Вучић: 'Договор са Русијом о продужењу снабдевања гасом још три месеца'

Хоће ли са руским власништвом у Нафтној индустрији Србије (НИС) отићи и руски гас из Србије?

Уз неизвесност око расплета судбине НИС-а после увођења америчких санкција, ово је једно од питања које највише брине становништво у Србији.

Десетогодишњи уговор истекао је у мају, а актуелни, краткорочни, истиче крајем године.

„Имамо договор о продужењу снабдевања гасом још три месеца, до 31. марта, тако да људи могу да буду сигурни и мирно спавају", рекао је 23. децембра председник Србије Александар Вучић новинарима у Београду.

Србија годишње троши око три милијарде кубних метара гаса, који углавном долази из увоза, а главни добављач је Русија, која је 2024. учествовала са 93 одсто, а ове године са око 80 одсто.

Вучић није открио где би могла да буде „друга страна“ на којој би Србија покушала да надомести више од 90 одсто увозног гаса, колико тренутно стиже из Русије, као ни колика би била „добра цена".

Ни из Министарства енергетике нису одговорили ББЦ-ју на иста питања.

„Сад је потпуно јасно" да Москва није поуздан снабдевач енергентима за Србију, изјавио је шеф Делегације ЕУ у Србији Андреас фон Бекерат.

На то је реаговала Амбасада Русије, поручивши да ова земља деценијама поштено испуњава обавезе широм света, па и у Србији.

Могу ли други добављачи да надоместе руски гас?

Осим из Русије, природни гас досад је у Србију стизао и из Азербејџана и Мађарске.

Србија је крајем 2023. потписала уговор о испоруци 400 милиона кубних метара гаса годишње, који стиже Турским током, отвореним исте године преко Бугарске.

Те количине ће се увећати, тврдила је у септембру Ана Брнабић, председница Скупштине Србије, иако није прецизирала о коликим количинама се ради.

Србијагас и азербејџанска енергетска компанија СОЦАР потписале су и уговор о изградњи гасне електране у Нишу вредне 600 милиона евра.

Азербејџан је прошле године извезао готово 12 милијарди кубика гаса у осам земаља Европске уније (ЕУ), а допрема га и у још четири земље Европе које не припадају том блоку.

Док се очекује да извоз у ЕУ нарасте на 16 милијарди кубика 2027, Азербејџан се нада и проширењу гасне инфраструктуре, што је у заједничком интересу, рекао је Хикмат Хајијев, сарадник азербејџанског председника Илхама Алијева.

Србија увози гас и преко гасовода из Мађарске, а у комбинацији са гасом из Азербејџана, могао би да подмири потребе Србије, каже Александар Ковачевић, виши истраживач Оксфордског института за студије енергетике, за ББЦ на српском.

„Постоји велики број различитих испоручилаца гаса који би били у стању да снабдеју садашње потребе Србије за природним гасом.

„Набавка са међународног тржишта на отвореном мору је једнако могућа као и набавка гаса из Румуније, где се очекује пораст производње", додаје.

Овај став дели и енергетичар Миодраг Капор, који подсећа да је Србија са далеко скромнијом инфраструктуром током гасне кризе 2009. године успела да надомести изостанак руског гаса искључиво преко гасовода из Мађарске.

„Можемо да увозимо гас из Мађарске, Аустрије и других западних земаља, можемо из Азербејџана, што је сасвим довољно да пребродимо ову зиму", додаје он за ББЦ на српском.

Земља би могла да тежи диверзификацији увоза, односно различитим добављачима, јер се претежна зависност од једног, која је на снази, није показала одговарајућом.

„Важећа енергетска и транспортна политика немају решења која би могла да омогуће сигурно снабдевање", сматра Ковачевић.

Може ли Србија да се окрене течном природном гасу?

Додатна опција за Србију може да буде увоз природног течног гаса (ЛНГ), а то тржиште је „доста флексибилније", наводи Капор.

„Он може да се набави било где: не мора да буде амерички течни гас, који се највише помиње, већ може да стигне из Алжира, Норвешке, Нигерије, Катара и других земаља", додаје.

„И Урсула фон дер Лајен (шефица Европске комисије) је приликом посете Београду говорила да је Европа спремна да помогне Србији у набавци течног природног гаса, што би било и у интересу Брисела", указује енергетичар.

ЛНГ ће бити и главна алтернатива руском гасу за земље ЕУ, које планирају да потпуно обуставе увоз руских енергената до 2027. године, иако се Мађарска и Словачка противе том плану.

У октобру 2024. отворен је и терминал за ову врсту гаса у грчкој луци Александрополис, преко које амерички течни гас стиже до Европе.

То би могло да буде решење и за Србију, која је уз помоћ ЕУ изградила интерконектор са Бугарском, преко које би тај енергент био допреман из грчке луке.

Међутим, могућности за набавку течног природног гаса из Грчке је ограничен, јер велики део онога што стигне до терминала у Александрополису буде искоришћено за домаћу потрошњу.

Одређене количине одлазе у Бугарску и Северну Македонију, док је Србија резервисала само 300 милиона кубних метара годишње, пише портал Нова економија.

Има ли Србија инфраструктуру за набавку гаса?

Капацитети Србије за увоз гаса су „далеко већи од потреба тржишта", каже Александар Ковачевић.

Додатно, Србија ради и на изградњи нових гасних интерконекција са Румунијом, која би требало да буде завршена за две и по године, као и са Северном Македонијом, која ће бити отворена годину дана касније, рекла је министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић у јулу.

Гасовод са Румунијом би имао капацитет од 1,6 милијарди кубних метара годишње, а са Северном Македонијом 1,5 милијарди кубних метара, што заједно подмирује потребе Србије.

Изградња гасне интерконекције са Румунијом би „значајно побољшала ситуацију", иако ни то не би значило да Србија дугорочно одустаје од руског гаса, сматра Миодраг Капор.

„Тиме бисмо прилично задовољили диверзификацију у набавци гаса, али су одлуке које је Србија досад доносила пре свега биле геополитичке и у складу са интересима Русије", додаје.

И без њега, актуелне инфраструктурне могућности далеко су веће него 2009. године, када се цео регион и Европа суочавали са кризом испоруке гаса из Русије, каже Капор.

„Имали смо тада много мање гасне инфраструктуре, није било терминала за течни природни гас у грчком Александрополису, Турског тока и гасовода на хрватском острву Крк", набраја стручњак.

Србија је 4. децембра основала и ново јавно предузеће Гас инфраструктура д.о.о., које ће бити власник гасне инфраструктуре, док ће јавно предузеће Србијагас наставити да снабдева тржиште гасом, преноси портал Инсајдер.

Ново предузеће ће допринети да „и у будућности будемо сигурнији што се тиче и изградње нових гасовода и снабдевања гасом", рекла је Ђедовић Хандановић 19. новембра, када је влада дала сагласност за оснивање предузећа.

Бугарско искуство: Успешна транзиција са руског гаса

Суседна Бугарска се 2022. нашла у сличној позицији као Србија.

Годину дана раније, 94 одсто гаса који је та балканска земља увозила долазило је из Русије, али је влада у Софији после почетка инвазије на Украјину одбила да плаћа руски гас у рубљама.

То је резултирало обуставом испоруке, па се Бугарска окренула другим изворима.

У томе јој је помогла изградња гасног интерконектора са Грчком, преко чијих лука набавља енергенте, између осталих и амерички течни природни гас преко терминала Александрополис и природни гас из Азербејџана, што су нека од решења која се помињу и као могућности за Србију.

Бугарска планира да краткорочно обустави транзит и употребу руског гаса у Бугарској 2026, али и да до 2028. потпуно уклони руске енергенте из бугарског енергетског система, изјавио је премијер Росен Жељасков у септембру.

Промене које је увела ова чланица Европске уније показују и да отклон од руског гаса не значи да ће дугорочно цех бити већи за земљу, указује Миодраг Капор.

„Бугарска данас по подацима Еуростата јефтиније плаћа природни гас од Србије.

„За разлику од Бугарске, Србија нема приступ мору, па би једино транспорт вероватно морао да буде скупљи", додаје Капор.

Домаће резерве

Резерве гаса Србије су око 540 милиона кубних метара, известила је агенција Танјуг.

Од тога се више од 180 милиона чува у Мађарској, а остатак у складишту у Банатском двору, додаје се.

У априлу је најављено и ширење поменутог складишта за додатних 300 милиона кубних метара.

Тако би од наредне године у Банатском двору могло да се чува 750 милиона кубних метара гаса.

Али, резерве у Банатском Двору су тренутно такође под контролом Нафтне индустрије Србије (НИС), каже Миодраг Капор.

„Уколико због обуставе платног промета Србија уведе принудну управу у НИС, што би по закону морала, онда ће стећи контролу и над складиштем у Банатском Двору, односно над 51 одсто удела у власништву који сада имају Руси", објашњава.

Погледајте видео: Шта значи обустава рада рафинерије у Панчеву

Може ли се без гаса?

Може, иако избацивање природног гаса из употребе не може да буде обављено преко ноћи, сматрају и Капор и Ковачевић.

„Око 80 одсто утрошеног гаса је употребљено сврхе које имају врло малу додату вредност и које се лако могу заменити домаћим изворима енергије и повећањем енергетске ефикасности.

„Рафинерија нафте у Панчеву је значајан потрошач гаса.

„Ако она не ради - смањује се потрошња гаса", објашњава Александар Ковачевић.

Србија би краткорочно требало да смањи употребу гаса, а дугорочно да је потпуно обустави, каже Капор.

„Напредније државе увелико одустају од природног гаса за грејање домаћинстава, јер је непрактично и скупо.

„Могли бисмо да се окренемо употреби биомасе за грејање, а онда и обновљивим изворима енергије, топлотним пупама, батеријским складиштима и другим технологијама", закључује Капор.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]