за Н1.

Фила је познати адвокат који је био заступник Слободана Милошевића, бившег председника Србије и СР Југославије и некадашњег лидера социјалиста.

Милошевић је преминуо 11. марта 2006. године у притвору Хашког трибунала где му се судило за ратне злочине.

Ивица Дачић, лидер социјалиста и носилац те листе на парламентарним изборима, сматра да је Фила „оличење старог, праведног и шармерског духа Београда".

„Није предложен за градоначелника због партијског уверења, већ зато што може да буде понос Београда", изјавио је Дачић за телевизију Хепи.

Број два на листи социјалиста је Никола Никодијевић, тренутно председник градске скупштине, а на трећем месту Раде Баста, директор „ЈКП" Београдске електране.

Високо је позиционирана и Ивана Вилотијевић, градска секретарка за заштиту животне средине.

3. Др Војислав Шешељ - Српска радикална странка

Листа радикала на свим изборима традиционално носи име Војислава Шешеља, дугогодишњег страначког лидера, осуђеног за ратне злочине пред Хашким трибуналом.

Тако је и сада, али први на листи је Миљко Ристић, кардиохирург, професор Медицинског факултета Универзитета у Београду и донедавни лекар у Фудбалском савезу Србије, као и члан управе Фудбалског клуба Црвена звезда.

Потом следе предузетник Тодор Шљивар, па студент Владимир Шешељ, иначе син лидера странке.

На седмом и осмом месту су машинбравари Мирко Цвејић и Зоран Граовац, наставник разредне наставе Драгиша Станојевић, а на листи има и пензионера, ученика, возача, радника обезбеђења.

Приликом предаје листе за парламентарне изборе, Шешељ је изјавио да су на списку само чланови Српске радикалне странке (СРС), а делује да је слична тактика и за београдске изборе.

Како наводи, радикали се никада нису бавили „форсирањем глумаца, певача и пензионисаних спортиста који након избора неће заступати странке на чијим су листама".

4. Милица Ђурђевић Стаменковски - Српска странка Заветници

После радикала, проглашена је листа још једне десничарске опције - Заветника.

Први на листи Заветника је Младен Кочица, специјалиста кардиоваскуларне хирургије и кардиохирург у Универзитетском Клиничком центру Србије.

Следи Милица Ђурђевић Стаменковски, лидерка Заветника.

По проглашењу листе, Ђурђевић Стаменковски је изјавила да биографија Кочице показује да је реч о „великом стручњаку и хуманисти".

„Као специјалиста кардиохирургије борио се за срца људи, сада је време да спаси и душу Београда", изјавила је она.

На трећем месту листе Заветника је дипломирани менаџер Душан Стојиљковић, па правница Бојана Букумировић, а онда студент Стефан Јовановић.

5. Владета Јанковић - Уједињени за победу Београда

Пета листа је на београдске изборе кренула са много амбиција и вером да би током априлског гласања у престоници Србије најпре могло да дође до смене власти.

Владета Јанковић, некадашњи амбасадор Југославије у Ватикану и Великој Британији, кандидат је широке коалиције опозиционих партија и покрета.

Њу чине Странка слободе и правде (ССП) Драгана Ђиласа, Народна странка (НС) Вука Јеремића, Демократска странка (ДС), Покрет слободних грађана (ПСГ), Удружени синдикати Србије „Слога", Покрет за преокрет, Покрет Слободна Србија.

Јанковићеву листу управо чини комбинација људи из тих партија.

На другом месту је професор Владимир Обрадовић из ССП-а, затим економисткиња Весна Петковић из ДС-а, историчарка Мила Поповић из ССП-а и Милош Павловић из Народне странке.

Бивши градоначелник Београда Драган Ђилас је на 60. позицији листе, а медији увелико пишу ко би све могао да се нађе у Јанковићевом „тиму за Београд".

Како наводе, глумцу Тихомиру Станићу намењена је култура, бившем ватерполисти Данилу Икодиновићу спорт, а психологу Жарку Требјешанину образовање.

Осамдесетједногодишњи Јанковић, иначе филолог и професор Универзитета у Београду, дуго је део политичке сцене.

У политику је ушао почетком деведесетих, као званичник Демократске странке, а после раскола у демократама постаје један од оснивача Демократске странке Србије у време док је на њеном челу био Војислав Коштуница.

Коштуница је био заједнички кандидат опозиције на изборима у септембру 2000. године када је победио Слободана Милошевића, а после петооктобарских промена исте године постао је председник СР Југославије - државне заједнице Србије и Црне Горе.

Владета Јанковић је дугогодишњи посланик у Народној скупштини Србије и Савезној скупштини СР Југославије, а био је и високи саветник Коштунице док је обављао функцију председника СР Југославије.

6. Др Милош Јовановић - Нада за Београд

Шеста изборна листа је листа коалиције Нада, коју чине Демократска странка Србије, Покрет за обнову краљевине Србије и још 25 удружења грађана.

Носилац листе је Војислав Михаиловић, унук Драгољуба Михаиловића, вође четничког покрета за време Другог светског рата.

Михаиловић је по предаји листе изјавио да Нада има тим „младих, али искусних људи, који су спремни да преузму одговорност за вођење града".

„Акценат ћемо ставити на решавање проблема загађења, урбанистичког хаоса и саобраћајних гужви, док приградска насеља морају да имају исте инфраструктурне услове као и центар града", навео је Михаловић.

„Срамота је да у 21. веку делови града немају струју, воду и канализацију."

Милош Јовановић, лидер ДСС-а и кандидат коалиције Нада на председничким изборима сматра да је њихов програм за Београд „најозбиљнији и најпромишљенији".

Јовановић је иначе приликом предаје листе похвалио политичке противнике.

Како наводи, покрет Не да(ви)мо Београд је одложио предају листе како би његова коалиција на београдским изборима имала исти редни број као на парламентарним.

То је, каже, пример политике нормалности и фер-плеја.

До компромиса је, делује, дошло и на листи коалиције Нада - Јовановић је други, а потом се до краја листе редом смењују људи из ДСС-а и ПОКС-а.

7. Морамо - Добрица Веселиновић

На седмом месту је листа која се на овим изборима представља као једна од зелених опција, са екологијом као једном од кључних тема.

Кандидат за градоначелника управо је Добрица Веселиновић, лидер покрета Не да(ви)мо Београд, који је и први на листи.

На другом месту је програмска менаџерка Наталија Симовић, а на трећем Радомир Лазовић, такође високи функционер покрета Не да(ви)мо Београд.

Реч је покрету насталом 2015, чији је заштитни знак жута патка, а који је постао препознатљив по протестима против пројекта Београд на води и рушења у Савамали.

На овој листи, највише се као занимање понављају политиколози и политиколошкиње.

„Ја сам Добрица и ту сам да будем добар градоначелник свима", изјавио је Веселиновић по саопштењу одлуке покрета да он буде кандидат за градоначелника.

„Не смемо дозволити да они који сада управљају наставе да уништавају град - морамо да победимо, јер Београд не сме да буде најзагађенији град", додао је.

8. Душко Вујошевић - Борис Тадић - Ајмо људи

Изборна листа под редним бројем осам могла би највише да се свиди љубитељима кошарке и то посебно навијачима Партизана.

Први на листи испред коалиције Социјалдемократске странке (СДС), Нове странке и неколико мањих покрета је Душко Вујошевић, најтрофејнији тренер у историји црно-белих.

Вујошевић је недавно изјавио да је пре свега реч о његовом грађанском гесту и да не улази у веће политичко ангажовање.

Како наводи, прво је подржао Бориса Тадића, бившег председника Србије, а сада лидера СДС-а, а потом су „кренули разговори".

„Ми смо пријатељи, али опет ја ценим и његову урбаност и демократичност и сматрам да је квалитетан човек - имам у њега поверења", изјавио је Вујошевић за Нову.

Тадић га је потом, објашњава, позвао да буде први на листи, што је видео као велику част, али и нешто чиме није био одушевљен.

„Међутим, сматрам да не можемо сви да се сместимо у неку комфорну позицију и да савест смирујемо повременим храбрим јавним иступима, да немамо никакву активност", сматра.

Поред Партизана, Вујошевић је током каријере водио је и ЦСКА Москву, Лимож, неколико италијанских клубова, а кратко је био и на клупи Црвене звезде.

Селектор репрезентације Србије и Црне Горе био ја на Европском првенству у Шведској 2003, једно време је био и селектор Босне и Херцеговине, а радио је и при селекцији Црне Горе.

Током година, Вујошевић је познат и као жесток критичар Српске напредне странке и председника Александра Вучића, оптужујући их за фаворизовање Црвене звезде.

„Ангажовао сам се (политички) у смислу реакције, када је политика дирнула мене, посао који радим и мешала се у спорт", изјавио је Вујошевић 2021. за ББЦ на српском.

Због те критике му је, сматра, онемогућено да ради у Партизану.

Други на листи СДС-а за београдске изборе је Александар Ивановић из СДС-а, некадашњи председник Скупштине општине Врачар, а потом следи адвокат Срђан Сандић, такође члан СДС-а.

Четврта на листи је Вида Огњеновић, књижевница и редитељка, а пета Милица Чановић из Социјалдемократске странке.

9. Немања Шаровић - За сав нормалан свет

На редном месту број девет налази се прва листа која на предстојећим београдским изборима неће имати кандидате за свих 110 одборничких места.

Њихов кандидат за градоначелника је Немања Шаровић, некада високи званичник Српске радикалне странке (СРС), који је по изласку из радикала основао покрет Љубав, вера, нада.

Шаровић је приликом предаје листе изјавио да је реч о „алтернативи за велики број грађана који су незадовољни и не желе да гласају ни за једну од унапред припремљених опција".

Како наводи, представиће програм за град у једној тачки „која ће бити кључна", а биће поносан колико год гласова да добије, јер је „смогао храбрости да изађе под својим именом".

„За разлику од режима чији су носиоци листе људи који су позајмили кредибилитет режиму, јер режим кредибилитет нема", рекао је.

Њихова кампања ће, истиче, бити другачија од мејнстрима и без великих обећања, а користиће друштвене мреже, јер је то „оно где можемо да гостујемо".

Шаровић је био дугогодишњи заменик лидера радикала Војислава Шешеља, али је СРС напустио у јулу 2020. године јер је, каже, сматрао да је требало жешће критиковати владајућу Српску напредну странку (СНС) и Александра Вучића, што „није наишло на разумевање".

10. Суверенисти

Листу Суверениста чини коалиција странака и покрета Доста је било, Здраве Србије и Живим за Србију.

Први на листи и кандидат за градоначелника је адвокат Војин Биљић из ДЈБ-а, који сматра да ће Суверенисти бити изненађење на београдским изборима.

Како наводи, без њихове листе неће бити могуће формирати власт у главном граду.

Кампања Суверениста умногоме би, барем према првој изјави Биљића по проглашењу листе, могла да се заснива на противљењу мерама против ширења ковида-19.

„Суверенисти ће бити гарант да неће бити поновног увођења ковид аусвајса (пропусница) и других угрожавања слобода грађана", изјавио је Биљић, иначе председник београдског одбора ДЈБ-а.

У називу листе Суверениста за београдске изборе је и Јована Стојковић, једна од најгласнијих противница вакцина у Србији, а ставове против вакцина на друштвеним мрежама истицао је и Саша Радуловић, лидер ДЈБ-а и некадашњи министар привреде у Влади Србије.

Питање вакцинације и мера за сузбијање епидемије ковида-19 у Србији се не доносе на нивоу локалних самоуправа, већ на републичком нивоу.

ДЈБ у случају победе најављује и бесплатно школовање, уџбенике, вртиће, спортске секције, оброке и све друге активности потребне деци, као и бесплатан градски превоз.

„Културни, историјски и туристички потенцијал Београда биће у потпуности искоришћен", навели су у саопштењу.

Суверенисти су предали листу од 50 кандидата за одборнике у градској скупштини.

11. Патриотски блок

Кандидат за градоначелника испред коалиције Патриотски блок, чији су носиоци Двери и Покрет за обнову краљевине Србије (ПОКС) је лекар Борислав Антонијевић.

Антонијевић је специјалиста гинекологије и акушерства у болници Народни фронт, а каже да се више од 20 година „бави здрављем грађана".

Приликом предаје листе на њиховим кутијама је било исписано - „Срцем за Београд".

Антонијевић је тада изјавио да му је здравље грађана на првом месту и да ће то бити приоритет ако његова коалиција победи на изборима.

Двери поред тога у саопштењу истичу и „унапређење и проширење породице".

Ипак, Антонијевић је тек трећи на листи.

Прва је Радмила Васић, председница градског одбора Двери, док је на другом месту Божидар Павловић, председник градског одбора ПОКС-а.

12. Руски мањински савез

Око последње листе на предстојећим изборима било је и највише проблема.

На првом месту налази се Павле Бихали Гаврин, један од оснивача Покрета за заштиту животиња Левијатан, познатог по десничарским ставовима.

„Руски мањински савез - Милена Павловић, Павле Бихали Гаврин (Српско руски покрет, Српско руска партија Вукови, Покрет Грка Србиза)", гласи пун назив листе.

Републичка изборна комисија прво је одбила да је прогласи као листу руске мањине, али су се њихови представници жалили Управном суду, који им је дозволио учешће на изборима.

Међутим, уследила су нова оспоравања - пре свега потписа и печата којим су они оверени.

Како се наводи, 75 одсто потписа прикупљено је у Земуну, готово сви бирачи су потписани само иницијалима, а оверитељ је био само један нотар.

Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА) захтевао је због тога реакцију надлежних органа.

Бихали је недавно изјавио да се они не баве „високом политиком" и да су окренути проблемима малих људи.

Погледајте и видео како је бити фотограф на политичком митингу у Србији

Пратите нас на Фејсбуку,Твитер и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]