Избори у Србији: Страначке песме које су обележиле изборне кампање

Преко увета до - бирачког срца.

Политичари у Србији на разне начине су у последњих тридесет година у предизборним кампањама покушавали да освоје гласаче.

Ипак, иако веома популарно од друге половине 1990-их година, певање политичке серенаде под прозором гласача није значило и сигуран успех.

„Песме оригинално написане и компоноване за сврхе предизборних кампања углавном немају никакву дугорочну, а ја бих рекао ни краткорочну вредност, што не значи да не могу да потрају - као непријатан мирис у носу, укус у устима или иритантан џингл који не можете избацити из главе", наводи Жарко Цвејић, музиколог и професор на Факултету за медије и комуникацију у Београду, у писаној изјави за ББЦ на српском.

„ЈУЛ је кул", „ЛДП - шири даље", „Јаки региони - јака Србија" - само су неке од изборних песама које су обележиле претходне изборе.

„Многи који су користили песме у предизборним кампањама су прошли у складу са називом филма Моје песме, моји снови - нису направили ништа и отишли су у политичку прошлост", говори медијски консултант Игор Авжнер, за ББЦ на српском.

Последњих година ретке су партије које се опредељују за песму у изборној кампањи јер, између осталог, „неки други облици комуницирања функционишу далеко боље".

„А и идемо напред у технолошком смислу, тако да разноразни мимови и гифови за различите циљне групе дају много боље резултате него песме", додаје Авжнер.

Можда баш због тога, кампања за председничке, парламентарне и локалне изборе у Србији, који су заказани за 3. април, није још увек донела значајније примере музичког политичког активизма.

Реп-денс-поп деведесете

Пред парламентарне и председничке изборе у Србији 1997. године, Српска радикална странка на челу са Војиславом Шешељом објавила је спот који прати кратка поп-реп песма.

Мушки реп вокал поручује „да је време да се нешто радикално мења", док женски глас пева „ако је до мене, ја сам за промене".

Сличан маркетиншки рецепт тада је користила и Југословенска левица (ЈУЛ).

„Гласај за себе" и „ЈУЛ је кул" били су само неки од слогана којима се ова партија директно обраћала млађој циљној групи и оба су опевана у два засебна џингла (кратка песма).

Прва, као код радикала, у поп-реп маниру, док је друга имала призвук тада изузетно популарног музичког жанра - денса.

Кампања и спотови освојили су Пинк телевизију, чији је власник Жељко Митровић тада био члан Југословенске левице.

„Он је био заслужан за све рекламне кампање ЈУЛ-а, он је био покретачка снага свих спотова ЈУЛ-а и аутор чувеног 'ЈУЛ је кул'", рекла је новинарка Тамара Скроза у једној од емисија серијала „Јунаци доба злог".

Тих година је ЈУЛ објавио још једну предизборну поп песму са рефреном: „ЈУЛ је прави избор и право решење, гласај за правду, храброст и поштење".

Странка Мире Марковић више није активна, за разлику од Социјалистичке партије Србије (СПС), њеног супруга Слободана Милошевића - некадашњег председника Србије и Југославије, која се 2000. такође представила предизборном песмом „Идемо даље".

Јецај гитаре ушушкан у поп мелодије, на неки начин је означио почетак уплива рока у предизборне песме, што ће се убудуће понављати и код других партија.

Слободан Милошевић je на председничким изборима септембра 2000. изгубио власт, али није признао пораз, што је довело до великих демонстрација 5. октобра.

Крајем исте године СПС је изгубио и на парламентарним изборима у Србији.

'We will rock you'

Једна од песама која је обележила изборе 2008. године била је „Шири даље" Либерално демократске партије (ЛДП) Чедомира Јовановића.

Песма је минималистички урађена, уз константно понављање слогана и чувени ритам из композиције We will rock you енглеске групе Queen.

„То се све правило у току снимања спота, мислим да је Милутин Петровић (редитељ) дошао са идејом и онда смо тај дан снимали, пљескали, певали и то је то", присећа се за ББЦ на српском Дејан Гвозден, гитариста и певач београдског поп-рок састава Кристали.

Поред њега, на снимању је било још неколико музичара, попут Владе Дивљана из Идола.

Гвозден није сигуран колико је песма заправо помогла у кампањи, али каже да је „била примећена".

„То је било обраћање људима отвореног ума без, пре свега младима који нису оптерећени националним и неким борбама за територије и идеологије, него да се отворимо и да почнемо да живимо као сав нормалан свет - то је била идеја", истиче музичар који од 2019. живи у Књажевцу, на истоку Србије.

Тамо се, додаје, такође политички ангажовао и прихватио позив Демократске странке да буде на листи опозиционе коалиције Уједињена Србија као нестраначка личност за предстојеће локалне изборе у овом тимочком граду, али овог пута без музичког ангажмана.

„Није проблем, хоћу да помогнем ако ми неко каже 'молим те треба ми песма', мада не знам тачно шта бих описао", наводи Гвозден.

Песме његовог бенда Кристали - „Сад се свега сећам" и „Устани, крени", политичари су раније користили у пропагандне сврхе.

Коришћење ауторских песама одређених група у предизборним кампањама била је редовна појава 1990-их, а дешава се и данас - без обзира да ли је бенд на то пристао или није.

Жарко Цвејић као пример наводи обраду песме „Заједно" загребачке рок групе Филм, у извођењу београдског састава Плејбој, која је обележила локалне изборе, а затим и протесте крајем 1996. и почетком 1997.

Коалиција Заједно формирана је пред савезне и локалне изборе 1996. и чинили су је Српски покрет обнове (СПО), Демократска странка и Грађански савез Србије.

И касније су се ауторске песме појединих бендова или извођача ориле на страначким скуповима, па је тако Борис Тадић на завршном митингу пред председничке изборе 2008. на бини запевао „Што не може нико, можеш ти" - нумеру коју је компоновао београдски музичар Момчило Бајагић Бајага.

Да ли су изборне ноте добар потез?

Песме направљене за изборну кампању, ретко су се показале као добар маркетиншки потез.

Позивајући се на маркетиншки модел АИДА - акроним енглеских речи attention (пажња), interest (интересовање), desire (жеља) и action (акција), Игор Авжнер каже да песме испуњавају тек два услова - скретање пажње и изазивање интересовања.

„Жеља да гласаш за неког, а после тога и акција - да одеш и заокружиш одређени број, у највећем броју случајева изостају јер те песме немају основне поруке", сматра овај стручњак за комуникације.

Да би предизборна кампања била успешна, додаје, важно је да одређене поруке које ће политичари током ње понављати „прво уђу у уво гласача, а онда и да их определе да им дају глас".

Ипак, Авжнер сматра да „песма као средство комуницирања", у том смислу, „није довољно уверљива".

„Она ће вероватно ући људима у уво, а да ли ће их потакнути да гласају због тога за неку од политичких странака, мој одговор је - чисто сумњам", наводи медијски консултант.

Према његовом мишљењу, песма у предизборној кампањи не може бити „носећи елемент политичке пропаганде", већ „помоћно средство деловања" попут „герила маркетинга или негативне кампање".

„У том смислу песма може да буде интересантна, али прво треба да имаш целокупну кампању да би те нешто подржало.

„Уколико ти је сама песма срж кампање, онда је немаш", каже Авжнер.

'Ја те песмом зовем'

Код већине предизборних песама аутори, као ни извођачи, нису познати, а о њиховим разлозима да остану анонимни се само нагађа.

„Аутори су вероватно професионални композитори примењене и популарне музике, до чијих је имена изненађујуће, или не, тешко доћи.

„Вероватно се аутори не поносе тим делима и таквим политичким ангажманом и не желе на тај начин јавно да се сврстају уз било коју странку, покрет или коалицију", истиче музиколог Цвејић.

Један од таквих примера је предизборна песма и спот из 2012. године - „Дођи и ти - Јака Србија" Уједињених региона Србије (УРС) Млађана Динкића, некадашњег лидера Г17 плуса.

Динкић је потписан као текстописац, док је на месту аутора музике име Орфеј, за кога су неки медији тада тврдили да је у питању Жељко Јоксимовић.

У кампањи им је тада помагао и Игор Авжнер.

„То је била директна идеја тадашњег председника странке који је, и поред савета страних консултаната, инсистирао на томе јер се њему баш то допало", додаје медијски консултант.

Ради се о песми поп-рок музичког жанра, који ће у наредним изборним годинама постати стандард од кога ће се ретко одступати.

Цвејић сматра да се политичари углавном опредељују за ову врсту музике јер се „такав лагани музички идиом најлакше вари код већине бирача" и зато што ће их „најмање одбити и нагнати да промене канал, радио станицу, кликну на прескочи видео...".

„Претпостављам да се поп-рок бира и зато што је излазност на изборима најмања код млађих гласача, што њих чини главном циљном групом предизборних кампања и музике у њима, док старији свакако гласају у већем броју.

„Вероватно би знатном броју бирача дражи био некакав народњачки или чак треп-фолк звук, а некима можда неки тврђи рок или електронски звук, али би такви звуци одређен број бирача сигурно и одбили", истиче Цвејић.

Те 2012. године у изборној трци за престоницу Србије, песму под називом „Мој Београд", имао је и кандидат за градоначелника Српске напредне странке (СНС) - Александар Вучић.

Упоредо су трајали и митинзи за парламентарне и председничке изборе где се пуштала песма „Само најбољи иду напред", коју је такође отпевао глумац Растко Јанковић.

Наредни локални и парламентарни избори одржани су 2016, а од предизборних песама посебно се издвојила поп-рок нумера „Идемо лево" - Левице Србије.

Ова партија коју је предводио Борко Стефановић три године касније утопила се у Странку слободе и правде Драгана Ђиласа.

Само јако и брже, јаче боље

Председнички избори 2017. остаће упамћени по томе што је на њима први пут победио Александар Вучић, али и по сатиричној кампањи Љубише Прелетачевића Белог, односно Луке Максимовића.

Он је тада освојио скоро 350.000 гласова, нашавши се одмах иза другопласираног председничког кандидата Саше Јанковића.

У креативној предизборној кампањи било је места и за две жанровски различите песме - народњачка „Бели - Само јако" и електропоп „Бели је победник".

„Сви смо ми музичари у суштини, пре свега Прилепак (Стефан Гајић) и ја, али и цела та нека екипа која је радила креативни део кампање.

„То је спонтано све било и нормално да ће нека ствар да се направи", говори Максимовић за ББЦ на српском.

Електропоп ствар је обрада песме True Survivor Дејвида Хаселхофа, музичара и глумца кога многи памте по улози Мича Бјукенона у серији „Чувари плаже".

„То је била идеја једног нашег другара који нам је монтирао клипове, а ми, кад смо чули на прву, нисмо могли да верујемо", присећа се одушевљено некадашњи кандидат за председника и музичар.

Максимовић је за другу, фолк песму писао текст, док су музику радили Александар Ђорђевић Ђокара и Стефан Гајић Прилепак, који су је и отпевали.

„Постојала је публика која воли те осамдесете, кул, урбани фазон и ови који више воле народно, тако да смо поклопили обе стране, наравно игром случаја, нико није то циљано радио, нисмо правили тактике, једноставно на осећај", истиче Максимовић.

На тај начин су, сматра музичар, ове песме умногоме помогле у кампањи, а код појединаца су „биле прекретница да њихов глас дају њему".

Каже да уколико би се поново хватао у изборни коштац, опет би посегао за песмом као средством у пропаганди.

„Ове наше ствари дефинитивно одскачу од свих конвенционалних музика које се уклапају у изборе", закључује.

Председник Србије Александар Вучић је такође имао предизборну песму истог назива као и тадашњи слоган „Брже, јаче, боље".

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]