Међународни дан младих, корона вирус и Србија: Као последица пандемије мање младих жели да оде из земље, показује истраживање

Бруцошкиња Милица Бранковић на Међународни дан младих каже да потребе њене генерације нису уопште задовољене, нити се о њима говори колико би требало.

„Нећу да кажем да смо приоритет, али да треба много више да се посвети пажња младима - треба", истиче ова деветнаестогодишњакиња за ББЦ на српском.

Положај младих у Србији је „у најмању руку забрињавајући", закључак је и са представљања Алтернативног извештаја о положају и потребама младих.

Налази истраживања Кровне организације младих Србије, које је спроведено од маја до јула 2020. године, слични су као и раније - млади нису довољно укључени у доношење одлука и немају поверење у институције и политичаре.

Ипак, ова година која протиче у сенци пандемије корона вируса донела је и једну новину у одговорима анкетираних - мање младих жели да напусти Србију.

Због короне неизвесност за породицу и пријатеље

„Најдрастичнија промена се односи на став о одласку младих из земље. Ранијих година је око 67 одсто младих желело да оде из земље, а ове године је то 53 процента.

„Ковид је утицао на ту статистику", каже за ББЦ на српском Стефан Ђорђевић, један од истраживача.

Главни разлог због којих млади желе да остану у Србији није бољи квалитет живота, додаје, јер у том погледу није било промена, већ жеља да се буде са породицом и пријатељима.

„Квалитет живота и будућност се замишља негде другде, али се јавио патриотски осећај припадности земљи где су рођени", наводи Ђорђевић.

То објашњава чињеницом да су многи били изоловани, а да је иста криза захватила цео свет.

„Због свега тога је велики број људи који живи у иностранству желео да се врати у земљу. Млади су имали прилике да виде да ни преко границе није све идеално", оцењује Ђорђевић.

Истраживање је показало да већини изолација није превише тешко пала, али су им доминантна осећања била неизвесност и забринутост, посебно за породицу и пријатеље.

Политика - „сигурна карта за пут до лудила"

Јелена Радованчев, студенткиња Филозофског факултета у Новом Саду, сматра да друштво врши притисак на младе недефинисаним и превисоким очекивањима.

„Млади морају увек да буду у току са актуелним дешавањима, па чак и политичким, иако је овде то једина сигурна карта за пут до лудила. А млади само хоће да се добро забављају у одрастању без притисака", оцењује 22-годишњакиња.

Епидемија корона вируса је утицала и да Милица почне да прати обраћања политичара.

„Младима су изјаве политичара више него јасне, зато многи ни не желе да остану у држави", уверена је.

„У суштини, помињање младих је углавном у неком негативном контексту, из ког произилазе неке нове препреке које се постављају младима, уместо да им се ствари олакшају", додаје.

Комуникацију државних функционера са грађанима током епидемије корона вируса чак 35, 9 одсто младих сматра јако лошом.

Млади су реакцију државе на Ковид-19 у прва три месеца оценили прелазном оценом, али су највиши државни функционери добили упадљиво ниже оцене од лекара из Кризног штаба.

Када је реч о мерама ограничења кретања и окупљања, 41 одсто младих сматра да су биле онолико строге колико је требало.

Изборна кампања подстакла младе да гласају

Ову годину обележили су, поред пандемије, избори и изборна кампања у Србији.

„Та два феномена утицала су на ставове младих. Видимо да је био за нијансу већи проценат младих који су заинтересовани за политичка дешавања и драстично је скочио проценат младих који гласају", објаснио је аутор истраживања.

Да редовно гласа ове године је одговорило 54,5 одсто анкетираних, док је 2019. тај проценат био 40, а 2018. године 32,4.

Уочили су већи степен неповерења - односно „јаз између младих и инстутуција" и већу искљученост из поступка доношења одлука.

Да млади уопште немају утицаја на политичке процесе и одлуке мисли 53,5 одсто испитаника, док 76 одсто младих не верује политичарима, а показују и низак степен поверења у институције.

Ниједна институција није добила прелазну оцену три, а најбоље је рангирана војска са 2,88, затим Канцеларија за младе и Министарство омладине и спорта са оценама преко два, на скали од 1-5.

Налази Алтернативног извештаја о положају и потребама младих

Демократија или вођа

Косово, НАТО и Европска унија

Насиље

Здравље

Флоскуле нису довољне

Један од највећих проблема младих је и незапосленост. Према подацима Националне службе за запошљавање, људи узраста од 15 до 30 година чинили су петину свих незапослених у мају 2020. године.

Налази су као и претходних година алармантни и потврђују лош положај младих, саоштили су аутори истраживања на представљању извештаја.

„Уместо флоскула да су млади 'садашњност' или 'будућност', потребне су конкретне мере и конкретне јавне политике.

„Бојим се да ћемо постати друштво без младих, уколико за младе немамо ништа више од општих места и приче како ће некад бити боље", рекао је Ђорђевић, коаутор истраживања.

Управо то смета и Јелени Радованчев. Она помно прати вести и закључује да се политичари младима најчешће обраћају „ентузијастичним говорима о разлозима зашто би требало да остану у овој држави".

А често је довољно само да се укључи телевизор или уђе на било који новинарски портал да се човек увери у другачију слику, додаје она.

Ђорђевић је истакао да свега 22 одсто буџета Министарства омладине и спорта иде омладини, а да више од три четвртине новца иде за спорт.

Такође, Србија много више даје младима у Београду и Војводини него у другим деловима земље, наводи он.

Новац намењен младима износи 0,09 одсто буџета Србије.

Суперхероји са тајним моћима

КОМС је дао 53 препоруке надлежним институцијама и новој влади како би се направио помак.

Обратили су се и младим посланицима, којих у новом сазиву има више него раније - 28 чланова Скупштине је млађе од 30 година.

У претходном сазиву било их је свега четворо.

„Посланици у домаћем политичком систему нису у правом смислу представници грађана, већ партија и од тога им зависи реизбор.

„Ипак, у сваком сазиву буде неко ко се истакне, зато младим посланицима поручујем - буди представник своје генерације, а не неко ко само ћути и слуша", навео је истраживач Бобан Стојановић са Факултета политичких наука, коаутор истраживања.

Без обзира на песимистичне прогнозе, млади не губе оптимизам.

„Не желим да одем. Треба стрпљиво вребати и радовати се свакој минијатурној победи при опоравку слободе", каже Радованчев.

„Ми смо суперхероји наших родитеља, професора и државе, а наше тајне моћи су инат и време".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]