Како да разговарате са особом која пати од гојазности: Вишак килограма није ствар избора

Гојазност није избор и ако учинимо да је некога срамота због вишка килограма, он ће се само осећати још горе, наводи се у новом извештају Британског психолошког друштва.

Познати психолози апелују на људе да се другачије односе према особама које имају вишак килограма. Како наводе, није најбоље решење називати их - гојазнима.

Ове савете би требало, додају, да усвоје и здравствени радници када говоре о губитку килограма.

Стручњаци су критиковали и последњу кампању једне хуманитарне организације за борбу против канцера, због посрамљивања особа које пате о вишка килограма. У кампањи се наводи да гојазност чешће доводи до канцера него пушење.

Према Истраживању здравља становника Србије из 2006. године, 18,3 одсто грађана је патило од гојазности, док резултати из 2013. показују повећање на 21,2 одсто, објавила је Влада Србије у усвојеној уредби о Националном програму за превенцију гојазности код деце и одраслих.

Ниво гојазности порастао је за 18 одсто и у Енглеској између 2005. и 2017. године, а слични подаци су забележени и у Шкотској, Велсу и Северној Ирској.

То значи да свака пета особа у Србији и свака четврта у Великој Британији пати од гојазности.

Разлози за то су сложени, а у извештају Британског психолошког друштва психолози закључују да се „не своди све само на недостатак воље појединаца".

Стрес и траума

„Људи који су нездраво гојазни, најчешће имају повећан генетски ризик од развоја гојазности и они чије пословно, школско и социјално окружење промовише преједање и неактивност", наводе стручњаци у студији.

„Људи који живе у угроженим подручјима често доживљавају висок ниво стреса, као што су велики животни изазови и трауме. Њихова околина углавном пружа мало могућности за физичку активност, а ограничен им је приступ здравој храни."

У извештају се наводи и да је половина оних који пате од гојазности имала тешко детињство, а да важну улогу игра и психологија.

Медијске кампање и разговори са лекарима опште праксе и медицинским сестрама често још више отежавају ситуацију и могу да имају супротан ефекат, додају психолози.

Комичар Џејмс Кордин је говорио о посрамљивању особа које пате од гојазности и рекао да „када би гојазни људи престали да буду гојазни јер их исмевамо, у школама не би било гојазне деце".

Психолози би требало да помогну здравственим радницима да науче да разговарају са пацијентима о гојазности, каже докторка Ејнџел Чејтер, ауторка извештаја са Универзитета у Бедфордширу.

„Да је лечење гојазности лако, не бисмо били овде и писали овај извештај", каже она.

„Можда имате највећу снагу воље на свету, али ако немате приступ правој храни, правом окружењу, ако није најбољи тренутак... Биће тешко."

Пример пушења може да помогне

Државе би требало да приступе проблему гојазности на исти начин као и проблему пушења, наводи се у извештају.

„Већ деценијама имамо бројне акције на свим нивоима, али тек сада примећујемо пад броја пушача и сигурни смо које здравствене проблеме пушење изазива", каже Сарб Баржуа, извршни директор Британског психолошког друштва.

„Психолози могу да искористе науку и клиничко искуство да помогну здравственим радницима да учине исто у случају гојазности.

„Можемо да помогнемо, не само тако што ћемо осмислити како да се помогне појединцима, већ и саветима током креирања јавне политике која ће помоћи стварању окружења у којем људи неће ни постајати гојазни."

Међутим, психолози нису заговорници идеје да се гојазност класификује као „болест" јер би то могло да доведе до скретања пажње са промена у понашању које могу бити кључне.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]