Светски дан младих: Незапосленост већа за 10 одсто у односу на прошлу годину

„Неизвесност је најгора ствар коју можеш да осетиш када је у питању финансијске сигурности", каже Сања Косовић из Суботице, која је тек након годину и два месеца потраге дошла до првог стабилног посла.

У односу на прошлу годину, проценат незапослених младих људи у Србији порастао је за више од 10 одсто, показују подаци Алтернативног извештаја о положају и потребама младих за 2021. годину Кровне организације младих Србије (КОМС).

Кровна организација младих Србије (КОМС) савез је удружења која се боре за права младих.

У Србији је више од 115 хиљада незапослених младих (од 15 до 30 година), показују подаци Националне службе за запошљавање из априла 2021. године.

Они чине једну петину од укупног броја незапослених у Србији и недостатак посла је један од њихових највећих проблема, показују подаци извештаја.

Завршетак школовања, тражење и чекање

Двадесеттрогодишња Сања је дипломирала новинарство у јулу 2020, али је посао нашла тек у августу 2021.

„За то време сам радила као фриленсер, била сам део разних пројеката, налазила послове онлајн.

„У једном моменту сам радила чак осам 'ситних' послова одједном, од којих сам по мало скупљала приходе како бих имала неку 'лажну' плату", каже Сања за ББЦ на српском.

Крајем прошле године је схватила да јој је неопходна фиксна плата.

Како посла у струци није било, почела је да претражује огласе за посао који су изван њене струке.

„Хтела сам да променим струку зато што ми се смучило да са четири године факултета нисам могла да нађем сталан посао бар са минималном платом.

„Требало је пођем на интервју за један посао ван струке.

„Међутим, 15 минута пре интервјуа, добила сам понуду за посао у струци", прича.

То јој је, каже, био „знак од универзума" да ће се бавити професијом за коју се школовала.

Међутим, на овакав миг универзума чека више од половини младих у Србији.

У извештају КОМС-а, који је попунило 1.389 испитаника из целе државе, 55 одсто је одговорило да није запослено на позицији за коју су се школовали.

Транзиција од школе до првог стабилног и/или задовољавајућег посла у Србији траје веома дуго, скоро две године, пише у извештају.

„Као и претходне године, остаје закључак о неусклађености тржишта рада са образовним системом, лошим процесима процесима професионалне оријентације младих", пише у извештају КОМС-а.

Многи млади спремни су да месеце чекања искористе на продуктиван начин како би повећали шансе да добију посао.

Већина је спремна да ради друге послове док не пронађе посао у струци, а спремни су и да се преквалификују уколико не постоји потреба на тржишту рада за њихов образовни профил, подаци су КОМС-а.

„Време пролази, а ја седим код куће"

Александра Александровић (29) из Новог Сада се и даље нада да ће јој се 25 година музичког образовања једног дана исплатити.

„Када сам дипломирала етномузикологију, била сам сва срећна и мислила сам да ћу моћи да се запослим у струци.

„Међутим, када сам почела да куцам на врата, наишла сам или на то да тренутно нема места, да је потребно да сачекам, на питања да ли имам неку везу, да ли сам у некој политичкој странци.

„Тражили су ми додатно школовање или ми нудили да мењам некога док је на одсуству", присећа се Александра првих дана након завршетка факултета.

Са питањима послодаваца са којима се Александра сусрела, сусретали су се и многи њени вршњаци.

„Млади и даље сматрају да је за добијање посла много важније да ли имате лична и породична познанства и контакте или чланство и активизам у политичкој партији, од формалног и неформалног образовања", наводи се у извештају КОМС-а.

Александра је, каже, дуго чекала да зазвони и телефон или да стигне мејл од послодавца, а када се то није десило, одлучила је да ствари узме у своје руке.

„Време је пролазило, а ја седим код куће.

„Живим са родитељима, они све финансирају - и храну и дажбине.

„Осећала сам се грозно", наводи она.

Није желела да, као радно способна млада особа, тражи новац од родитеља, те је почела да тражи посао „буквално било где", прича.

„Једино где сам могла да се запослим јесте као продавачица у кинеској радњи, где сам и радила око пола године.

„Била сам шокирана када сам увидела колико проблема има при запошљавању", прича.

Као припадница ромске заједнице, каже да је знала са колико проблема се њена заједница суочава у смислу дискриминације.

„Некако сам то држала по страни и усмерила се на то да завршим факултет.

„Лично нисам доживљавала непријатне ситуације због порекла, али највише сам тражила посао у академског свету", каже.

У међувремену је завршила мастер студије, а волонтирање ју је довело до првог задовољавајућег посла - који је, ипак, ван струке.

Време које јој је било потребно да нађе посао искористила је и да заврши обуку за физиотерапеута у трајању од две године, што јој сада доноси додатни приход.

„И даље се надам да ћу једног дана живети од музике, да 25 година образовања неће бити узалудно.

„Али док то не дође, што ја да се не усавршавам успут, је л' тако?", наводи.

Шта док чекаш посао?

У извештају КОМС-а се наводи да су млади препознати као теже запошљива група у новоусвојеној Стратегији запошљавања за период од 2021. до 2026. године.

Национална служба за запошљавање нуди незапосленима, без обзира на године, неколико развојних могућности:

У понуди су и обуке за активно тражење посла, рад на рачунару, чланство у клубу за тражење посла, курсеви страних језика.

Као мере додатног образовања предвиђене су стручне праксе, приправништва, стицање практичних знања или обуке за тржиште рада.

Национална служба за запошљавање истиче на сајту да може бесплатно да помогне незапосленима да науче како да се представити послодавцу на разговору за посао, напишу добру биографију и пропратно писмо.

Издвојене су и мере подстицања запошљавања особа са инвалидитетом.

Одлазак у иностранство - „Много младих је отишло, што и ја планирам"

„Одустао сам од факултета и тренутно радим као конобар у Шиду, ништа боље овде нисам нашао.

„Овде има десет хиљада становника од којих многи беже, много младих је отишло, што и ја планирам", каже двадесетједногодишњи Драган Безбрадица.

До сада се често бавио сезонским пословима - од утовара дрва до бербе воћа.

Пробао је да ради и на грађевини, а једно лето је посао нашао у Хрватској.

Сада планира да иде у Немачку.

„Имам породицу тамо и у почетку ћу радити код њих.

„После ћу да видим шта ћу", каже.

Додаје да у Србији не може да се ради за просечну плату и живи лепо.

Овде би га задржао, прича, једино неки „нормалан посао, на ком би се осећао лепо и који би му донео примања са којима би могао да живи мало опуштеније".

„Хтео бих да се почастим за викенд, да негде одем, купим себи нешто, а не кад првог у месецу добијем плату да је одмах потрошим на рачуне и кућу.

„Не остане ми ништа за мене", наводи.

КОМС-ово истраживање показује да четвртина младих планира да се одсели у иностранство, а да друга четвртина размишља о томе.

Додатно, две петине тренутно не планира селидбу, али не отписује ту могућност.

Највећи број њих би се одселио због достојанственијег живота (31,7 одсто).

„На првом месту жеља, где би млади живели, јесу земље Западне Европе, у 62,6 одсто случајева, а затим у Сједињеним Америчким Државама, 12,6 одсто случајева", наводи се у извештају.

Млади који су учествовали у истраживању сматрају да образовани кадрови одлазе у иностранство јер се тамо њихово знање много више цени.

Још једну препреку Александар Тодоровић (26) из Београда види у томе да се у огласима тражи најмање годину дана релевантног искуства.

„Студенти или дипломци то врло тешко могу да стекну зато сто је ретко да на факултетима имају неку праксу или да раде паралелно са студијама", каже он.

Тренутно студира, али посао у области маркетинга тражи већ годину дана.

Каже да је оптимистичан и да се нада да ће посао наћи до краја наредне школске године.

„Време док тражим посао највише проводим тако што користим сваку прилику да учествујем на што више практичних вежби где могу научити више из области којом бих желео да се бавим.

„Трудим се да проширим знање, зато што верујем да ми све знање које стичем у периоду док немам посао може бити корисно у будућности", наводи он.

Половина запослених задовољна послом - има ли светла на крају тунела?

У извештају се истиче да је половина запослених младих углавном задовољна послом, а заједно са онима који су веома задовољни чине већину од 72,5%.

„То је један од охрабрујућих индикатора када је реч о положају младих на тржишту рада", закључак је КОМС-овог извештаја.

Једна од задовољних младих жена је Наташа Крсмановић (26) из Барајева.

Само два месеца након што је завршила Филолошки факултет, смер норвешки језик, пронашла је посао у струци.

„Лепо је када знаш да су се школовање и труд исплатили, када имаш прилику да примењујеш знање и усавршаваш себе кроз посао.

„Сматрам да је ангажовање за време студирања, студентска размена, али и фактор среће допринело томе", наводи она.

И Петар Поповић (29) из Београда, који је посао из снова ипак пронашао у другој струци, задовољан је послом који обавља.

Он је дипломирани правник који је након четири месеца од завршетка факултета почео да ради за америчку фирму за транспорт робе.

„Ако знаш енглески, сва врата су ти отворена, поготово у страној фирми.

„Према мом искуству, ту се не гледају дипломе него вештине, приступ клијентима, сналажење у проблематичној ситуацији.

„Ако умеш да радиш с људима, знаш језик, имаш амбицију, посао је твој", каже он.

Колико млади зарађују и колико мисле да је неопходно за пристојан живот?

У извештају КОМС-а се наводи да скоро половина испитаника сматра да је плата од 50.000 до 80.000 динара довољна за пристојан живот, а скоро 30 одсто навело је плату од 100.000 до 150.000.

„Просечна плата за март 2021. у Србији, међутим, износила је 65.289 динара.

„Разлике између очекивања младих и реалности битан су објашњавајући фактор за њихово незадовољство стандардом у Србији", пише у извештају.

Њихови подаци показују да 18% младих има зараду већу од просечне плате у Србији, 22% има мању зараду од просечне, а чак 58,4% уопште не приходује.

Запосленост и висина зараде утиче на многе друге аспекте живота младих.

„Ниске зараде или њихово одсуство утичу на касно осамостаљивање младих од родитеља, што директно утиче на квалитет живота

„У односу на породични статус, може се закључити да млади нарочито тешко ступају у породичне односе", пише у извештају.

КОМС тренутно чини 109 организација, а мисија им је, како наводе, да „развијамо националну омладинску политику заступајући интересе младих, развијајући партнерски однос са институцијама, међусекторску и међународну сарадњу, као и да подстичемо активно учешће младих и организацијски развој чланица".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]