Корона вирус, бизнис и богаташи: Милиони људи широм света постали милионери током пандемије

Више од пет милиона људи постали су милионери широм света 2020. године упркос привредној и финансијској који је узроковала пандемија корона вируса.

Док су многи сиромашни сиромашили, број милионера се повећао за 5,2 милиона на 56,1 милион широм света, показало је истраживање Креди Свис (Credit Suisse).

У 2020. више од један одсто пунолетних широм света први пут су постали милионери.

Опоравак берзи и скок цена некретнина помогли су да се повећа њихово богатство.

Стварање богатства изгледа да је „потпуно нетакнуто" привредним недаћама пандемије, рекли су истраживачи.

Етнтони Шорокс, економиста и аутор извештаја о глобалном богатству, рекао је да је пандемија имала „акутни краткорочни утицај на глобална тржишта", али је додао да је то „углавном преокренуто до краја јуна 2020".

„Глобално богатство не само да је одолело таквим превирањима, већ се у ствари брзо повећавало у другој половини године", рекао је он.

Међутим, разлике у богатству међу пунолетнима повећале су се 2020. године, а Шокорс је рекао да ако се из анализе уклоне повећања цена имовине, попут повећања цена кућа, „онда је можда глобално богатство домаћинстава опало".

„У нижим опсезима богатства, где су финансијска средства мање заступљена, богатство је углавном мировало, а у многим случајевима, назадовало", рекао је он.

„Треба очекивати да ће се временом неки од основних фактора сами исправити.

„На пример, каматне стопе ће у неком тренутку почети поново да расту, а то ће снизити цене имовине."

Укупно глобално богатство порасло је за 7,4 одсто, наводи се у извештају.

Од почетка 21. века, број људи са приходима између 10.000 и 100.000 америчких долара више него се утростручио - са 507 милиона у 2000. на 1,7 милијарди средином 2020. године.

Истраживачи су рекли да је повећање одражавало „растући просперитет економија у развоју, посебно Кине, и ширење средње класе у свету у развоју".

Нанет Хешлер-Фојдхерб, главна директорка за инвестиције у Креди Суис, рекла је: „Не може се порећи да су акције које су владе и централне банке предузеле како би помогле појединцима и предузећима највише погођених пандемијом и смањивање каматних стопа, успешно избегле глобалну кризу пуног обима ".

Додала је: „Највећи утицај је, вероватно, имало то што су централне банке снизиле каматне стопе.

„То је главни разлог зашто су цене акција и цене кућа процветале, а то се директно одражава у нашим проценама богатства домаћинства."

Али додала је да су ове интервенције „имале велику цену".

„Јавни дуг у односу на бруто друштвени производ (БДП) порастао је широм света за 20 процентних поена или више у многим земљама.

Који градови у свету су најскупљи за раднике из иностранства?

Главни град Туркменистана у централној Азији проглашен је најскупљим градом на свету за иностране раднике.

Ашхабад, град са око милион становника, нашао се на врху ове листе према истраживањима консултантске компаније Мерсер о трошковима живота 2021. године.

Тако је Ашхабад претекао прошлогодишњи најскупљи град - Хонгконг, који се сада на другом месту, док следе главни градови Либана - Бејрут и Јапана - Токио.

У овом годишњем извештају рангирано је 209 градова на основну трошова живота попут смештаја, превоза и хране.

Из америчке компаније Мерсер кажу да су укључили више од 200 разних роба и услуга за потребе извештаја, који је урађен не би ли помогао компанијама и владама широм света да процене колико би требало да буду плаћени запослени страни радници - они који живе или раде ван њихове домовине.

Највећи број градова који се нашао у првих 10 према истраживању Мерсера су пословна чворишта где је привредни раст довео поскупљења станова и осталих трошкова живота.

Међутим, Ашхабад високо позиционирање дугује привредним недаћама пре него просперитету, што га чини необичним.

Зашто је Ашхабад на врху листе?

Жан-Филип Сара из компаније Мерсер рекао је за АФП новинску агенцију да је „висока локална инфлација" објаснила успон Ашхабада на прво са другог места из прошлогодишњег истраживања.

Инфлација представља стопу раста цена роба и услуга током времена.

Познат по аутократској влади и великим резервама гаса, Туркменистан се суочио са дуготрајном привредном кризом која је многе становнике ове земље одвела у сиромаштво.

Некадашња република Совјетског Савеза је веома зависна од извоза природног гаса у Русију.

Према томе, економска превирања у Туркменистану делимично су поспешена ниским ценама гаса.

Глобални пад енергетских цена у 2014. довео је до раста инфлације и цена хране.

У извештају Хјуман Рајтс Воча из септембра прошле године пише да је пандемија Ковида-19 „драстично погоршала туркменистанску прехрамбену кризу која је већ постојала".

„Несташица субвенционисане хране, у повоју од 2016, погоршала се па су људи чекали у реду сатима покушавајући да купе приступачне прехрамбене производе, што се често завршавало одласком кући празних руку", речено је у извештају.

Упркос томе, туркменистанска влада је започела велико ширење Ашхабада у мају.

Дугогодишњи председник земље Гурбангули Бердимухамедов обећао је да ће престоницу преворити у „један од најнапреднијих градова на свету".

Земља оштрих неједнакости

Абдуџалил Абдурасулов, ББЦ њуз

Извештај је само још једна илустрација оштрих неједнакости у Туркменистану.

Многи становници Ашхабада се боре да приуште чак и основне потрепштине као што је храна.

Уобичајено је да људи чекају у редовима испред продавница сатима како би се домогли хлеба или брашна јер је несташица хране и даље присутна у земљи.

Међутим, постоји и други Ашхабад - блистава престоница пуна мермерних зграда.

То је слика коју државна пропаганда покушава да пројектује не би ли убедила све да је Туркменистан једна од најнапреднијих земаља на свету.

У међувремену, стране компаније морају да појачају ову слику уколико желе да уђу на тржиште.

Енергетске гиганте привлачи једна од највећих резерви гаса на свету.

Да би му приступили, неки су спремни да следе писана и неписана правила како пословати у Туркменистану.

То значи да њихово особље плаћа високе цене за готово све - од изнајмљивања смештаја до куповине хране.

Како су остали рангирани у истраживању?

Београд се попео за 20 места, па је сада 163.

Љубљана је 126. на листи, док су Загреб и Сарајево заузели 140. и 186. место.

Главни град Либана - Бејрут направио је велики скок са 45. места од прошле године на треће место у овогодишњем истраживању.

Мерсер то приписује бројним факторима, међу којима су „политичких превирања" последњих година и „озбиљна и обимна економска депресија".

„Пандемија Ковида-19 и експлозија у луци Бејрут (2020) појачали су економске ефекте, проурокујући рекордно високу инфлацију", наводи Мерсер.

Три швајцарска града су у првих десет, а један од њих је и Цирих који се налази на петом месту.

Што се тиче најскупљих кинеских градова, Шангај се попео за једно место, на број шест, док је скок на направио и Пекинг који је сада девети на листи.

Острвска град-држава Сингапут познат по процвату финансијског сектора, заузео је девето место.

У Великој Британији Лондон се нашао на 18. позицији, што је за једно место боље од прошле године, док је Бирмингем 121, што је осам места бољи пласман од 2020.

На зачељу листе налази се главни град Киргистана - Бишкек који је тако по истраживању сврстан у најјефтинији град за стране раднике.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]