Србија, Кина и фриленсери: Кинеска влада објавила рат приватној онлајн настави - шта ће бити са више хиљада српских предавача

После пореских обавеза које ће морати да почну да измирују почевши од јесени, неке од српских радника на интернету у блиској будућности чека још једна недаћа - кинеска влада донела је низ правила која би могла њихов посао да учине немогућим.

Нове мере у Кини би могле најпре да утичу на наставнике језика из Србије који чине најбројнију групу српских радника на интернету и има их око 10.000, а већина њих предаје ученицима из Кине, поручују из српског Удружења радника на интернету (УРИ) у писаној изјави за ББЦ на српском.

Један од њих је и У.К, који држи наставу енглеског језика кинеским ђацима дуже од четири године, а сада је под „огромним стресом" због све веће неизвесности коју су изазвала нова правила.

„Тренутно не радим, а од септембра ћу смети да радим само три и по сата дневно - из компаније кажу да ће моћи некако да опстану до фебруара, али многи мисле да ни то није могуће", поручује овај наставник енглеског језика из Србије који ради за кинеску компанију MagicEars.

Централни комитет Комунистичке партије Кине и Државни савет те земље објавили су крајем јула 2021. године смернице из области образовања.

Према новим правилима, компаније у Кини ће моћи да наставе да обављају ову делатност само ако се одрекну профита, а наставницима који живе ван ове земље неће бити дозвољено да подучавају кинеске ученике.

Шта кажу наставници из Србије

Уколико смернице које је издала кинеска влада почну доследно да се примењују у свим крајевима земље, приватни онлајн часови из неколицине школских предмета које предају наставници ван Кине неће више моћи да се одржавају.

Неке од највећих школа које у Кини пружају ове услугe попут MagicEears, Whales, VIP Kid и GoGo Kid „преко ноћи" су престале да раде или су на ивици да се угасе, кажу из УРИ.

Питање је времена када ће се то догодити у мањим школама у којима углавном раде наши предавачи, пошто је резервисање нових курсева обустављено 9. августа, додају.

Један од корисника друштвене мреже Редит из Србије поделио је обавештење које је добио од компаније MagicEars где се наводи да је ово „вероватно последња година" у којој ће компанија радити.

У овој компанији запослен је и У. К. који напомиње да је новим мерама забрањено предавати школској деци током викенда, школског распуста и националних празника.

Из тог разлога он неће бити у могућности да ради и зарађује до почетка школске године, а када она почне термини за наставу током радних дана биће ограничени пошто после 21 час по локалном времену у Кини деца неће смети да похађају приватне часове, додаје он.

„Веома ме брине неизвесност и константно размишљам да ли ћу сутра да имам посао - врло је стресно и онемогућава ме да функционишем нормално", признаје У. К.

Како изгледају правила која је увела кинеска влада

Одабрано је девет градова у којима ће овај план прво заживети као пилот пројекат - Пекинг, Шангај, Шенјанг, Гвангжу, Ченгду, Женгжу, Чангжи, Вејхаи и Нантонг.

Нове регулативе укратко:

Ипак, уговори који су склопљени између родитеља и компанија које пружају услуге онлајн едукације биће испоштовани, па ће ђаци који већ похађају курсеве или су их платили моћи да из заврше без сметњи.

Часови онлајн наставе биће ограничени на 30 минута и мораће да се заврше пре 21 сата по локалном времену.

Оглашавање институција за онлајн едукацију неће бити дозвољено у медијима, на интернет платформама и билбордима постављеним на јавним местима и у стамбеним блоковима, пише у смерницама.

Међутим, има и оних којима нове смернице досад нису утицале на посао.

Међу њима је и Стефан Нешовић, који више од четири месеца предаје енглески језик ученицима у Кини.

Како каже, из компаније за коју ради и коју није желео да именује уверавају га да ће све наставити да функционише без проблема и не би требало да их буде ни у блиској будућности.

„Чак сам пре неколико недеља добио и уговор за стално, а из фирме су нас питали и да препоручимо колеге које би могле да нам се прикључе", прича он у разговору за ББЦ на српском.

Ипак, Нешовић је приметио је да су се родитељи његових ђака „успаничили" и распитују се на који начин би њихова деца могла да наставе са приватним часовима када нова правила заживе.

Које опције преостају српским наставницима језика

Према подацима којима располажу у Удружењу радника на интернету, многи српски наставници би могли да остане без посла због уништавања кинеског тржишта које се сматра највећим на свету у овој сфери пословања.

Ништа слично се пре није догодило и ово је пример како одлука једне државе може читаву индустрију довести на руб пропасти глобално, тврде из УРИ у писаној изјави за ББЦ на српском.

„Дојучерашњи наставници језика мораће да потраже друго занимање или да покушају да остваре директан контакт са ученицима, што је строго забрањено у свим школама", напомињу из ове организације.

Страх родитеља од неизвесности у вези са даљом наставом приметио је и Стефан Нешовић који предаје енглески језик кинеској деци нешто дуже од четири месеца.

„Већ два родитеља су ми тражила да им дам приватни мејл како бисмо организовали часове ако ове мере заживе, али ми није дозвољено да то урадим по уговору", каже овај 29-годишњак који ради за једну америчку компанију.

Осим што фирме са којима српски наставници језика имају склопљене уговоре забрањују директак контакт са клијентима, и родитељи ученика би могли да имају проблеме уколико би се одлучили да њихова деца на тај начин наставе ваншколску едукацију.

У мањим срединама чак и полиција надгледа ситуацију и покушава да разоткрије предаваче који не раде по новим правилима, као и грађане који се не понашају у складу са смерницама владе, истиче Хауард Женг, уредник ББЦ Њуз сервиса у Кини.

Постоје и отворене линије преко којих грађани могу да пријаве кршење мера, додаје У. К.

Због тога је тешко очекивати да ће предавачи на овај начин успети да задрже ђаке и заобиђу правила, сматра он.

Када је кинеско тржиште у питању, предавачи ће имати опцију да се усредсреде на рад са одраслима, јер се на старије од 18 година не примењују нова правила.

„То јесте опција, али тржиште без деце ће бити знатно мање", објашњава У. К.

Овај наставник енглеског сматра и да ће добар део наставника морати да се такмичи на другим тржиштима са предавачима који долазе из земаља са енглеског говорног подручја.

За искусније наставнике из Србије и региона који имају добар нагласак има шансе да се изборе за место на другим тржиштима, али ће за исти посао бити мање плаћени од колега из Америке, Велике Британије или Аустралије, тврди он.

Због чега је Кина радикално променила курс

Доношење одлуке о увођењу ограничења за онлајн наставу за школску децу званичници објашњавају потребом да се „смањи терет на плећима младих ученика", наводи се у смерницама.

Ипак, неки сматрају да се иза одлуке крије шира лепеза разлога која нема много везе са оптерећењем ученика у Кини.

Неки аналитичари тврде да је по среди жеља власти да се смањи утицај социјалних разлика у образовању, јер мали проценат родитеља може да приушти плаћање онлајн приватних часова за децу, док већина не може, каже Хауард Женг.

„Такође, има аналитичара који мисле да држави понестаје новца услед трговинског рата са Сједињеним Америчким Државама", додаје уредник ББЦ Њуз сервиса у Кини.

Приватни технолошки гиганти попут Алибабе или Тенцента зарађују велики новац, а постоји око 200 кинеских компанија чијим се акцијама тргује на берзи у Америци и њихова укупна вредност је између два и по и три билиона долара, додаје.

Компанија Тенцент Холдингс има значајан удео у власништву фирме Јуанфудао, платформе за онлајн образовање која је популарна у Кини.

Алибаба је једна од највећих приватних кинеских компанија која стоји иза фирме за онлајн наставу Зуојебанг.

Укупна вредност кинеског тржишта за онлајн образовање процењује се на око 120 милијарди долара, према писању агенције Ројтерс.

Постоји и трећа група аналитичара који у овоме виде корак ка већој економској контоли државе и одаљавање од уклапања у глобалну економску заједницу, објашњава Хауард Жанг.

Ова група сматра да у кинеској влади планирају да у будућности наставе да примењују економски модел који се заснива на чврстој контроли државе и због тога морају да редукују приватни сектор.

Приватни економски сектор Кине чини скоро 60 одсто свих компанија у тој земљи, а остатак су фирме под контролом државе, напомиње Жанг.

Из Удружења радника на интернету кажу да се „нешто слично" најављивало и претходних година, али да је ретко ко из ове индустрије и међу клијентима очекивао да ће нове мере бити „оволико погубне за читаву индустрију".

Реакције у Кини

Хауард Женг

уредник ББЦ Њуз сервиса у Кини

Веома је тешко спровести испитивање јавног мњења у Кини по овом питању пошто је комуникација у великој мери контролисана и људи се плаше евентуалних последица које би могле да их задесе ако причају о томе.

Ипак, коментари корисника на кинеским друштвеним мрежама попут Веиба (Weibo) и Вичета (Wechat) странцима могу донекле пружити увид у ставове обичних људи о новим правилима која су уведена у Кини.

Поједини критичари одлуке кинеске владе и запослени у овој индустрији су забринути да би ово обрушавање на један од сектора који се најбрже развијају могло да доведе до великог повећања незапослености у Кини.

Из већине онлајн коментара може се прочитати да су људи запрепашћени и резигнирани због овог изненадног и оштрог напада на део приватног сектора који пружа услуге онлајн предавања, али и других сфера унутар овог сектора.

Постоји и мањина, која поздравља овај потез владе уз аргумент да је дошао тренутак да се држава умеша и коначно уреди „хаотичну ситуацију" која влада у сектору у којем послују фирме које пружају услуге путем интернета.

Погледајте видео о томе зашто су протестовали фриленсери у Србији

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]