Избори у Србији: Да ли је политика приступачна особама са инвалидитетом

Политика је за особе са инвалидитетом у Србији и даље неосвојива тврђава.

Иако свака десета особа у Србији живи са неким од облика инвалидитета, тај однос није приметан у скупштинским клупама, на предизборним листама или у партијским руководствима.

Чак и када се нека особа са инвалидитетом ангажује у политици, од ње се очекује да се бави - управо питањем инвалидности.

„Не сагледавају нас као особе које могу политичким мишљењем и деловањем да дају допринос и у другим областима", наводи Милица Ружичић Новковић из новосадског „Центра Живети усправно" за ББЦ на српском.

У Србији ће 3. априла бити одржани парламентарни, председнички и део локалних избора, што је нова прилика за политички ангажман особа са инвалидитетом.

ББЦ на српском послао је упит на адресе првих 17 проглашених листа за парламентарне изборе, а одговор је стигао од седам.

На тих седам листа налазе се имена 857 кандидата, од чега су 23 особе са инвалидитетом.

Зашто нема више особа са инвалидитетом у политици?

Активисткиња за људска права Милица Ружичић Новковић наводи да поједини људи са инвалидитетом „доживљавају сопствено стање као непожељно", па не учествују у политици.

„Са друге стране, неки се осећају као жртве и укључују се како би профитирали од стања у коме су, што није у ширем интересу и тера остале од политике", наводи она.

Гордана Рајков, дугогодишња активисткиња особа са инвалидитетом и бивша посланица, наводи да, и кад се политички ангажују, особе са инвалидитетом не добију „места на којима се одлучује".

Рајков је била посланица у два сазива Скупштине - Седмом и Осмом на листи Г17+.

Други проблем, наводи она, јесте и што се политика схвата као нешто „прљаво".

Центар за самостални живот, организација којој припада, анкетирао је организације особа са инвалидитетом у вези са њиховим учешћем у политици.

„Више од половине одговорило је да не види себе као политички фактор и да не сарађује са министарствима, странкама и владом.

„Ја мислим да је све што сам пре уласка у Скупштину радила било политичко ангажовање јер сам се као чланица удружења и те како бавила политиком", појашњава Рајков за ББЦ на српском.

Рат у бившој Југославији зауставио је добру праксу и урушио положај особа са инвалидитетом, наводи Милица Ружичић Новковић.

„Промене почињу тек после 2002. године, када је почео рад на усвајању Међународне конвенције о правима особа са инвалидитетом", истиче она.

Скупштина Уједињених нација донела је 2006. године Конвенцију којом су осигурана људска права особа са инвалидитетом.

Овим међународним документом осигурана је равноправност свих особа са инвалидитетом и штите се њихова људска права и достојанство.

Парламентарни избори у Србији 2022.

Од првих 17 проглашених листа за парламентарне изборе 3. априла, само представници седам одговорили су на упит ББЦ на српском о броју кандидата за посланике са инвалидитетом.

Више о изборним листама за парламентарне можете прочитати овде.

'Могућност да на дневни ред ставимо и питање особа са инвалидитетом'

У више од 30 година вишестраначја у Србији, две особе са инвалидитетом биле су посланице у три мандата.

Када су из Г17+ Гордани Рајков понудили да уђе у Скупштину уколико добију мандате на изборима 2007. године, она је то прихватила.

„Схватила сам да ту постоји корист за обе стране - они су могли да привуку бираче са инвалидитетом или чланове њихових породица, а нама је то као покрету давало могућност да на дневни ред Скупштине ставимо питање особа са инвалидитетом", каже Гордана Рајков.

Она је и на ванредним изборима 2008. године бирана за посланицу исте партије.

Како каже, прве промене које је њена скупштинска активност донела јесте приступачност зграде у којој су се некад одржавале скупштинска заседања и прилаз сали за седнице.

„Први пут када сам отишла, троје људи је морало да ме носи, а то руши интегритет мене као особе", каже прва посланица са инвалидитетом.

Рајков наводи да је желела да има услове као и сви други посланици, а то је значило да се направи рампа, а скупштинска говорница прилагоди приласку колицима.

Утабан пут је пратила и Љупка Михајловска која је такође у политику је ушла из активистичког ангажовања.

„Желела сам да подигнем активизам на неки виши ниво, а политичке организације којима сам припадала бирала сам по програмима у којима су људска права, без компромиса о коме се ради", наводи Михајловска.

Љупка Михајловска покушала је да кроз измену Закона о избору посланика повећа политички ангажман особа са инвалидитетом.

За листе које имају особе са инвалидитетом као кандидате, Михајловска је предложила већи буџет како би обезбедили приступачност предизборним скуповима и превоз током кампање.

Други предлог био је увођење квота попут оних које важе за родну равноправност.

Уставом Србије из 2006. године потврђена је равноправност, а изборни закон је прописао да мора бити најмање 30 одсто мање заступљеног пола.

Ипак, Гордана Рајков наводи да увођење квота не би за политику заинтересовало већи број особа са инвалидитетом.

„Потребно је да особе са инвалидитетом разумеју да је све што раде заправо политика, али и да политичке партије схвате да су особе са инвалидитетом ту да помогну - не само рејтингом, већ и учешћем у доношењу важних одлука за људска права", закључује Рајков.

Каква је ситуација у свету?

Србија није изузетак када је реч о неприступачности политике особама са инвалидитетом.

У главним токовима светске политике нема разумевања за проблеме особа са инвалидитетом или се они погрешно разумеју, пише амерички бизнис магазин Форбс.

У тексту се наводи да је примећена већа активност људи са инвалидитетом на председничким изборима у Сједињеним Америчким Државама (САД) 2020. године.

Међутим, и у САД политика није довољно приступачна јер на политичким догађајима углавном нема рампи за инвалидска колица и преводилаца на знаковни језик.

У британском парламенту тренутно седе две особе са инвалидитетом.

Ен Бег је представница Лабуриста, а Стивен Лојд изабран је на листи Либералних демократа.

У хрватском Сабору у овом сазиву нема особа са инвалидитетом, а последња заступница била је Љубица Лукачић из Хрватске демократске заједнице.

Осим ње, и Весна Шкулић из Социјалдемократске партије је била заступница од 2008. до 2011. године.

Према истраживању Агенције за основна права Европске уније из 2014. године, у Аустрији је било двоје посланика са инвалидитетом.

По један посланик са инвалидитетом био је члан скупштина у Шпанији, Француској, Ирској, Малти, а троје у Пољској.

Неке државе, наводи се у истраживању, не прикупљају овакве информације, а у некима је, због заштите података о личности, немогуће добити ове чињенице.

Погледајте видео: Уређај који је парализованом човеку помогао да постане отац

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]