Здравље и шећер: Све више једемо слатко - шта је проблем и како се против њега боримо

Људи широм света све више конзумирају шећер, али зашто у себе уносимо нешто што доводи до бројних здравствених проблема?

Након што је у студији Утицај болести на светском нивоу, објављено да Израел има „најнижу стопу смртности узроковане исхраном" на свету, многи медији почели су да охрабрују људе да „једу као Израелци".

Али кад бисте то урадили, вероватно бисте у исхрани имали више шећера него просечан грађанин било које земље на свету.

Истраживачи су анализирали здравствене податаке из 195 земаља, а студија је објављена у медицинском часопису Лансет.

„Катастрофа"

У Израелу се 2018. године трошило више од 60 килограма шећера по глави становника - у просеку 165 грама шећера дневно.

То је највећи унос шећера на свету, према бројкама међународне Организације за шећер до којих је дошао ББЦ.

„У Израелу, просечна одрасла особа конзумира више од 30 кафених кашика шећера дневно - то је катастрофа", каже професор Итамар Раз, шеф израелског Националног савета за дијабетес и светски стручњак за ову болест.

Малезија, Барбадос, Фиџи и Бразил боре се за првих пет места на овој листи „ждерача шећера".

При дну ове табеле налази се Северна Кореја где је унос шећера по глави становника 2018. године био само 3,5 килограма.

За разлику од њих, њихове комшије из Јужне Кореје појеле су 30,6 килограма.

У Сједињеним Државама - где су проблеми са болестима узрокованим исхраном исцрпно документовани - потроши се 31,1 килограм по глави становника - што није довољно да ову државу стави чак ни у првих двадесет.

У апсолутним вредностима, Индија је највећи потрошач шећера, са потрошњом од 25,39 милиона метричких тона овог производа 2018. године - више него цела Европска унија заједно.

Објашњење слатких цифара

Ови подаци о потрошњи шећера, међутим, не добијају се само на основу количина шећера који људи сами додају у храну и пиће.

Ту је и оно што стручњаци називају слободним шећером који се додаје у храну током производње или је природно већ присутан у високим нивоима, као на пример у воћним соковима.

Потрошња шећера скочило је са 123,4 милиона тона 2001. године на 172,4 милиона 2018. године, према подацима Међународне организације за шећер.

То значи да годишње глобално трошимо 22,6 килограма шећера по глави становника.

Масовна употреба

Али зашто једемо више шећера?

Један од главних разлога чињеница је да је шећер традиционално јефтин и приступачан извор енергије.

Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација каже да је шећер у Индији, на пример, „основна намирница за масовну употребу и најјефтинији извор енергије за сиромашне".

Склоност становника ове земље ка слатком убрзано је расла последњих деценија: само између раних шездесетих и средине деведесетих, потрошња шећера скочило је са 2,6 милиона тона годишње на 13 милиона тона.

Он је постао и неизоставни део наше исхране у последњих пет деценија: унос прерађевина скочио је у небеса широм света.

Бројке америчког Министарства за пољопривреду показују да су ови производи чинили 77 одсто глобалне продаје и конзумирања хране још 2002. године.

Шећер је кључни састојак прерађевина - додаје се да поправи укус или продужи њихов рок трајања.

Многи стручњаци кажу да је наш висок унос шећера главни фактор глобалне епидемије гојазности.

Нижи унос

Светска здравствена организација је 2015. године снизила препоручену дозу уноса шећера.

СЗО каже да би додатно смањење на отприлике 25 грама (шест кафених кашичица) дневно „довело до додатног бољитка по здравље".

„Очигледно је да здравствени ауторитети саветују смањење уноса шећера", објашњава Викторија Тејлор, виша дијететичарка британске Фондације срце.

„Како ствари сада стоје, унос је висок међу свим узрастима без обзира на ниво зараде."

Опорезивање

Током последњих неколико година, преко двадесет држава је је порез на зашећерене производе (углавном безалкохолна пића).

Почетком овог месеца, Сингапур је постао прва земља на свету која је забранила рекламе за пића са високом концентрацијом шећера. Закон ступа на снагу следеће године.

„Наше становништво постаје све старије и све већа доминација хроничних болести довешће нас до неодрживог, скупог система са лошијим здравственим исходима уколико не будемо интервенисали", рекао је Едвин Тонг, виши министар здравља Сингапура у октобру.

Нагласак на зашећереним пићима није случајан: она имају висок степен додатих шећера и ниску хранљиву вредност. Али та пића се ипак нашироко упражњавају широм света.

Према бази података Школе јавног здравља са Харварда, 355 милилитара газираног сока од наранџе садржи еквивалент од 11 кафених кашика шећера.

Студије су доследно показале везу између уноса зашећерених пића и гојења, као и повећани ризик од добијања дијабетеса типа 2, срчаних болести, па чак и повећаног ризика од преране смрти.

Незаслужено лоша репутација

Али неки сматрају да је шећер стекао незаслужено лошу репутацију.

Председник Међународне организације за шећер Хозе Ориве каже за ББЦ да се шећер „издваја" у односу на остале кривце за нездраву исхрану људи.

„Шећер прати лоша репутација, али ми не смемо да заборавимо да има историју фундаменталног извора енергије. Он се налази чак и у млеку за дојење", каже он за ББЦ.

„Он не може да се издвоји као јединица кривац у покушају да се изађе на крај са епидемијом гојазности. И други фактори играју улогу, попут опадања нивоа физичке активности и исхране у целости."

„Веома смо јасни у нашем ставу да претерани унос није добар ни за кога", додаје Ориве.

„Поремећен систем исхране"

Холи Габријел, нутриционисткиња из организације Акција против шећера, коалиције истраживача и научника који врше притисак на британску владу да уведе строже мере против шећера, каже да је шећер заиста само део проблема.

„Пораст нивоа гојазности последица је окружења склоног гојењу и поремећеног система исхране", каже она.

„Зато на снагу треба да ступи широк дијапазон мера."

Ориве, директор Међународне организације за шећер, доводи у питање дугорочну ефикасност намета, али то га не спречава да критикује индустрију хране и пића и употребу шећера.

Производ се користи за више намена од самог додавања слатког укуса стварима - он може, између осталог, да повећа рок трајања производа.

„Опорезивање се до сада показало само као додатни извор прихода за владе. Али и индустрија хране мора озбиљно да почне да учествује у овој расправи и извуче главу из песка."

Компаније за производњу хране и пића почеле су то и да раде у неким земљама.

У децембру прошле године, неколико гиганата у производњи хране у Немачкој склопило је споразум са владом обавезујући се да ће смањити садржај шећера и соли у прерађевинама до 2025. године, као и ниво шећера у безалкохолним пићима за 15 одсто.

Али шта је са порезом? Да ли он стварно може да помогне?

Шта је са тортама?

Велика студија коју су спровели истраживачи са Универзитета у Отагу на Новом Зеланду, показала је да је десет одсто пореза на зашећерена пића смањило куповину и упражњавање зашећерених пића за у просеку до десет одсто.

На неким местима је забрана довела до тога да произвођачи хране и пића промене састав производа како би избегли намете. У Великој Британији, како наводе у организацији Акција против шећера, смањен је ниво у пићима за 28,8 одсто од априла 2018. године.

Будући да је порез на шећер релативно нов феномен у већини земаља, утицај ове мере на јавно здравље и даље није најјаснији.

Међутим, истраживачи из лондонске Школе за хигијену и тропску медицину су симулирали увођење теоретског пореза на грицкалице као што су кекс, торте и бомбоне у Великој Британији и открили потенцијалне предности по здравље.

У сарадњи са Универзитетом на Оксфорду и Универзитетом на Кембриџу, користили су економске моделе да би проценили утицај од 20 одсто повећања цена за ову робу.

Резултати? Повећање цена довело би до просечног мршављења од 1,3 килограма годишње.

Да све буде необичније, открили су да би слично повећање цена зашећерених пића за последицу имало само просечан губитак од 203 грама годишње.

Порез на слаткише

„Велика Британија је пример како политика мора да се прекраја тако да буде у складу са реалношћу у земљи. Британци конзумирају више шећера преко слатких посластица него преко пића", објашњава водећа ауторка студије Полин Шилбик.

Шилбик и њене колеге проценили су да би „порез на слаткише" имао потенцијал да смањи гојазност међу Британцима за 2,7 одсто за само годину дана.

„Нама се чини да је очигледно да опорезивање функционише, мада не постоји сребрни метак - једно једино решење - за излажење на крај са гојазношћу и побољшање нутритивног здравља", додаје она.

„Оно што је неоспорно је да је смањење уноса шећера нужан део тога."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]