Интервју петком - Милан Бандић: „Нема за мене пензије док сам жив"

Аутор фотографије, Kabinet gradonačelnika Zagreba
- Аутор, Александар Миладиновић
- Функција, ББЦ новинар
Првог дана јуна ове године, Милан Бандић обележиће деветнаесту годишњицу првог радног дана на месту градоначелника Загреба - ову победу броји као прву од шест за челно место хрватске престонице.
У овом рекордном резултату, слило се много тога - од великих и малих пројеката и промена лица града, до мноштва афера, десетина кривичних пријава, хапшења и притвора.
„Трајаћу док грађани то буду хтели јер се ту не ради о мени.
Нисам савршен, нити су такве све моје одлуке - већина јесте, а оне које нису, исправљам у ходу", сумира Бандић скоро две бурне деценије у интервјуу за ББЦ на српском.
Према важећим хрватским законима, у пензију би могао 22. новембра 2020. године јер уз старосни услов испуњава и онај да има више од 15 година стажа - у његовом случају, само градоначелнички био би довољан.
„Нема за мене пензије док сам жив.
Ја се радећи одмарам, мени је посао хоби, страст, љубав - а свега тога има као и 1. јуна 2000. године."
Милан Бандић некадашњи је члан Савеза комуниста Југославије, потом један од највиших функционера Социјалдемократске партије (СДП), да би последње четири године предводио странку која у називу има његово име - Бандић Милан 365, Странка рада и солидарности.
„Два корака испред времена"
Милан Бандић за ББЦ на српском говори 48 сати после једног од већих изборних пораза које је доживео.
На изборима за Европски парламент, листа његове странке, на којој, додуше, није било његовог имена, освојила је нешто више од 21 хиљаде гласова, што је мање од два одсто, и пласман на 13. место.
Још слабије делује резултат у Бандићевом Загребу - девето место, са мање од пет одсто подршке и нешто више од десет хиљада освојених гласова.
„Док год будем перфектно радио свој посао у Загребу, дотад ће мене Загрепчани чувати у Загребу", закључује лаконски.
Други разлог проналази у чињеници да је саставио листу од нестраначких људи и то описује као визионарски потез.
„Глупи каскају за временом, мало паметни кореспондирају са временом, а државници и најмудрији иду корак испред времена - ја сам овог пута ишао два корака испред времена.
Кад будем писао мемоаре, ови избори и стратегија имаће значајно место."

Тврди да још није донео одлуку о председничким изборима који Хрватску чекају на крају године.
„Тајминг је у политици јако важан, али ћу у сваком случају на неки начин учествовати у тим изборима - директно или индиректно.
Политика је мој живот, нема већег ероса од политике у животу, и кад вас једном узме - нема натраг."
Пре једне деценије, држао је месецима јавност у неизвесности одлуком да ли ће се кандидовати за председника. Ипак, ушао је у трку 2009. године упркос изостанку подршке СДП-а, што га је коштало чланства у тој странци.
Ушао је у други изборни круг, али је у њему убедљиво изгубио од Иве Јосиповића, кога је подржао управо СДП.
Како да „Загреб на Сави" (не) постане „Београд на води"
Круну градоначелничке каријере Милан Бандић види у пројекту који би трајно могао да промени визуру загребачких обала Саве.
Пројекту „Град у граду", „Загреб Сити" или „Загребачки Менхетн" многи ће, због бројних сличности са контроверзним пројектом „Београд на води", наденути име „Загреб на Сави".
„Вецо Хољевац, кажу, до мене најуспешнији градоначелник Загреба, прешао је Саву и направио спаваонице у Новом Загребу.
Пројекат Загреб Ситија би требало да донесе садржаја Новом Загребу и да врати Загрепчане на Саву."
У марту 2019. године, компанија „Игл Хилс" одабрана је у конкуренцији једне француске фирме за главног кандидата да, после београдског, спроводи и загребачки силазак на реке.
„Ретки су они који трају.
Трају они који истрају.
Истрају они који раније устају и касније лежу", готово у стиху Бандић одговара на питање шта му је донело толико успеха које сада жели да окруни овим пројектом.
Каже да устаје у пола шест, али више не трчи сваког јутра по десет километара, већ шета пет километара са два ретривера.
Уз подсећање на године, поносно истиче да је истрчао 16 маратона, 6 ултрамаратона, 42 полумаратона.
„ББЦ: Је л' теже истрчати ултрамаратон или истрпети све што прати пројекат попут Загреба на Сави?
Бандић: Теже је истрчати ултрамаратон. Ово друго ме голица - ја волим изазове и када изгледа да су сви против, а уствари је то гласна мањина која оставља привид већине."

Аутор фотографије, Getty Images
Критичари овом пројекту замерају готово исто што и београдском - нетранспарентан избор партнера, споран однос улагања инвеститора и града, добит за заједницу, чињеницу да се у 21. веку градња станова проглашава кључним пројектом.
Удружења архитеката већ су саопштила да су пројектни планови за „Град у граду" „неприхватљиви, на ивици законски предвиђене процедуре и спорни са стручне стране".
Бандић тврди да ће имати бољи одговор од београдских власти.
„Не бих желео никоме да дајем савете нити да држим лекције, али ја имам довољно политичког и менаџерског искуства.
Контроверзе ћемо смањити на минимум, од самог почетка - не само од јавног позива и архитектонског конкурса него и балансом између јавног и приватног."
Загребачки градоначелник каже да ће бити одржан баланс између јавног интереса - кроз редизајн Загребачког велесајма, конгресни центар, школе и вртиће и приватног интереса који је неопходан да би се инвеститору исплатио бизнис.

Ко је Милан Бандић
- Рођен је 22. новембра 1955. године у Доњим Мамићима (Босна и Херцеговина);
- Дипломирао на Факултету политичких наука у Загребу;
- од 1980. до 1983. године ради у фирми „Ледо", од 1983. до 1990. у општини Пешћеница;
- од 1995. године одборник у Скупштини града Загреба, од 2000. године посланик у Сабору;
- 2000. први пут изабран за градоначелника Загреба, на изборима побеђивао и 2001, 2005, 2009, 2013. и 2017. године;
- до 2009. године члан Социјалдемократске партије, касније оснива најпре своју листу „Стена", па странку Бандић Милан - 365, Странка рада и солидарности.

Аутор фотографије, Kabinet gradonačelnika Zagreba

Београђани и Загрепчани - „исто стабло са две гране"
И док српска и хрватска престоница спроводе сличне пројекте и често муче сличне муке, институционална сарадња је изостала.
Милан Бандић каже да је спреман да покрене иницијативу да Загреб са Београдом потпише протоколе о сарадњи као са свим другим престоницама земаља бивше Југославије.
„Сарадња треба да почне исто као и са другим главним градовима - на културном, спортском, привредном пољу.
То ће отворити врата и политичкој сарадњи."
Ипак, пословични оптимиста ту - нестаје.
„Бандић: Оног момента када све политичке елите у Србији и Хрватској буду имале храбрости да кажу истину до краја свом народу али и једни другима, гледајући се у очи, онда ће се те теме из перфекта и плусквамперфекта померити из дневнополитичких односа и окренућемо се будућности. Али, ја то нећу доживети.
ББЦ: Јесу ли ове политичке елите те које ће променити ствари?
Бандић: Не, ја то нећу доживети."
На питање о међуљудским односима Београђана и Загрепчана, Бандић одговор почиње најавом да ће рећи снажну тврдњу.
„Ми смо исто стабло са две гране.
Дели нас само Грегоријански и Јулијански календар - ми се крстимо са пет прстију, а ви са три прста и то не би требало да је препрека да сарађујемо."
Уз сарадњу, међу суседима је на делу увек и - такмичење.
За разлику од силаска градског живота на реке који је прво почео у Београду, Загреб предњачи у трци „оплемењивања" града фонтанама.
Снове заменика градоначелника Београда Горана Весића о 54 фонтане у граду на предлог председника Србије Александра Вучића, у Загребу остварује Милан Бандић који је најавио најмање 40 водоскока.
„Ја се не такмичим ни са ким јер не може се нико такмичити с градоначелником Загреба који је испратио три-четири градоначелника Београда.
Такмичим се сам са собом, да постигнем што више, и немам политичких узора - мени су узори моја мајка и драги Бог у ког верујем.
Најтеже је победити себе - ја то тешко чиним, али кад треба, и то урадим", каже Бандић.


Афере и Милан Бандић
Готово да нема године у Бандићевим градоначелничким мандатима, а да није обележена медијским повезивањем његовог имена са неком од афера. Привођен је 2014. и 2015. године у афери „Аграм" због сумњи да је оштетио градски буџет и није платио порез на донације у председничкој кампањи. Суђење и даље траје.
- Године 2002. изазвао је лакшу саобраћајну несрећу, а полицајац који га је зауставио је најпре отпуштен, па враћен на посао. Бандић је поднео оставку на место градоначелника.
- Медији су писали о његовој умешаности у случајеве куповине земљишта фирме „Загрепчанка", преуређења Цветног трга, замене земљишта у афери „Крашоград", изградњи „златних" тоалета, прескупих стајалишта за трамваје и аутобусе. Ни у једној од ових афера, Бандић није осуђен.
- У медијима је објављен снимак његовог вербалног сукоба са бившом водитељком хрватске телевизије РТЛ Мирјаном Хргом после интервјуа. Девет месеци касније, на следећи интервју, Бандић је Хрги донео букет ружа.

„Трну зуби"
Бандићеви опоненти могу се поделити на две групе - прва је она која га кривично и прекршајно гони у аферама којима се често не зна број.
„Правда је спора, али достижна - о актерима, времену и простору мојих кривичних пријава не могу говорити јер су процеси у току али ће се и то решити, а коначну реч ће рећи суд који је у до сада окончаним процесима све одбацио.
Иако горим од жеље да о свему томе говорим, биће о томе речи у мојим мемоарима."
Друга група опонената су они који са подсмехом по друштвеним мрежама шире снимке Милана Бандића како се по снегу и леду у чарапама клиза и пада покушавајући да постави венац на мермерни споменик, или се саплиће и пада на куглању.
„Ја њих зовем жмигавци - они мене воле, али љубав исказују на посебан начин, сањају ме, па ми тако праве и промоцију.
Они би све дали да могу да буду на мом месту, као што каже песма Бијелог дугмета", каже Бандић и рецитује стихове Бреговићеве песме.

Аутор фотографије, STRINGER/AFP/Getty Images
За нешто другачијом умотворином, народном, посегнуће у одговору на питање ужива ли кад његови ставови поделе грађане и крену жустре расправе.
„Ако дођете у једно место да живите и више од 90 одсто људи је против вас, настојте отићи за месец дана.
Ако дођете у неко место и 100 одсто људи је за вас - идите исто вече, немојте чекати јутро.
То је одговор на Ваше питање."
Каже да га посебно испуњава шетња загребачким улицама на којима, каже, на сваких 50 метара види нешто што је направљено у последњих 19 година.
„Ходам поносно, усправно, мирно спавам и још мирније се будим јер најтеже је у животу бити свој и успешан.
Знате ли која сте ви онда елементарна непогода? Бити свој, то значи не слушати, бити неукротив, не дати се месити - и још бити успешан.
Аух, трну зуби..."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]











