Корона вирус, Србија и предузетништво: Како изгледа покретање посла у доба короне

Готово да не постоји привредна грана коју у 2020. години због пандемије корона вируса нису погодили откази, губитак прихода и велика неизвесност на тржишту.

У Србији је од марта прошле године без посла остало око 50.000 људи, рекли су крајем децембра из Савеза самосталних синдиката Србије, док надлежне институције на ово питање још немају прецизан одговор.

Поједини предузетници из Србије - неки из нужде, а неки због вишка слободног времена - одлучили су да баш у периоду привредног застоја покрену сопствени посао.

Једнима је кренуло тако добро да више не брину шта ће радити када се пандемија заврши, док су други због неиздрживог притиска и непредвидивих околности већ били приморани да затворе властите мале бизнисе.

Један човек и његов бицикл: Како је Сомбор добио прву градску курирску службу

Када је конобар Владимир Зинајић из Сомбора због пандемије остао без посла, одлучио је да узме ствар у своје руке.

Приметивши да у његовом граду не постоји локална курирска служба, узео је бицикл и почео да доставља „све што може да се пренесе на два точка".

„Идеју сам добио још пре седам година, за време студија у Новом Саду, где сам упознао Еко курире који су радили доставу на бициклу, а са којима сам и ја сарађивао две године", прича Зинајић за ББЦ на српском.

Пошто је Сомбор, како каже, „толико раван да се свуда може стићи на бициклу", у априлу 2020. године основао је курирску службу којој је, у част равнице, дао назив Раванградски точак.

„У почетку сам био скептичан хоће ли уопште бити потребе за куриром у нашем малом граду, али сада сам презадовољан реакцијама суграђана и обимом посла који имам", истиче Зинајић.

Прва четири месеца је радио сам, а онда је запослио још једног колегу.

Сви желе на бицикл због епидемије корона вируса

Зинајић, којем су се због пандемије изјаловили планови да ради на крузеру, каже да више ни не размишља о томе да напусти Сомбор када се пандемија заврши.

„Већ имам договоре са ресторанима за које сада радим доставу да наставимо и после пандемије, а испоставило се и да је фирмама потребно да се пренесе неки папир или печат, појединим суграђанима достављам лабораторијске налазе и слично", наводи.

„Верујем да ћемо функционисати и после пандемије".

Карта за Србију у једном правцу: Како је странкиња отворила и привремено затворила кафић у Београду

Асма Али, из мешовитог занзибарског-оманског брака, напустила је августа 2019. године живот у Уједињеним Арапским Емиратима где се родила и одрасла - купила је карту за Београд у једном правцу.

Имала је идеју да отвори кафић.

Пандемија Ковида-19 почела је таман када је Асма, после неколико месеци привикавања на живот у Србији, у марту прошле године закупила простор у центру Београда.

„Ванредно стање ми је помрсило све планове", прича Асма.

„Уложила сам много новца, времена и труда и таман када сам хтела да отворим врата кафића о којем сам дуго маштала, морала сам све да одложим на неодређено време".

Када се учинило да се прошлог лета учинило да се живот у Србији враћа у нормалу, коначно је отворила АфриКафе у августу 2020. године.

Асма објашњава да се од тог тренутка највише плашила „непредвидивих мера које су власти у Србији уводиле, ако што су радно време радним данима и викендом".

„Није никаква тајна да мали предузетници воде тешку борбу да испуне све финансијске обавезе - порез смо морали да плаћамо све време, а непредвидива ограничења радног времена су озбиљно утицала на наш посао, јер смо морали да плаћамо исту кирију и када смо радили скраћено", истиче.

Иако је посао је добро кренуо - убрзо су се, наводи Асма, појавиле редовне муштерије - велика привредна неизвесност ипак је оставила последице.

Зато је ова предузетница била приморана да се одрекне локације у центру града и привремено затвори кафић око Нове године, уз наду да ће успети да га поново отвори на новој локацији.

„Тако је, нажалост, неколико људи остало без посла", каже она.

Преко бадема и ораха до прве веганске млекаре у региону

Изненадни вишак слободног времена због застоја на послу и рада од куће пружио је двема колегиницама из маркетиншке агенције прилику да покрену посао о којем су годинама маштале.

Светлана Ћопић и Маја Надеждић из Београда у јулу су покренуле први бренд биљног млека у региону Комлеко, а кажу да им је тако добро кренуло да ускоро планирају да отворе и радионицу у центру града.

„Нисам нигде могла да купим такво млеко", прича Светлана Ћопић за ББЦ на српском.

„А пошто се Маја и ја иначе бавимо брендирањем и добро се слажемо на послу, одлучиле смо да искористимо простор на тржишту и покренемо властити бренд".

За Ћопић, која је вегетаријанка, прављење млека до тада је било одушак од посла.

„Смањен обим редовног посла натерао нас је да схватио да је тренутак - сада или никада", истиче.

Изнајмиле су мали простор за прављење млека од орашастих плодова, ангажовале курира и засукале рукаве.

„Изненађене смо интересовањем - људи су врло брзо почели сами да нам се јављају за доставе - а верујем и да је помогло што су се током пандемије сви више окренули наручивању хране и куповини преко интернета", сматра Ћопић.

Она додаје да би „муштерија вероватно било још и више да није короне", а ласка им и што се, само неколико месеци након што су покренуле бренд, у Србији појавило још неколико произвођача биљног млека.

„Људи вероватно виде прилику на тржишту и прикључују се", наводи ова предузетница.

Љубав, мода и маркетинг: Како су четири девојке из Београда покренуле нови креативни простор

Четири другарице - Љубица Прњета, Марија Миленковић, Милица Миленковић и Ана Николић - неколико дана пре ванредног стања закупиле су стан у којем су планирале да отворе нову врсту креативног простора, али им је ситуација привремено одложила све планове.

Све четири су већ радиле у области маркетинга и креативне индустрије, а удружиле су снаге како би направиле „место за креативце, предузетнике и младе бизнисе - спој мултибренд радње и креативних услуга" под називом Four Concept Story.

„Желеле смо да на једном месту понудимо изложбени простор за младе брендове, фото-студио, вођења друштвених мрежа и консулстантске услуге за покретање и вођење бизниса - све што је младим предузетницима потребно да би стали на ноге", објашњава Прњета.

Пандемија је убрзо показала да ништа неће бити како су планирале - одложиле су отварање, а појавили су се и други проблеми, пошто нису могле да позову потенцијалне клијенте да им покажу простор, а када је коначно требало да крену, нису сви брендови могли да набаве потребне материјале из иностранства и испоруче све у роковима када је било договорено.

„Одлучиле смо да ипак не одустанемо, него да што боље искористимо време да поставимо посао, јер је једино што смо у том тренутку имале било време", додаје.

Прњета оцењује да је срећна околност било то што су „имале више сегмената у понуди", па су могле да крену са услугама дигиталног маркетинга и фотографисањем, за шта је постајала појачана потреба када су многи бизниси прешли на интернет пословање.

„Простор смо коначно отвориле 4. децембра, али и ту су нас погодила ограничења радног времена, пошто смо морале да затворимо у пет, па је највећи промет био између пола пет и пет, након што људи заврше са послом", каже.

Иако се, како примећује, „људи у овом периоду устручавају да потроше новац на ствари које нису пука нужност", задовољне су како им за сада иде.

„Не желимо да одустанемо - поента је устати и борити се, па ће ићи све боље и боље", сматра Прњета.

Музеј мамурлука у Загребу - приче којих се тешко сећамо

Сјајна идеја у лошем тренутку: Како је отворен и затворен један београдски ресторан

Пандемија је туристичког радника Небојшу Стојановића из Београда и његовог пословног партнера оставила без посла, па су решили да окушају срећу у угоститељству.

„Прелазак у сличну браншу деловало ми је као логичан корак", објашњава Стојановић за ББЦ на српском.

Тако су дошли на идеју да отворе мали ресторан где ће служити посебне сорте печеног кромпира са прилозима инспирисаним интернационалном кухињом.

Двојица пословних партнера, иначе светски путници, унајмили су скандинавског архитекту да им дизајнира простор, маркетиншку агенцију да их рекламира и запослили колеге туристичке водиче да продају храну и причају причу о кромпиру.

У октобру прошле године, Београд је добио ресторан „Картошка".

„Када смо отворили, радно време је било до 23 сата и сјајно нам је кренуло, али је убрзо дошло до скраћивања радног времена и затварања викендом, па смо имали све мање муштерија", истиче Стојановић.

Он наводи да „достава није могла да заживи, јер људи за тако нешто прво морају да нас упознају и препознају".

А затим се корона вирус уселио међу особље.

„Разбољевали смо се један по један и на крају локал није радио око месец дана, што нас је одвело нас у амбис", препричава Стојановић.

Финансијска ситуација била је све тежа и тежа, а нису желели да праве компромис када је у питању квалитет.

„Како не бисмо бацали храну, донирали смо је у хуманитарне сврхе", наводи.

Ситуација била „све гора и гора", а како више нису видели светло на крају тунела, средином јануара 2021. године су донели тешку одлуку да затворе ресторан.

„Мислим да смо све урадили како треба, али нам тренутне околности нам нису дозволиле да опстанемо - једноставно је био лош тренутак", закључује Стојановић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]