Светски дан борбе против гојазности: „Морао сам да пресечем"

Када је Милан Ћунковић стао на вагу која је показала 149 килограма, схватио је да „мора да пресече".

Тачно памти тај новембар 2020. године када је, гледајући старе фотографије са пријатељима, осетио стид.

„Погледате се, па вас буде срамота", каже Ћунковић.

Према подацима најновијег истраживања агенције Еуростатa о здрављу становништва Европске уније и земаља кандидата, 62,7 одсто мушкараца у Србији има прекомерну тежину, док се са тим здравственим проблемом бори око 45 одсто жена.

Светски дан борбе против гојазности први пут је обележен 4. марта 2020. године да би се показало колико је овај здравствени проблем распрострањен.

Умереност у свему

Милан је одлучио да промени начин исхране.

„Вечито сам био на неким програмима, пио шејкове и разне дијететске напитке.

„Резултати су били краткорочни", прича он.

Зато је решио да ослушне организам и храни се тако да не гладује, већ да то претвори у ритам живота.

„Нисам гладовао, али сам у тој првој фази морао да будем ригорознији", објашњава он.

Први резултати били су приметни после четири месеца.

„Избацио сам шећер и брашно - на то сам био баш навучен."

Доручак припрема код куће.

За ових годину дана, остао је веран смеси коју сам припрема - овсене пахуљице, чија семе, корнфлекс, банана која даје слаткоћу и јогурт којим све то прелије.

„Мени је то укусно и већ годину дана га не мењам", прича задовољно.

Између ручка, када једе све осим хлеба, и доручка, ужина неко тесто, али од хељде, док је потребу за слаткишима заменио кексићима од стевије.

„Јесам се одрекао теста, али сам сваког дана у пекари.

„Имам тај психолошки моменат - једем тесто, али хељдино, и не у великим количинама", објашњава Ћунковић како изгледа његов начин исхране.

Није јео после шест и даље се тога придржава због чега често добија питање - како издржава?

Било је изазова, али је ту била вага да га опомене.

„Ноћно роварење по фрижидеру ме је убијало."

Морао је да узима лек против горушице како би се успавао.

„Сада не хрчем и лакше спавам", каже он.

Милан се ипак ограђује и додаје да је свестан да овакав начин исхране можда неће дати исте резултате код свих.

„То је просто успело код мене, то је моје искуство, не значи да то сви треба да раде.

„Имам брз метаболизам - брзо се гојим, брзо мршавим", додаје.

Гојазност је болест

Када се телесна тежина особе у килограмима подели са висином у метрима добија се индекс телесне масе (ИТМ).

Према дефиницији Светске здравствене организације (СЗО) људи чији је ИТМ у опсегу 18,5 до 24,5кг/м2 сматрају се нормално ухрањеним.

Вредности испод 18,5 кг/м2 указују на неухрањеност, док вредности од 25 кг/м2 и више указују на прекомерну ухрањеност.

Када је ИТМ 30кг/м2 или више, реч је о гојазности.

Гојазност се данас третира као болест истиче Верослава Станковић, шефица Одсека нутриоциониста дијететичара на Високој здравственој школи струковних студија у Београду.

Иако се у последњих неколико година знатно више скреће пажња на овај здравствени проблем, људи се обраћају лекару тек када заврше у Хитној помоћи са повишеним крвним притиском или боловима у зглобовима, истиче докторка.

„Претерано масна и слана храна, превелика количина шећера и стрес доводе до гојазности", додаје.

Додатни проблем, објашњава докторка Станковић, јесте и окретање слаткишима како би се потиснуле емоције.

„Слатке намернице пружају кратак моменат среће у коме заборављамо проблем који нас тишти.

„Пошто желимо поново да га осетимо, враћамо се храни која тај осећај буди у нама."

Према прогнозама анализе Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) „Тешки ожиљци гојазности" (The Heavy Burden of Obesity) прекомерна телесна маса ће до 2050. бити узрок за 75 одсто случајева дијабетеса, 10 одсто кардиоваскуларних болести, седам одсто случајева деменције и пет одсто случајева рака.

Све више деце бори се са вишком килограма

Прекомерна тежина најзаступљенија је међу радно активном популацијом, каже докторка Верослава Станковић.

„Стање је такво да радни дан траје по 15 сати.

„Одрасле особе се хране на послу, а то је углавном нека брза храна, док им је физичка активност сведена на минимум."

Оно што забрињава докторку јесте да се повећава и број деце која имају проблема са вишком килограма.

„Свако осмо дете је претерано гојазно, а једна петина деце има прекомерну телесну масу."

Додаје да томе доприноси и савремен начин живота, где су трчање и играње око зграде или куће заменили паметним телефонима и компјутерима.

Светска здравствена организација упозорава да се стопа гојазности код деце и адолесцената готово пет пута увећала у последњих педесет година.

СЗО сматра да је то један од најозбиљнијих глобалних здравствених изазова 21. века.

Како је у другим земљама Европе?

Скоро три четвртине мушкараца у Хрватској има проблем са вишком килограма.

Одмах иза Хрватске проблем са килажом имају мушкарци из Чешке и са Малте (нешто мање од 70 одсто) и Румуније (67,3 одсто), подаци су Еуростат истраживања.

Исто истраживање показује да је најнижи проценат мушкараца који имају проблем са телесном масом у Француској - 53 одсто.

Када је реч о женама, проблем са прекомерном тежином има око 58,5 одсто жена из Хрватске, док се са овим проблемом најмање боре Италијанке - 37 одсто.

Шетњом против вишка килограма

Губитак килограма Милан Ћунковић не дугује само редукованој исхрани, већ и дугим шетњама.

„Знао сам да нисам тип за теретане, а шетње су и пре давале резултате", објашњава радијски водитељ.

Општина Нови Београд - Радио Београд постала је његова свакодневна пешачка тура.

„Више и не бројим колико пута сам прешао Бранков мост за ових годину дана", додаје.

Тих сат времена колико му у просеку треба од куће до посла користи да среди мисли или да послуша неки подкаст.

„То ми је сада постала потреба, а и поправио сам кондицију", каже он.

Да је физичка активност један од начина да се одржава килажа истиче и докторка Верослава Станковић.

„Умерена физичка активност не помаже само у одржавању телесне масе, већ смањује и стрес коме смо свакодневно изложени", објашњава докторка.

Годину и по дана касније, Милан је лакши 44 килограма.

Нема више проблема са устајањем, вратио је кондицију и, оно што му је најважније, осећа се задовољније.

Подршка породице и најближих пријатеља била му је додатна мотивација.

„Осећај је феноменалан.

„Значи и када људи око вас уоче промену."

Не намерава да стане, јер је то сада његов ритам живота који му одговара.

Погледајте видео: Веганство у Србији - исхрана, заштита животиња и животна филозофија

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеруи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]