Млади, посао и Србија: Да ли су млади у Србији у праву када на првом послу траже добру плату

„Мали, хоћеш да радиш код мене? Почетна плата 300 евра, па ако се покажеш…", честа је реченица која се може чути од послодаваца у Србији.

За неког ко и даље живи код родитеља, рекло би се - плата довољна за џепарац.

Али за некога ко жели да се осамостали, ни приближно довољна да покрије све трошкове.

И зато је одговор на горе постављено питање најчешће: „Да радим за 300 евра?! Не пада ми на памет!".

Истраживање Кровне организације младих (КОМС) показује да је младима код запослења најважнији фактор зарада и зато многи не презају да на првом састанку за посао одмах затраже већу плату.

„Прво су ми месечно исплаћивали 100 евра, а потом сам добијала 200", прича о првој плати у једној маркетиншкој агенцији Магдалена Зрњевић, студенткиња на завршној години Факултета драмских уметности у Београду.

Магдалена сматра да је за радно време од девет до пет та плата ниска, али пошто јој је то био први посао, желела је да се докаже.

„Током припрема за упис на смер продукције речено ми је да нећу моћи одмах да захтевам велику плату, већ да треба да стичем искуство и предано радим", каже Зрњевић за ББЦ на српском.

Највећи број младих, скоро 50 одсто, сматра да им је за пристојан живот потребна плата од 80.000 до 100.000 динара.

Ту и већу суму зарађује 7,2 процента, док 58,4 одсто младих нема приходе, показује Алтернативни извештај о положају и потребама младих у Србији за 2021. годину.

Према подацима које је Kровна организација младих Србије (КОМС), кровног савеза 106 удружења младих, мање од минималца зарађује свака десета млада особа.

Више од минималца, а мање од 50.000 динара прима 12,8 одсто испитаника, а само један одсто ту плату сматра довољном за пристојан живот, додаје се у подацима.

До 30.000 динара прима 11,9 одсто младих, а 20,8 процента сматра да им је 50.000 до 80.000 довољно.

Врло мали број младих би се задовољио платом нижом од 65.000 динара, а већина износ између 65.000 и 100.000 сматра довољним за пристојан живот, наводи се у истраживању КОМС-а.

Према подацима Републичког завода за статистику, просечна зарада запослених у Србији у јуну 2021. износила је 65.070 динара.

Минимална плата у Србији је тренутно нешто виша од 32.000 динара и њу прима око 350.000 људи.

Колико је заправо довољно

Зрњевић каже да је на првом послу много научила, али је схватила да не може упоредо да студира због пуног радног времена које је имала и да је то био разлог зашто је дала отказ.

Али и новац.

„Плата за тај рад у агенцији требало би да буде двоструко већа", сматра Магдалена.

Имала је, каже, среће за разлику од многих вршњака да током студија буде и хонорарно ангажована.

После посла у агенцији, уследиле су понуде за хонорарне ангажмане, који су наводи, много више плаћени.

Она сматра да млади треба да више цене себе и да не треба да пристају на послове где ће им зарада бити мала.

Татјана Роквић, задужена за селекцију и регрутацију запослених у Инфостуду, једне од највећих интернет компанија у Србији, каже да су почетне плате које се нуде младима можда довољне за оне који живе с родитељима, али да су нису ни близу онога што се назива „постизањем самосталности".

Каже да млади данас имају на располагању много више прилика да током студија раде и волонтирају, али је родитељима тешко да их помажу и финансирају.

„Млади нису размажени, већ се ради о томе да не могу имати квалитетан живот уз минималац", каже Роквић за ББЦ на српском.

Према њеном искуству, млади људи немају много понуда за посао, али ни прилика да одређују висину почетне плате.

Из Инфостуда кажу да нису радили истраживање о почетним платама са очекивањима младих.

Изузетак је ИТ индустрија.

„Плате у том сектору су доста више од онога што је просек за остале бранше", објашњава она.

Напомиње да Инфостуд ретко бележи ситуације у којима су кандидати незадовољни почетном платом, као и да увек има простора за преговоре уколико се ради о дефицитарним позицијама.

„То су ретки примери, почетна плата је та и то је што је", каже Роквић и напомиње да је почетна плата у овој компанији изнад минималне плате.

Нижу плату од оне коју је очекивао на првом послу имао је и 21-годишњи Душан Маричић из Београда.

„Радио сам разне послове у последње четири године", каже Маричић за ББЦ на српском.

Првог посла се нерадо сећа, радио је као чувар зграде.

Обављање посла се огледало у седењу у просторији величине „два са два" и у вођењу евиденције ко улази у зграду, описује он.

„Био сам плаћен 20 хиљада динара месечно", каже Маричић за ББЦ на српском.

Мисли да је требало да буде плаћен бар дупло за „толико седења и губљења времена".

„До сада нисам био задовољан зарадама од тих првих послова које сам имао", додаје.

Душан каже да је много уноснији посао достављање хране и осталих потрепштина.

Данас ради као возач у једној краљевачкој фирми и задовољан је платом.

„Одговара ми и обим посла и окружење", прича Маричић.

Сматра да већина младих очекује високе плате на првим пословима, али да има и оних који не бирају послове и раде „свашта за мизерију".

Планира да у скоријој будућности упише факултет.

„Моја прва плата" - помоћ и од државе

Искуство и младост приликом аплицирања за послове више нису две неспојиве категорије.

У јавном позиву Националне службе за запошљавање пише да уколико имате мање од 30 година, завршену средњу или факултет, а немате радног искуства (односно имате максимално шест месеци радног искуства) можете да се пријавите за учешће у програму „Моја прва плата".

Овај програм даје прилику младима да стекну прва радна искуства, знања и вештине којима се повећавају њихове могућности за запослење.

Истовремено, доприноси решавању проблема недостатка стручног кадра са којим се суочавају послодавци, наводи Национална служба.

Програм траје девет месеци и током њега Национална служба за запошљавање исплаћује радницима са средњим образовањем 22.000,00 динара и 26.000 за оне са високим образовањем.

Из Уније послодаваца Србије за ББЦ на српском кажу да је овај програм изузетно значајан за младе који немају радног искуства, јер им даје могућност да покажу све што су научили током формалног образовања и да то примене у неком реалном пословном окружењу.

Овај програм је важан и за послодавце.

„Они се врло ретко одлучују да запосле младе људе без радног искуства, јер то захтева некаква додатна улагања", кажу из Уније.

За формирање плате битно је и стање на тржишту, јер управо оно диктира колике ће почетне, као и плате уопште бити.

Као пример наводе трговце у продајним ланцима.

„Не можете очекивати да ће послодавац дати трговцу плату од 100.000 динара, ако сви конкуренти дају 50.000", објашњавају.

Такође, уколико послодавац процени да радник може да допринесе његовој компанији, он ће свакако понудити већу почетну плату, додају.

Који послови се највише нуде

Упркос ситуацији са пандемијом у првих седам месеци 2021. године тржиште рада у Србији доживело је праву експанзију.

Послове и даље у највећој мери траже људи са више од10 година радног стажа, за њима следе они који имају од пет до десет година радног искуства, а у најмањој мери то чине они без или до годину дана радног стажа, наводе са сајта Инфостуд.

У односу на 2020. и 2019. годину, дошло је до повећане потражње за додатним кадровима за 56 одсто, односно 30 одсто.

Такође, приметан је и пораст у објављивању огласа у односу на претходне године - објављено је 36.573 огласа, што је 13.000 више.

Када су у питању занатска занимања, дефицит је из године у годину све већи па је на тржишту и даље већа понуда него што је потражња за радним местима као што су кувар, конобар, фризер, аутомеханичар, возач, магационер, бравар и столар.

Погледајте видео о узбекистанским гастарбајтерима у Србији

Прве плате у Британији веће због недостатка кандидата

Србија није једина земља у којој млади финансијски грцају у намери да се осамостале.

Пандемија корона вируса је, рецимо, у Великој Британији, утицала да многи испод 25 година изгубе посао.

„Не могу да спавам због стреса. Осећам се уморно све време.

„Осећам се исцрпљено.

„Недостаје новца. Недостаје свега", рекао је 23-годишњи Метју за ББЦ јуна 2020. године.

Према британској стручњакињи за социјална давања Ен Стивенсон, људи млађи од 30 година често су на почетку каријере, па је већа вероватноћа да ће имати несигурније ситуације при запошљавању.

„Постоје и неки додатни фактори који посебно утичу на ову старосну групу: млађе од 25 година се у систему накнада третирају много грубље", додаје она.

„Они не добијају исти ниво подршке као људи старији од 25 година. За то уопште нема оправдања."

Извршна директорка Фонда за једнакост (Equality Trust), др Ванда Випорска додаје: „Млади су у лошој ситуацији у последњој деценији посебно због поскупљења најма станова и повећања животних трошкова.

„Морамо да се побринемо да млади људи буду боље плаћени јер неки раде буквално да преживе.

„Раде слабо плаћене послове и хране се у јавним кухињама", каже она.

Из Канцеларије за буџетску одговорност у Великој Британији кажу да плате за младе могу бити ниже у годинама после пандемије.

Просечна плата у овој земљи месечно износи скоро 270 хиљада динара, односно 1.950 фунти, наводи се на сајту Џобтед, који се бави запошљавањем.

Према проценама финансијских аналитичара, по завршетку школовања очекује се да ће прве плате за младе који заврше факултет бити нижа за осам одсто, за оне са средњом школом шест одсто, а за оне са још нижим степеном образовања 13 одсто.

Погледајте и видео о криза одрастања двадесетогодишњака

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskoм@bbc.co.uk