Храна и здравље: Шта су ултра-прерађевине, зашто их толико волимо и шта ради нашем телу

Откако је човечанство открило ватру и зачине, нисмо се ни осврнули за собом: ми стално проналазимо неке нове начине да раставимо храну и поново је саставимо.

Оно што радимо храни да бисмо изнедрили нове укусе и искуства невероватно је инвентивно.

Али оно што храна коју једемо ради нама можда је још фасцинантније, нарочито кад су у питању ултра-прерађевине.

Шта је „ултра-прерађена храна"?

Кисељење, конзервирање, пастеризација, ферментисање, концентрисање - то су све облици прераде хране, а крајњи резултати су често изврсни.

Али оно што разликује „ултра-прерађену храну" (УПФ) јесте да је она промењена до непрепознатљивости, хемијски је трансформисана, уз помоћ метода и састојака који се обично не користе кад сами кувамо код куће.

Доктор Крис Ван Тулекен недавно је извео експеримент за ББЦ у ком је јео ултра-прерађевине месец дана.

Да вам унапред спојлујемо крај приче: није се добро завршило.

Експеримента ради, који је био саставни део документарца Чиме хранимо нашу децу, доктор Тулекен је организовао исхрану тако да у њој добија 80 одсто калорија из ултра-прерађене хране.

То је пропорција која је све уобичајенија за људе у земљама са високим примањима као што су Велика Британија, Канада, Аустралија и САД.

Како УПФ утиче на тело?

По истеку месец дана, доктор Тулекен се пожалио на лош сан, горушицу, тромост, затвор, хемороиде и повећање тежине од седам килограма.

„Осећао сам се десет година старије", рекао је он, додавши да није био свестан да је „то све од хране све док није престао тако да се храни".

Студија спроведена уз експеримент доктора Тулекена пружила је нека научна објашњења за то.

Показало се да у поређењу с онима који не уносе у себе много УПФ-а, учесници у исхрани која се састоји од много ултра-прерађевина на крају завршавају једући више од 500 калорија више дневно.

Регистровали су и повећање хормона одговорних за глад и смањење хормона од ког се осећамо сито, што би могло да објасни зашто су многи претеривали и гојили се.

Али гојење је само један од мноштва проблема који се везују са исхрану са високом количином УПФ-а.

Друге претходне студије показале су везу између продужене конзумације УПФ-а и повећаног ризика од срчаних болести, гојазности, дијабетеса типа два, неких ракова, па чак и депресије.

У студији, УПФ је имао утицај и на то како једемо: људи са исхраном која има високу количину УПФ-а јели су много брже од оних са минимално прерађеном исхраном.

Претходно истраживање повезало је спорије једење са већим осећајем ситости.

Али код ултра-прерађене хране, „она је била сувише лака за жвакање и гутање", признаје доктор Тулекен.

Научница за храну и нутрицију докторка Ема Бекет може да се поистовети с тим.

„Ултра-прерађена храна заиста има сјајан укус!"

Као специјалисткиња за нутритивну науку, она има просто објашњење за то.

Она каже да је наша љубав према мастима и угљеним хидратима „мамурлук еволуције".

„Енергија и извори соли били су ретки у време кад је природна селекција бирала наше рецепторе укуса."

За наше претке, „слатко и умами директно су указивали на изворе енергије, угљених хидрата и протеина", каже она.

„Со је вероватно толико укусна зато што је есенцијална у малим количинама, али није била нашироко доступна у прошлости."

Али фактор можда ништа мање важан од еволуције јесте производни процес који стоји иза ових ултра-прерађевина.

„Ови производи често се праве тако да гађају наше 'тачке благослова'", објашњава докторка Бекет.

„Савршен ниво соли, масти и/или шећера; и да буде тик испод тачке зване 'специфична засићеност чула', што је тачка у којој су наша чула преоптерећена, и ви више не желите да једете."

Другим речима, ултра-прерађевине се играју и са нашим мозгом.

Шта оне раде мозгу?

„Упражњавање ултра-прерађевина постало је нешто што ми мој мозак говори да радим а да ја то чак ни не желим", признао је доктор Тулекен.

И заиста, скенови његових можданих активности показали су да су се области задужене за награђивање повезале са областима које подстичу репетитивно, аутоматско понашање.

Његов мозак је практично постао завистан од ултра-прерађене хране.

„Нуспојава стварно изврсне хране јесте та да је заиста тешко престати да је једете", признаје доктор Тулекен.

И ту лежи потешкоћа у скидању са ове навике.

Штавише, докторка Бекет каже да УПФ може да покрене механизам зван „пристрасност оптимизма".

„Позитивна осећања брзе хране нас моментално опхрвају.

„Али негативним последицама понекад треба времена да се нагомилају. Лако нам је поверовати да имамо времена да променимо наше навике у исхрани касније или да је њен исход ионако био неизбежан", објашњава она.

Једноставно речено: допашће вам се сада, али ћете зато зажалити касније.

И, као да им је било потребно још помоћи да нас навуку на њу, докторка Бекет каже да агресивни маркетинг ове хране помаже да нам се она уреже још дубље у мозак.

„Многи наши избори хране су подсвесни и до њих долази из навике. Не размишљамо увек свесно о здрављу.

Што је више виђамо - у продавницама, у медијима и у рекламама, већа је вероватноћа да ћемо је купити."

Зашто уопште јести ултра-прерађену храну?

Добро, ако је УПФ толико штетна по здравље, могли бисте да се запитате зашто уопште постоји.

„У Аустралијском водичу за здраву исхрану, ми ту храну зовемо 'дискреционом храном', зато што је она избор, а не потреба", објашњава докторка Бекет.

Али, додаје она, они који имају луксуз избора не смеју да забораве да „није свако у позицији да бира здраву храну".

„Ултра-прерађена храна траје дуго, лако се носи на путовање и потребно је врло мало или нимало времена да би се припремила.

Кад немамо времена или новца, она делује као добра опција, кад се све сабере и одузме."

Прави баук су, каже она, силе које терају људе да одаберу ултра-прерађену храну уместо здравијих опција.

„Хронични стрес", наводи она као пример, „може да промени наш апетит према слаткој, масној и сланој храни. А стрес може да утиче и на време и енергију коју смо вољни да издвојимо на тражење здравијих опција."

Осим тога, није све ултра-прерађено нужно „смеће".

„Прерађена храна укључује неку веома важну и здраву храну", каже докторка Бекет, „као што је конзервирано поврће, паста, пиринач, хлеб и цереалије богате влакнима."

Али, изнад свега, не заборавимо да је храна много више од збира својих састојака.

„Храна је нешто више од обичне потребе, она је део наше радости, културе, друштва, дружења и много тога још", каже докторка Бекет.

„Морамо само да помогнемо људима да боље уравнотеже радост и здравље."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]