Изненађење хрватских избора у Интервјуу петком: „Много људи нам се јавило да смо им пробудили наду и оптимизам"

На изборе су изашли плешући, уз песму Милета Кекина чији стихови говоре „Сањао сам све се буди, а око мене сретни људи".

Уз њу су прославили и изборни резултат који их ставља на пето место политичких снага у Хрватској.

„Можда се левица раније сувише фокусирала на критику, а није се довољно посветила позитивној комуникацији кроз емоцију.

Много људи нам се јавило да смо им пробудили наду и оптимизам, да су гласали први пут после 15-20 година", каже у разговору за ББЦ на српском један од лидера платформе Можемо! Томислав Томашевић.

Представљају се као лево-зелена коалиција, а на листи су, уз Можемо!, наступале организације Нова левица, Радничка фронта, ОРаХ, Загреб је наш и За град.

На тврдњу да их противници називају комунистима, Томашевић одговара да му је то - смешно.

„То је стандардна подела у бившој Југославији где се левица дисквалификује ознакама да смо удбаши, деца комунизма - а ја сам рођен 1982. године, да смо деца официра и црвена буржоазија - а мој отац је ангажован у десничарским покретима и добровољац је Домовинског рата.

Све то ми је анахроно, а ми смо левица за 21. век."

Како је ХДЗ изненадио и убедљиво победио на изборима у Хрватској

Зашто су парламентарни избори у Хрватској „најнеизвеснији до сад"

Ова листа је на недавним парламентарним изборима освојила седам мандата у хрватском Сабору, а Томашевић је далеко најуспешнији кандидат на изборима у Загребу.

Активиста или политичар

Два дана након изборног успеха, Томислав Томашевић има толико медијских обавеза да разговор за ББЦ на српском заказује у згради Хрватске радио-телевизије - између два интервјуа.

Ипак, за њега медијска пажња није нешто ново.

Године друштвеног и политичког активизма често су га доводиле у центар пажње јавности.

„Активизам и политика су формално одвојени - активизам баштине покрети грађана, а они нису политички, у смислу да се не боре за власт.

Део нас дуго смо били активисти који не учествују у власти и нису организовани као странке, мада смо последње три године организовани као платформа Загреб је наш те смо се са четири посланика етаблирали као вође опозиције у градској скупштини."

У споју активизма и политике крије се и изборни успех Томашевићеве листе.

„Дошао је на наплату вишегодишњи рад у локалним заједницама - активистички и политички.

Бирачи су то препознали, посебно у доба прелетачевића - људе који се нису продали и који су остали чврсти у уверењима, а уз то се баве темама данашњице, попут заштите околине или друштвених неједнакости."

Томашевић каже да се он овим темама бави од своје шеснаесте године, најпре кроз чланство у највећој регионалној еколошкој иницијативи „Зелена акција", потом и кроз међународни активизам у Уједињеним нацијама.

Ипак, јавност у Хрватској упознала га је пре тачно десет година, када је група активиста данима бранила сечу стабала, затварање Варшавске улице у центру Загреба и изградњу тржног центра и гараже.

„Кажу да свуда велики политичари морају бити ухапшени у неком тренутку каријере, да се види жар и борба са поретком.

Нико ме то дуго није питао, људи су заборавили да сам био хапшен у Варшавској."

Ипак, додаје да будући посланици Сабора нису само активисти.

„Има међу нама активиста, али и људи са својим каријерама, који се баве општим добром, а нису сви хапшени због свог деловања.

Ми смо, као нова левица, спремни да увек будемо једном ногом у институцијама, а другом на улици", поручује Томашевић.

Милан Бандић: „Нема за мене пензије док сам жив"

Почасни докторат за Милана Бандића

ХДЗ и СДП - странке минималне разлике

Институције у Хрватској до сада су углавном контролисале две велике странке - странка десног центра Хрватска демократска заједница (ХДЗ) и Социјалдемократска партија (СДП), странка левог центра.

На готово сваким изборима појављивале су се „треће опције" које нису дуго потрајале, попут странака Живи зид или Мост, али је појава листе Можемо другачија пре свега по избору тема којима се бави.

„ХДЗ и СДП, кад се гледају социо-економски програми, малтене немају никакве разлике.

Ми покушавамо да држимо чврсту линију око светоназорских тема, али и да намећемо нове теме попут заштите околине, али не на начин да је то важно само од себе, већ постављамо питање које су друштвене групе најпогођеније - ко има осигурану кућу од поплава, зашто најсиромашнији плаћају највећу цену ефекта стаклене баште."

Време кризе због вируса корона и економских последица, које тек долазе, за Томашевића је окружење које може и да помогне позитивним променама.

„У доба великих криза, људи преиспитују шта је важно у животу, и на личном нивоу, а и на нивоу концепта развоја - ту су прилике за промену."

Сматра да целокупна слика економије мора да се промени.

„Хрватска се препустила тржишној идеологији, веровању да ће тржиште све решити, а да држава само треба да се помери у страну - да се фокусирамо на услуге и туризам, а не на производњу.

Пустили смо да индустрија пропадне, да пољопривреда пропадне - а онда је дошла криза и видели смо да не можемо да произведемо маске, дезинфицијенсе, а да нико неће да нам их извезе."

У кампањи су велику пажњу посветили питањима жена, мањина.

Ипак, кампања за ове изборе разликовала се од досадашњих - и традиционалне странке су далеко мање говориле о националним питањима и правима етничких мањина.

„Желимо да у потпуности заштитимо права националних мањина, успротивићемо се свим нападима с деснице.

Политичка реалност је да ће мањине формирати владу са десним центром и њихов статус ће се вероватно унапредити у наредне четири године."

Томашевић закључује да су мањинска права у сагласности са програмом његове листе.

„Кључно за левицу 21. века је да се не бави само идентитетским питањима мањине већ да се бори за материјална права већине, радника и радница који пожртвовано раде, незапослених.

Само кроз такву борбу борићемо се и за права националних и свих других мањина."

Не давимо Београд као српска варијанта Можемо!

Томислав Томашевић каже да у српској политици сродну групацију види у покрету Не давимо Београд.

„Постаће и они успешни у политичкој борби - мало им је фалило на локалним изборима. Политички простор у Србији је тежи него у Хрватској, а медијски простор још тежи - Вучић контролише готово све, мало је оаза где се може нешто другачије чути. Јако ме брине стање у Србији што се тиче демократије - то је спој неолибералних политика с једне стране и антидемократских политика што се тиче права грађана. Клијентелизам је патентиран до крајњих граница."

Битка за Загреб

Главни ривал Томислава Томашевића, ипак, и даље седи у својој фотељи.

Дугогодишњи градоначелник Загреба Милан Бандић није освојио ниједан мандат на парламентарним изборима у четири изборне јединице у којима је његов град.

„Бандић је апсолутно најнепопуларнији политичар у целој земљи, иако се бави локалном политиком, што је феномен, сам по себи.

Локални избори су за десет месеци и ту треба победити Бандића - он увек лошије пролази на парламентарним него на локалним изборима, али никада овако лоше, и то је додатни индикатор да му је ово, верујем, последњи мандат."

Томашевић не крије да су његове политичке амбиције усмерене на градоначелничко место.

„Отворено говорим већ пола године да ми је циљ да будем градоначелник Загреба и са тим сам ишао и на ове парламентарне изборе.

Наш изврстан резултат на изборима и око 20 хиљада преференцијалних гласова које сам добио показују да грађани препознају оно што радимо."

Он тврди да је Милану Бандићу најјачи ударац задат неизгласавањем Генералног урбанистичког плана, којим је загребачки градоначелник планирао да на обали Саве никне пројекат сличан „Београду на води" само под именом „Загребачки Менхетн", уз сарадњу са истим инвеститорима из Уједињених Арапских Емирата.

„Ту смо видели синергију политичара у скупштини, друштвених покрета који су организовали протесте на којих је дошло и 20 хиљада људи - боље је кад грађанске иницијативе организују протесте јер ће доћи више људи него кад их организује било која политичка партија.

Трећи елемент је струка - за разлику од Београда, оштро и уједињено је била против таквог пројекта и тог плана."

На питање је ли Бандић у деценијама свог мандата урадио нешто добро, лидер платформе Можемо! каже да уређење простора око језера Бундек добија прелазну оцену, али да се ту стало због „Загребачког Менхетна".

„Уз Саву би требало направити велику рекреативну зону.

Не градити уз обалу, не затварати вентилацију ваздуха - има хрпа земљишта у граду која вапи за инвестицијама, не треба то радити уз обалу Саве", закључује Томашевић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]