Кина, Америка и политика: Си Ђинпинг: Ко крене на Кину, удариће у велики челични зид

Кина не угњетава друге државе, рекао је председник Си Ђинпинг на скупу поводом обележавања 100. годишњице оснивања Комунистичке партије.

Председник Си је упозорио све „насилнике" да ће „ударити главом у велики челични зид", што се тумачи као порука Сједињеним Америчким Државама.

Овакве његове изјаве аплаузом је испратило око 70.000 присутних људи.

Кина се тренутно суочава са бројним критикама због начина на који се власт обрачунава са опозицијом у Хонгконгу и оптужби за кршење људских права у области Синкјанг.

Односи Америке и Кине су веома напети, поготово због питања Тајвана.

Тамошња демократска власт види Тајван као суверену државу, а Пекинг на њу гледа као на одметнуту провинцију.

Према америчким законима, САД су се обавезале да помогну Тајвану у случају да Пекинг покуша силом да преузме контролу над острвом.

У четвртак је председник Си рекао да Кина остаје снажно привржена циљу уједињења са Тајваном.

„Нико не треба да потцени вољу и способност кинеског народа да брани национални суверенитет и територијални интегритет", поручио је Си.

На церемонији одржаној у четвртак ујутру у Пекингу, пуштане су патриотске песме са разгласа, војни авиони су летели на небу изнад престонице, а топовски плотуни су испаљени у част 100. рођендана кинеских комуниста.

Скупу на тргу Тјенанмен присуствовала је пажљиво пробрана публика, а многи нису носили маске.

Кинеска власт је претходних недеља започела медијску офанзиву промовишући партијски одобрену историју земље.

Истог дана и Хонгконг обележава годишњицу повратка под окриље власти у Пекингу.

Шта је још рекао Си?

Говор председника Кине трајао је око сат времена, а истакао је улогу партије у модерној Кини.

Навео је да је она имала централну улогу у развоју и поручио да су покушаји да се партија одвоји од државе осуђени на пропаст.

„Само социјализам може да очува Кину и само социјализам за кинеским карактеристикама може да допринесе развоју."

Он је додао да „никада неће дозволити да неко угњетава и покори Кину".

„Свако ко се усуди да то покуша, глава ће бити крвава од ударца у велики челични зид који је исковало 1,4 милијарде Кинеза", истакао је он.

Кина је више пута претходних месеци оптуживала Америку да покушава да заустави њен раст и развој, па многи овакве изјаве тумаче као поруку Вашингтону.

Хонгконг и Макао имају „висок степен аутономије", рекао је Си, али морају исправно да спроводе политику „Једна земља, два система".

Како се Кина спремала за ову годишњицу?

Комунистичка партије Кине (КПК) основана је 1921, а на власт је дошла пре 72 године, после грађанског рата.

У то време, земља се суочавала са великим променама, али неки од кључних догађаја као да су нестали из званичне пропаганде.

У понедељак је на стадиону Птичије гнездо одржан уметнички перформанс Велико путовање.

Перформанс је приказао детаљну историју партије и државе.

Али неки важни догађаји, попут прогона током Културне револуције, протеста на Тјенанмену и продемкратских демонстрација у Хонгконгу нису приказани, известила је агенција АФП.

Од априла, биоскопима у Кини је наређено да барем два пута недељно пуштају пропагандна остварења позната и као „црвени филмови".

Објављена је и реп песма 100 одсто, у којој се уздижу достигнућа Кине.

У њеном извођењу је учествовало 100 извођача.

Претходних месеци промовисан је и „црвени туризам", а агенције су нудиле туре путевима комунизма.

Али нису сви били задовољни пропагандом.

„Сад кад ноћу упалим телевизор, на десетине станица емитују драме о револуционарним ратовима", рекао је становник Пекинга за ББЦ на кинеском.

Зашто је годишњица значајна?

Уз прославе усредсређене на историју партије и државе, чини се да Комунистичка партија жели да постане синоним за брзи развој Кине, кажу стручњаци.

Стогодишњица је „очигледно важан тренутак за партију и прецизно је планирана ", рекао је Том Раферти из Економиста.

„Нагласак у званичним порукама био је нагласак на садашњем периоду који представља нову еру различиту од реформског периода после 1978", рекао је он.

Шта је са Хонгконгом?

У четвртак се такође обележава 24. годишњица предаје бивше британске колоније кинеској власти.

Иако се у граду обично одржавају прославе, последњих година тог дана одржавали су протести.

Контроверзни закон о националној безбедности донет прошле године само је делимично утишао те опозиционе гласове.

Полиција Хонгконга ове године није дала дозволу за протест, позивајући се на ограничења због корона вируса, тврде организатори.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]