Београд и протести: Мала политичка дебата по киши протестa „Србија против насиља"

Две групе од по двадесетак поприлично покислих људи, огрнутих кабаницама и кишобранима, стоји испред једног од улаза у Радио-телевизију Србије (РТС).

Четврти протест „Србија против насиља" увелико је завршен, али су они и даље ту.

Једна група, коју махом чине млади, скандира да се упадне у РТС, док људи из организације протеста, обучени у флуоресцентне прслуке, стоје на улазу и телима то спречавају.

Мирно је, иако се обриси тензије могу осетити на тренутке, док дан полако посустаје, ноћ преузима примат, а киша и даље неуморно пада.

А онда, тачно између две групе - спонтана политичка дебата.

„Ја никада нећу бити у странци, ја сам обичан човек", каже младић од двадесетак година, у црној дуксерици и са ранцем на леђима.

Неколико тренутака раније понављао је да „нема промена без насиља", да треба упасти у зграду јавног сервиса, питајући се „због чега су сви заправо ту, ако до тога неће доћи".

Демонстранти су се прво окупили испред зграде Скупштине Србије, где су многи оставили цвеће у знак сећања на жртве масовних убистава на територији Београда почетком маја.

Неколико десетина хиљада људи испунило је током протеста централне београдске улице, направивши потом „прстен" око зграде РТС-а.

„А шта сам ја, необичан човек - ја сам инжењер бродоградње, нисам овде да бих био политичар", одговара му редар питањем.

„Али сте у странци", наставља момак.

„А шта ти мислиш да сам због тога лош?"

„Зато што је то политика... Политика је лоша ствар", закључио је младић.

У наредних неколико минута њих двојица, праћени телевизијским камерама, причали су на теме које се могу подвести под неке прилично компликоване појмове, попут политичке партиципације, а дотакли су се и демократије и избора.

И све је на крају остало мирно.

„Момак је доста млад и разумем његов став, бес и агресију - фрустриран је, политика према младима практично не постоји, многи су на маргини", каже за ББЦ на српском 45-годишњи Иван Коларик, редар из те дебате, иначе активиста покрета „Не да(ви)мо Београд".

„Просто сам видео у његовим очима да је добар дечко, да је само изгубљен и да нема где да ту фрустрацију артикулише на прави начин, иако је његова енергија драгоцена.

„Могу отац да му будем, али ако се погледамо у очи - сви смо ми људи."

Опозициони лидери су у међувремену део људи испред РТС-а назвали „екипама које је власт ангажовала", како би „оскрнавили величанствени протест".

Истраживање Кровне организације младих Србије (КОМС) из 2022. године показује да млади у Србији не верују у политичке институције и политику, док политичарима дају такве оцене да би у школи сви редом морали на поправне.

Готово половина младих испитаника није изашла на последње изборе, одржане у априлу 2022. године, наводи се у истраживању.

Нису имали за кога да гласају, мисле да су сви политичари исти или не верују да избори могу било шта да промене - све су то разлози због којих су млади изборни дан провели далеко од биралишта.

„Политика не мора да буде ништа лоше, не мора да буде зло", сматра Коларик.

„На дневном нивоу ми донесемо 50 политичких одлука - само су то неке друге врсте политике."

Један од резултата који је посебно забринуо ауторе истраживања је и све веће оправдање за насиље у свакодневном животу.

„Најлакше је да се побијемо, па тренирао сам кик-бокс, али насиље није решење - имам двоје деце и тако их учим, шта би било кад бих дошао кући, а неког сам пре тога повредио или је неко мене повредио", каже Коларик.

„Насиље као модел није добро ни за једно друштво и никада не може да изнедри ништа позитивно и квалитетно.

„Сви морамо да будемо свесни да смо сви једна велика породица и да сви заједно морамо да градимо ову земљу да би она било место које је пристојно и лепо за живот."

Ипак, додаје, за промене је пре свега потребно време.

„Кад засадите дрво, треба му 20 година да порасте, а моторном тестером може да се за 20 секунди исече... Демократија је процес, то се учи и потребно је пуно енергије, рада, разумевања, стрпљења.

„Сви помињу 5. октобар, али је он био последица избора 24. септембра."

Тог 24. септембра бивши председник Србије и Југославије Слободан Милошевић изгубио је председничке изборе од Војислава Коштунице, кандидата удружене опозиције, али је одбио да призна победу, па је широм Србије почео генерални штрајк.

Свргнут је са власти у револуцији 5. октобра.

„Грешка је била што је већина људи тада помислила 'аха, то је то, дошла демократија'.

„Не, нисмо наставили да радимо на томе предано, квалитетно, да мењамо друштво и зато смо данас ту где јесмо.

„Али да бисмо мењали друштво донекле морамо да мењамо и себе, постанемо свесни сопствених слабости и мана."

О протестима

Протести „Србија против насиља" организовани су после два масовна убиства на територији Београда у којима је убијено 18 људи, углавном деце и младих.

Демонстранти траже одговорност власти због, како наводе, дугогодишњег стварања амбијента који је довео до пораста насиља у земљи.

Захтевају смену министра унутрашњих послова Братислава Гашића, шефа Безбедносно-информативне агенције Александра Вулина, усвајање оставке министра просвете Бранка Ружића.

Такође, тражи се смена руководства РТС-а, свих чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), укидање ријалити програма и емисија које промовишу неморал и насиље на телевизијама са националним фреквенцијама, забрана штампаних медија који својим садржајем промовишу насиље, агресију и крше новинарски кодекс.

Захтева се и одузимање националне фреквенције телевизијама Пинку и Хепију због, наводе, кршења закона и промоције насиља, агресије и неморала.

Председник Србије Александар Вучић и власт одговарају да је Србија „јединство потребније него било када", као и да опозиција „политички злоупотребљава трагедију" и да су управо они ти који пропагирају насиље према политичким неистомишљеницима.

Скуп Српске напредне стране „Србија наде", као одговор на скупове „Србија против насиља", одржан је у петак у центру града, када је Вучић најавио повлачење са чела партије коју је основао.

Милош Вучевић, актуелни министар одбране, постао је потом нови лидер напредњака.

Нови протест „Србија против насиља" биће одржан 2. јуна, најавили су организатори.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]