Избори у Србији: Могу ли лекари да излече српску политику

Гласачима у Србији у финишу изборне кампање увелико зуји у глави због повишеног - предизборног притиска.

Ситуацију на српској политичкој сцени могли би можда управо да промене лекари, којих је велики број при врху листа за парламентарне и локалне изборе.

„Од када пратим политичку сцену у Србији, увек је било тако - одређени број лекара се бавио политиком", каже за ББЦ Зоран Радојичић, градоначелник Београда и педијатар.

„Лекари су у свакодневном контакту са изузетно великим бројем људи, самим тим су видљивији у јавности и уживају велико поверење грађана", додаје.

Према резултатима истраживања агенције Ипсос, лекари и здравствени радници на врху су листе професија којима се највише верује, док су на дну убедљиво - политичари.

„Одлуке странака у том смислу су јасне, настоје да партију доведу у везу са угледом, ауторитетом и квалитетом појединаца", наводи Синиша Атлагић, професор политичког маркетинга на Факултету политичких наука.

Традиција Лазе Пачуа

Зоран Радојичић на листи владајуће Српске напредне странке (СНС) за парламентарне изборе заузима 30 место - на првом је Даница Грујичић, која се бави неурохирургијом, а на шестом њихова колегиница Марија Здравковић, кардиолошкиња.

Владимир Ђукић, професор Медицинског факултета, шести је на листи Социјалистичке партије Србије, а три лекара налазе се на челу листа странака за београдске изборе.

Доктор Миљко Ристић први је на листи Српске радикалне странке (СРС), доктор Младен Кочица код Заветника, а доктор Борислав Антонијевић на листи Патриотског блока.

„Лекари су увек имали огроман углед и странке воде рачуна о томе да се што више угледних имена нађе на њиховим листама", сматра Славица Ђукић Дејановић, бивша министарка здравља, потпредседница Социјалистичке партије Србије и неуропсихијатрица.

Иако се лекари углавном баве здравством - попут актуелног министра Златибора Лончара, који је хирург - било је случајева када су били задужени и за друге области.

Зоран Станковић, патолог и некадашњи начелник Војно-медицинске академије, био је и министар здравља и министар одбране, док је хирург Оливер Дулић био министар животне средине и председник Народне скупштине.

Медицински факултет завршио је и Расим Љајић, бивши потпредседник Владе Србије и дугогодишњи министар.

А када је реч о докторима у политици, једно од највећих имена је чувени Лазар Пачу, који је почетком 20. века био познат као „лекар који је излечио српске финансије".

Могу ли онда лекари да излече и данашњу политику?

Откуд бели мантили у политици

У пролеће 2020. године, по аплаузима са тераса и прозора у 20 часова могао је да се навија сат.

Сваке вечери бридело је на стотине хиљада дланова широм земље, а све у част лекара и других здравствених радника на првој линији фронта против епидемије ковида-19.

Први случај корона вируса у Србији је забележен 6. марта, а држава је седам дана касније оформила Кризни штаб за сузбијање епидемије.

Имена доктора Предрага Кона, Горана Стевановића, Бранимира Несторовића и Дарије Кисић Тепавчевић убрзо су постала позната широм земље.

Неколико месеци касније, Кисић Тепавчевић, иначе епидемиолошкиња, постала је министарка за рад запошљавање, борачка и социјална питања, a у новембру 2021. приступила је СНС-у.

Кисић Тепавчевић је на позив ББЦ-ја за разговор о лекарима у српској политици рекла „возим, чујемо се за 20 минута" и више се није јављала на телефон.

У политици је данас и Бранимир Несторовић, који је крајем прошле године основао Удружење за заштиту и унапређење положаја деце „Витезови реда змаја", а пред изборе подржао је Патриотски блок, предвођен Дверима и Покретом за обнову краљевине Србије.

Раде Панић, председник Синдиката лекара и фармацеута Србије и кандидат опозиционе коалиције Морамо за народног посланика, сматра да белих мантила увек има на политичким листама, али да су управо због ковида-19 сада посебно истакнути.

„Епидемија траје већ две године и грађани ће свесно или несвесно, видевши име лекара, помислити да је то неко ко може да их заштити од невидљивог непријатеља", наводи.

Један од лекара на изборним листама је и Миљко Ристић - кандидат радикала за градоначелника Београда.

Тачно је, сматра Ристић, да странкама одговара да међу члановима имају „лекара који је иоле познат", али је вероватнија обрнута ситуација - да лекари траже странке.

„Њихов мотив је да лекари кроз политику нађу компензацију и докажу квалитет који нису доказали у струци", наводи Ристић.

Међутим, Горан Белојевић, професор Медицинског факултета у пензији, сматра да се лекари политички ангажују и због жеље за влашћу.

„Позиција у политичкој партији омогућава долазак на кључна руководећа места у здравственим установама, до којих неки иначе никада не би могли да дођу", сматра.

„То је у Србији заиста велики мамац", додаје.

Ипак, већина саговорника ББЦ-ја наводи да је и реч о људима од угледа, који желе да буду друштвено активни, а које партије желе да имају у својим редовима.

„Грађани, па и лекари имају право да учествују у политичком животу", каже градоначелник Радојичић, иначе бивши директор Универзитетске дечије клинике у Београду, познате као Тиршова.

„У политику треба укључивати све већи број људи, интелектуалаца, младих и образованих, како би сви заједно знањем и искуством допринели да наше друштво постане још боље."

Славица Ђукић Дејановић додаје да лекари „имају амбицију да се остваре не само у струци, већ и шире, како би обезбедили боље услове за струку".

„Мислим да се највећи број лекара просто ангажује у политици да би здравственом систему дали креативне идеје да он функционише на најбољи начин."

Погледајте видео: Да ли живимо боље или лошије него пре претходних избора

Бели мантили на изборним листама

У досадашњем сазиву Скупштине Србије, распуштеном пред изборе 3. априла, међу 250 посланика било је девет лекара, док их је у претходном било у 18.

Највише их је било почетком деведесетих, после обнове вишестраначја у Србији.

„Народна скупштина је тада више личила на лекарску комору", каже Белојевић.

У будућем сазиву парламента, такође би могло да буде доста белих мантила.

Највећу пажњу јавности изазвала је одлука напредњака да њихову листу предводи Даница Грујичић, која каже да је понуду прихватила „због свега што је урађено у Србији".

„Увек сам се залагала да у политици морају да буду људи са биографијама", навела је Грујичић средином фебруара за телевизију Пинк.

„Знам ко сам, знам шта сам радила свих ових година и колико се бавим медицином."

Иначе, Грујичић је у политику ушла још 2004, као чланица тада владајуће Демократске странке, а за председницу се кандидовала 2012. године.

Освојила је 0,78 одсто гласова и трку завршила као претпоследња од 12 кандидата.

До тренутка објављивања текста није одговорила на позиве и поруке ББЦ-ја на српском за изјаву.

Осим ње, напредњаци на листи од 250 кандидата за парламент имају још 14 лекара.

Јавности су посебно познати Нада Мацура, бивша портпаролка београдске Хитне помоћи (33. на листи), као и Ненад Ристовић - инфектолог из Зајечара који је 76. на листи.

Ристовић је 2020. године вратио медаљу коју је добио за борбу против корона вируса, а све због „напада криминалаца из СНС-а на њега и његову породицу".

После тога је послао отворено писмо председнику Александру Вучићу, лидеру напредњака.

„Ударили су на моју породицу. Породица је светиња. Без породице нема Србије", навео је у писму.

„А све због политиканства и из става да вулгарним и крајње бестидним нападима осрамоте моју породицу и мене и тако стекну политичке поене за предстојеће локалне изборе."

Ристовић је претходно основао Покрет ЗА наш град, који је на изборима 2021. био други у Зајечару - одмах иза напредњака.

На позив ББЦ-ја за изјаву, Ристовић је рекао да „није у могућности да разговара о политици док не прође епидемија корона вируса".

Зоран Радојичић, који је 30. на листи напредњака, каже за ББЦ да је још 2017. године „подржао програм председника Вучића, чији су резултати видљиви и данас".

„Искрено сам поносан на оно што је постигнуто до сада, на сваку нову фабрику, пут, школу и болницу и желим да наставимо путем напретка и развоја", наводи.

Раде Панић, 16. на листи Морамо, каже да је на то пристао зато што је претходних година у синдикалном раду искористио све могућности које је могао.

„Највећи мотив ми је могућност да у републичкој скупштини, на националној фреквенцији, изнесем грађанима проблеме које имају здравствени радници и пробијем медијску блокаду", наводи.

„Евентуално и искористим неке од алатки и могућности које посланици имају, попут посланичке иницијативе или рада у Одбору за здравство, како би у здравству било боље."

Здравствених радника међу кандидатима за посланике има и у врху мањинских странака.

Лекар Аднан Салихи трећи је на листи коалиције Албанаца прешевске долине, медицинска сестра Терезија Папуга је трећа на листи коалиције Заједно за Војводину, а специјалиста неурологије Ханади Хајдиновић шести код Странке демократске акције Санџака Сулејмана Угљанина.

Угљанин, бивши министар без портфеља, такође је лекар - завршио је Стоматолошки факултет у Сарајеву.

Слична је ситуација и на локалу, где владајућа Српска напредна странка има и по неколико лекара у првих десет људи на листама.

У Аранђеловцу чак четворо, Медвеђи и Кладову по троје, Књажевцу, Смедеревској Паланци, Бајиној Башти, Лучанима и Дољевцу и Кули по двоје.

Велики број лекара је и на листама за београдске изборе, а Ристић наводи да му је мотив за кандидатуру било побољшање здравственог система.

„Да после дугогодишњег искуства и контакта са пацијентима стварно учиним неки корак да се дијагностификовање и лечење пацијената у Србији омогући на време и да буде ефикасно", каже.

„Тренутни процес је веома компликован и јако дуго траје, што резултира огромном смртношћу, поготову када су у питању кардиоваскуларне и онколошке болести."

Како наводи, појединац сам не може много да примени, али када „иза њега стоји нека партија, могућност за то је реалнија".

Погледајте видео: Синдром ЦДКЛ5 - живот родитеља деце са ретким болестима

Лекари у политици региона и света

Када је реч о земљама бивше Југославије, лекари се углавном баве - здравством.

Јелена Боровинић Бојовић, министарка здравља Црне Горе, студирала је Медицински факултет у у Београду, а бави се пулмологијом.

Вјекослав Мандић, министар здравља Федерације Босне и Херцеговине, једног од два ентитета који чине БиХ, био је гинеколог - преминуо је у октобру 2021. године.

Ален Шеранић, министар здравља и социјалне заштите Републике Српске, бави се епидемиологијом, док је Вили Берош, министар здравља Хрватске, по струци неурохирург.

Андрија Хебранг, бивши хрватски министар одбране и здравља, такође је лекар, а познато име лекара политичара је и Мате Гранић.

Гранић је од 1993. до 2000. године био министар иностраних послова Хрватске, а као блиски сарадник Фрања Туђмана - бившег хрватског председника - учествовао је 1995. године у стварању Дејтонског споразума, којим је окончан рат на подручју бивше Југославије.

Из тог периода познат је и Јован Рашковић, оснивач Српске демократске странке у Хрватској и један од лидера тамошњих Срба.

Он је био психијатар - дипломирао је на Медицинском факултету у Загребу.

Рашковић је отац Санде Рашковић Ивић, бивше председнице Демократске странке Србије.

Можда је најпознатији случај Радована Караџића, некадашњег председника Републике Српске, осуђеног на доживотни затвор због геноцида и злочина почињених током рата у Босни и Херцеговини.

Караџић је завршио Медицински факултет у Сарајеву, а специјализовао се за неуропсихијатрију.

У периоду бекства од Хашког трибунала такође се крио као лекар, под псеудонимом доктор Дабић.

А познатих имена има и у свету - Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, такође је завршила медицину.

Башар ал Асад, дугогодишњи владар Сирије, специјализовао се из области офталмологије, а медицином се бавио и Франсоа Дувалије, бивши владар Хаитија, познат и по надимку Папа Док.

И један и други познати су као сурови диктатори.

На крају, лекар је био и славни револуционар Ернесто Че Гевара.

Имају ли лекари онда лек за српску политику?

Зависи кога питате.

Ристић каже да су за то потребне радикалне мере, док Радојичић не сматра да је потребно да се политика лечи - нити је, додаје, улога лекара да лече политику.

„Држава се тиче свих њених грађана, људи сви делатности и професије - и лекара и професора и студената и пензионера", наводи.

Како каже, трудио се током мандата „да Београд буде здравији град, који ће у сваком аспекту мислити о деци и побољшању заштите животне средине".

„Плод моје идеје је и почетак изградње болнице Тиршова 2, која ће за две године, када је планиран завршетак радова, бити најмодернија дечија болница у региону", каже Радојичић.

Почетак изградње болнице Тиршова 2 дуго је најављиван - председник Вучић изјавио је 2018. да ће болница бити готова 2022. године - али је изградња почела тек прошле године.

Тренутне најаве су да би болница могла да буде готова до 2024. године.

„Планирам да наставим бављење политиком јер сматрам да свако од нас може на неки начин да допринесе побољшању услова живота у нашем граду и земљи", наводи Радојичић.

Славица Ђукић Дејановић каже да лекари могу да дају „допринос јачању здравственог система, јер то најбоље знају".

„Међутим, онај ко лечи болестан организам може имати креативне идеје како да помогне појединцу, а то искуство може да генералише и на општу политичку сцену", истиче.

„Мада, исто питање могло би се поставити и инжењерима - да ли би они могли да направе бољу структуру друштва?"

Ни Раде Панић није оптимистичан по питању утицаја лекара на политику.

„Мислим да могу да допринесу да буде боље, али да је излече - тешко", каже.

„Недостаје право схватање шта значи бити политичар, да су то јавни службеници који треба да представљају грађане Србије и њихове захтеве, а не да себи прибављају бенефиције", додаје.

Углед лекара за то време опстаје, што их на политичкој сцени Србије, као и у животу, према речима политиколога Бобана Стојановића за Радио Слободну Европу, чини „најпожељнијим зетом".

„Па добро, можда и најпожељнијом снајом - има и много жена лекара", каже Славица Ђукић Дејановић уз осмех.

„Кључ је у знању лекара и чињеници да помажу људима кад им је тешко - а зна се да болестан човек има само једну, а не хиљаду жеља као онај ко је здрав."

Погледајте видео: Кратка историја вишестраначја у Србији

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]