Милан Кркобабић у Интервјуу петком: „Задатак нам је да млади из села не иду на чуку да хватају сигнал за интернет"

Милан Кркобабић више није министар без портфеља - у свом другом министарском мандату, добио је и ресор: бригу о селу.

„За мене се не мења много, али се надам да ће за села Србије ствари да се мењају.

Поверење је враћено у претходне четири године и сад можемо да кренемо у реализацију пројеката", каже Кркобабић у разговору за ББЦ на српском заказаном одмах након прве седнице нове Владе Србије.

На питање да ли ће му за рад бити довољно годину и по дана, на колико је живот нове Владе орочио председник Српске напредне странке и његов коалициони партнер Александар Вучић, Кркобабић одговара полу шаљиво, полу озбиљно.

„Мени је све довољно, ја се у мојим годинама задовољавам малим стварима.

Али, ако озбиљно одговорим, ово је озбиљан посао и захтеваће неколико будућих влада и министара - ово је почетак."

Кркобабић је у претходном кабинету Ане Брнабић био један од министара без портфеља, са посебним задужењима за регионални развој и координацију рада јавних предузећа.

Истовремено, на челу је Партије уједињених пензионера Србије (ПУПС) која је на претходне изборе изашла на листи Српске напредне странке.

Шта ће радити министар за бригу о селу

Првог радног дана у старом кабинету са новом функцијом, Милан Кркобабић каже да ће за месец дана представити конкретан план рада ресора који до сада није постојао.

„Имамо око 200 хиљада хектара необрађеног државног земљишта - желимо да организујемо уступање на бесплатно коришћење до 50 хектара младим пољопривредницима.

Имамо и око 150 хиљада напуштених кућа, идеја нам је да покушамо да помогнемо локалним самоуправама да откупе те куће и да их понудимо младим пољопривредницима и младим стручњацима из те области", каже Кркобабић уз напомену да ће једна од кључних тачака новог министарства бити и оснивање гарантног фонда за произвођаче кључних пољопривредних производа.

Министар каже да је у мандату без портфеља највише учинио на подстицању оснивања задруга - наводи да их је у Србији основано 752.

„Обновили смо задругарство - једини начин да би опстала домаћинства на својим уситњеним поседима, који у Србији не прелазе у просеку пет хектара."

У задругама, и њиховој компатибилности са великим пољопривредницима, види и противтежу питању тајкунизације пољопривреде - када крупни капиталисти преузимају велике послове у овом сектору.

„Не брине ме тајкунизација - у Србији су поседи толико расцепкани да, иако тајкуни могу све, па и да ангажују најбоље људе, тешко је да могу то да реше.

Они нису заинтересовани за земљиште које није прве или друге класе, не интересују их брдско-планинска и рубна подручја, а нас интересују и ти људи."

Кркобабић каже да је и сам био изненађен чињеницом да у Србији има око 570 хиљада сеоских домаћинстава на којима живи око милион становника - и међу њима око 175 хиљада пензионера, што је стара циљна група његове политичке странке.

„Ти људи живе невидљиво - знамо само да живе у селима и ништа више, а плаћају порез, не појављују се на бироима за запошљавање.

Што се пензионера тиче, од 12 хиљада динара пољопривредне пензије не може се живети - циљ нам је да учинимо да су та домаћинства одржива."

Ипак, јасно ће напоменути да „пољопривредне пензије нису мале јер неко жели да буду мале, већ зато што је пензија економска категорија и тачно се зна како се она рачуна".

Шта је приоритет - канализација или интернет

Нови министар нема дилему да ли у једној влади има места за ресоре бриге о селу и пољопривреде.

„Село није једнако пољопривреда - село је много више од пољопривреде.

Села се празне јер немамо редовну и сигурну зараду за те људе, и то је увек било."

Кркобабићу је важан задатак наметнула сама премијерка - речима да је интернет оно што највише недостаје селима у Србији.

„Село је и инфраструктура - путна, водоводна, ИТ мрежа.

Наш задатак ће бити да сваки млади човек, у сваком селу Србије, има мобилни телефон и сигнал - да не иде на ову или ону чуку да би хватао сигнал.

Тако је цео свет пред њим - све види, све жели и, ако овде нема тих ствари, пожелеће да оде."

Ипак, у земљи где председник телефоном лично договара изградњу трафо станице у једном селу на Пештерској висоравни, Кркобабић каже да морамо решавати и старе и нове проблеме.

„Не можемо ни да оставимо интернет и да чекамо док решимо ове старе проблеме - можда је најбоље да паралелно радимо на обе ствари.

Да уводимо канализацију и водовод, трафое са добрим напоном да сељаци сами не саде бандере, како сам на терену чуо да се каже."

Осим тога, Кркобабић каже да је за живот на селу важна и здравствена заштита, спорт, културни и друштвени живот, заштита културне баштине и околине - па своје министарство види као координатора односа према селу.

„Сви су ту, некако пролазе, а између тога остају села Србије, а из села одлазе млади људи", наводи он и додаје је основа за реализацију програма за оживљавање села најављени инвестициони план „Србија 2025", вредан 14 милијарди евра, којим су велика средства планирана управо за изградњу инфраструктуре и побољшање живота на селу.

Недолазак „Тениса"

Пројекат отварања сточарских фарми и производње немачке месне индустрије „Тенис" власт Александра Вучића громогласно је најављивала као онај који ће препородити село у Србији, али пројекта шест година касније и даље нема.

Министар који је и у претходном мандату пажњу посветио селу, о томе нема детаље.

„Кркобабић: Не могу да говорим о том пројекту јер нисам учествовао у тим преговорима. Овде се ради и о проблему сточног фонда који је деценијама уназад уништаван, а без сточног фонда руинирамо и земљиште које пропада без стајњака.

ББЦ: Имате одговорну функцију која се бави селом, сматрате себе координатором свих министарстава која се баве селом, а нисте укључени у тако велики пројекат - је л то необично?

Кркобабић: Нисам био до сада укључен, али садашње надлежности министарства и то подразумевају."

Сећање на дане у „Пошти"

Пре него што је ушао у извршну власт, Кркобабић је био на челу „Пошта Србије" - јавног предузећа чије је директоре од 2012. године одређивала његова партија, након што је ПУПС напустио коалицију са Демократском странком и приклонио се Српској напредној странци.

„Мени је била част да будем директор таквог система, а кад се погледају званични подаци, за четири година вођења те фирме, годишња добит је увећана три пута.

Мој став је да јавна предузећа у Србији могу да пуне буџет - нема разлога да велики системи не буду ефикасни, профитабилни, да не расту и не развијају се."

Са поносом истиче да је успешно спровео акцију „52 поште за 52 недеље", отварајући у годину дана поште у најзабаченијим местима Србије.

По уласку у владу, наследила га је његова партијска колегиница Мира Петровић која се у претходним годинама борила и са штрајковима радника.

„Пошта и није била у надлежности ПУПС-а, моја идеја је била да директори јавних предузећа морају да одговарају за пословање, али да одговорност за функционисање морају да имају и предлагачи тих људи - ако су то политичке партије.

Не знам да ли ће остати иста директорка јер постоји најава потпуне професионализације избора руководстава јавних предузећа", наводи Кркобабић аргумент који се у Србији најављује десетак година, али до сада није примењен.

Ко му је бољи политички партнер

На конкретно питање - да ли је за његову странку бољи живот са новим коалиционим партнерима, Кркобабић одговара да је „тешко рећи да ли је бољи или не."

На питање да ли је задовољан оним што је ПУПС добио у расподели власт после јунских избора, Кркобабић даје одговор у сличном тону.

„Употребити реч задовољан или незадовољан не би било пристојно.

СНС самостално јесте апсолутни победник, могли су да праве владу и без нас - то је егзактна математика."

Ипак, на дилему да ли има страха да ће се ПУПС утопити у напредњаке и у потпуности изгубити утицај на политичкој сцени, Кркобабић наводи да је тај идентитет очуван и кроз посланички клуб у Скупштини Србије.

„Не постоје гарантоване ствари - и у тржишној економији, веће компаније остају, мање нестају.

У овој коалицији је било пуно партнера, а данас у Скупштини Србије имате три посланичка клуба - Александар Вучић За нашу децу, ПУПС - 3П и клуб Расима Љајића, док сви остали мањи партнери немају посланички клуб.

Страх треба да постоји код оних који немају програм, бирачко тело, партијску мрежу и локалне одборе."

Кркобабић објашњава да су 3П (три слова „п") у мотоу ПУПС-а заправо циљне групе које ова странка жели да заступа - „пензионере, пољопривреднике и запослене, који су у свету све мање прави радници, а све више постају пролетери који продају физичку и умну снагу".

О „династији Кркобабић"

Милан Кркобабић средњи је члан породице која је на свој начин обележила српску политику у последње две деценије.

Миланов покојни отац Јован оснивач је ПУПС-а и један од кључних актера „историјског помирења" у коме су се 2008. године у коалицији нашли социјалисти Ивице Дачића, ПУПС и странка Драгана Марковића Палме са једне, и Демократска странка са друге стране.

Милан Кркобабић је тада постао заменик градоначелника Београда.

Он сам био је део нове промене коалиционих партнера - 2012. године, СПС, ПУПС и Јединствена Србија напуштају ДС и приклањају се напредњацима, а Милан Кркобабић постаје директор „Поште", па министар.

Коначно, Миланов син Стефан Кркобабић постаје активан 2012. године, а у званичној биографији наводи да је „професионални и радни ангажман започео на позицији Руководиоца новоформираног Сектора за економску политику и развој у Центру за Економску политику, преструктурирање и развој Привредне коморе Београда".

Од почетне позиције руководиоца, три године касније постао је потпредседник Привредне коморе Београда, а потом и заменик директора.

Од 2019. године налазио се на позицији директора још једног јавног предузећа - скијалишта на Старој Планини, да би од 2020. године био посланик ПУПС-а и одмах био изабран за потпредседника Скупштине Србије.

„Не знам како су на питање о династији одговорила браћа Џонсон у Енглеској - људи не знају да су обојица били министри, а Борис је премијер.

Како на то одговарају Бушови у Америци или више од 57 одсто породица које су сенаторске", каже Милан на питање о „династији Кркобабић".

Каже да је његов син сам донео одлуку о уласку у политичку арену и да му у њој неће бити лако.

„Зашто не будемо реални и поштени - политика је суров и тежак посао и морате имати одређене предиспозиције, а ништа вам не гарантује успех.

Не можете нигде никог да наметнете, то је слободан избор."

Милан Кркобабић категорички одбацује тврдњу да такве ситуације у политици обесхрабрују младе људе да се њоме баве.

„ББЦ: Може ли сваки син у Србији да има такву шансу?

Кркобабић: Сваки син може да има шансу.

ББЦ: Иако нема оца министра?

Кркобабић: Ништа више не бих волео него да сад дође десет младих људи са идејама у ПУПС.

ББЦ: А што не дође?

Кркобабић: Не знам, ми их имамо, али направити одабир таквих је тешко."

Колика је политичка снага ПУПС-а - „додатак јелима"

Бојан Клачар, истраживач ЦеСИД-а

„ПУПС је као додатак јелима - он не може да донесе велику превагу, али ће то јело учинити дискретно бољим, коалиција ће бити дискретно јача кроз синергију гласова.

Њихова позиција у овој влади ће бити иста као у претходној, и у свим другим од 2014. године - та позиција је њима угодна, они имају доста политичких награда од СНС-а, обезбеђује им релативно велики број мандата, али они у овој влади немају уцењивачки капацитет и не могу да претерују са захтевима и уцењују коалиционог партнера као што су то могли у влади Мирка Цветковића.

Они и даље имају мало више утицаја него што имају подршке у бирачком телу, а када би изашли самостално на изборе, трпели би велике притиске и оштру критику од стране других политичких актера - ни СНС се тада према њима не би овако понашао.

ПУПС може да постане атрактиван партнер за друге актере на политичкој сцени и о је главни узрок дарежљивости СНС-а - они желе да ПУПС остане у њиховој орбити, како не би прешао у орбиту неке друге странке или коалиције."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]