Србија и политика: Како се постаје почасни грађанин и ко има највише таквих признања

На већ двоцифрен број повеља почасног грађанина у српским, косовским и општинама Републике Српске, ентитета Босне и Херцеговине, Александар Вучић, председник Србије, додаће још једну.

Горњи Милановац, општина у централној Србији, уручиће ово признање Вучићу 23. априла за, како је образложено, „изузетан и вишегодишњи допринос у унапређењу и развоју општине".

Ипак, нису сви становници задовољни овом одлуком локалних власти, па су покренули петицију за њено поништење.

„То је највише признање које појединац може да добије од јединице локалне самоуправе", каже Никола Јовановић, директор Центра за локалну самоуправу, за ББЦ на српском.

Додаје да се та одлука „уписује у историју једног града".

У образложењу општинске комисије Горњег Милановца се наводи да је председник државе признање заслужио због улагања у области грађевинарства и инфраструктуре, привреде, здравства, просвете, пољопривреде, туризма и културе.

„Општина Горњи Милановац је захвална председнику Александру Вучићу на безрезервној подршци коју нам је пружао све ове године", наводи се у одлуци града.

Вучићу ово није прво такво признање.

Претходно је, између осталих, проглашен за почасног грађанина Крупња, Сврљига, Јагодине, Лесковца, Ваљева, Мионице, Рековца, Шапца, Новог Пазара, Лознице, Звечана и Лепосавића на Косову, као и три града у Босни и Херцеговини - Дрвара, Требиња и Бања Луке.

Ипак, Вучићев двоцифрен скор није историјски рекорд, а ово престижно звање је и раније било у моди.

Руски председник Владимир Путин је пре више од деценију добио звање почасног грађанина у најмање 15 општина и градова у Србији.

Јосип Броз Тито, доживотни председник бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, био је почасни грађанин у више од 680 општина тадашње земље, а у свакој од бивших југословенских република и две аутономне покрајине по један град је назван по њему, попут Титовог Ужица и Титовог Врбаса (Србија), Титограда (данас Подгорица, главни Град Црне Горе), Титовог Велеса (Северна Македонија), Титовог Велења (Словенија), Титове Коренице (Хрватска) и Титовог Дрвара (БиХ).

После његове смрти 1980. и распада Југославије 1990-их, сви ови градови су избрисали Титово име из назива.

Био је и почасни грађанин више од 20 светских градова.

Шта значи бити почасни грађанин?

Ово највеће признање се, каже Јовановић, у највећем броју случајева додељује државницима, домаћим или страним, за изузетне доприносе општини, држави, некад чак и читавом човечанству.

„Њега треба додељивати само у изузетним околностима и на основу консензуса да се ради о неспорном случају.

„У идеалном свету, ово признање не би требало додељивати без неке историјске дистанце и потврде времена да се заиста ради о вансеријском појединцу и ванредним постигнућима", објашњава некадашњи функционер опозиционе Народне странке Вука Јеремића.

Осим личног и политичког престижа, додаје, нема материјалне надокнаде.

„Почасни грађанин добија додатну тежину у тој конкретној општини или граду", наводи Јовановић.

Иако законом није тачно предвиђена процедура за доделу овог признања, Град Крагујевац је подробније одредио поступак, услове и критеријуме.

„Звање Почасни грађанин града Крагујевца представља јавно признање општине, које се може доделити домаћем или страном држављанину, који нема пребивалиште на тој територији", наводе из Кабинета градоначелника града Крагујевца за ББЦ на српском.

Оно се уручује за, објашњавају, изузетан и вишегодишњи допринос:

Како се постаје почасни грађанин?

Према Закону о локалној самоуправи, надлежност при бирању почасних грађана препуштена је општинама.

Из Кабинета градоначелника града Крагујевца објашњавају да Скупштина града, као највиши орган, доноси Одлуку о додели звања Почасни грађанин на предлог који је утврдило Градско веће.

Јовановић наводи да то значи да га бирају локални одборници у пленуму, најчешће након што предлог прође надлежну кадровску комисију.

„Неопходна је претходна сагласност Министарства за државну управу и локалну самоуправу", наводи Јовановић.

Из Кабинета истичу да ово јавно признање, у облику медаље и дипломе, уручује градоначелник на свечаној седници Скупштине поводом Празника Града, Ђурђевдана, који се обележава 6. маја.

„Почасни грађанин се обавезно позива на свечане седнице, на празнике и јубилеје које град обележава, као и свечаности чији је организатор Крагујевац."

Истичу да временски период трајања овог признања и опозив истог није утврђен законом и подзаконским актима.

Јовановић додаје да појединца за ово признање најчешће предлажу локалне организације, удружења, али да нема строгих правила.

„У случају Александра Вучића у Горњем Милановцу, наведена је пре свега заслуга за изградњу аутопута 'Милош Велики', али образложење садржи читаву листу ствари које су урађене у протеклом периоду на територији општине.

„Међутим, није потпуно логично да једна локална самоуправа додели ово признање председнику читаве Србије, јер се онда отвара питање да ли је неку општину више 'задужио' од друге и по ком критеријуму", објашњава Јовановић.

Иако је значај аутопута велики за тај крај, овај некадашњи опозициони политичар сматра да се у овом случају ипак ради о додворавању председнику.

Активиста Павле Брковић из Горњег Милановца је средином априла покренуо онлајн петицију којом од локалне Скупштине тражи да поништи одлуку о проглашењу председника Србије за почасног грађанина, преноси Бета.

„Сматрамо да је ова одлука срамотна и понижавајућа за све житеље општине, а нарочито за војводу Живојина Мишића, који је једини у историји овог града проглашен за почасног грађанина Горњег Милановца", наводи се у образложењу петиције.

Брковић у петицији захтева од Дејана Ковачевића, председника општине, да објасни шта је урадио у протеклих седам година, колико је на челу те локалне самоуправе, ако заслуге за све што је урађено припадају Вучићу.

Њу је до објављивања текста потписало више од 500 Милановчана.

И у Новом Пазару је било противљења одлуци локалних власти да доделе Вучићу титулу почасног грађанина.

Пет година пошто је Вучић проглашен за почасног грађанина ове општине, група грађана Новог Пазара је 2020. године покренула петицију да му се одузме титула.

У образложењу је наведено да „Вучић његовим поступцима ни у једном тренутку није оправдао тако посебно признање".

„Штавише, није ни јасно како је дотични добио ту титулу, када је широј јавности познато да је у парламенту претио животом 100 муслимана за живот једног Србина", писало је у петицији.

Почасни грађани кроз историју

У бившој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, доживотни председник Јосип Броз Тито је имао по један град с његовим именом у свакој од република.

Осим што је његово име красило тргове и улице, био је почасни грађанин 24 града света и 682 општине СФРЈ.

Неки од њих су Београд, Зрењанин, Загреб, Сплит, Нова Градишка, Подгорица, Љубљана и Скопље.

У нешто ближој прошлости, Слободан Милошевић, бивши председник Србије и Савезне Републике Југославије, био је почасни грађанин, између осталог, Ваљева, Свилајнца, Сремских Карловаца, Лесковца, Врања и Пријепоља.

Многи градови су повукли ово признање пошто је пао са власти и 2001. године се нашао пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију због оптужби за ратне злочине током сукоба на Косову.

Исто тако није необично да председници постану почасни грађани у другој земљи, те је и бивши шеф државе Томислав Николић то признање добио у Пекингу, престоници Кине.

И руски председник Владимир Путин почасни је грађанин петнаестак општина и градова у Србији, међу којима Нови Сад, Врбас, Апатин, Сомбор, Оџаци и Кикинда у Војводини, Лозница на западу, Младеновац надомак Београда, Пожаревац, као и Рашка на југу Србије.

У скоро свим општинама и градовима, иницијативу да Путин добије ову титулу покренули су локални одборници Српске радикалне странке Војислава Шешеља пре петнаестак година.

У Новом Саду је октобра 2022. године била покренута иницијатива да се Путину одузме титула почасног грађанина због инвазије на Украјину.

Пре 12 година, на седници Скупштине општине Зубин Поток на Косову, већински настањеног Србима, донета је одлука да Путин буде почасни грађанин Косова и Метохије.

Међу почасним грађанима има и научника, спортиста, уметника.

Тако су, на пример, титуле почасних грађана Новог Сада добили и Синиша Михајловић, недавно преминули фудбалер и тренер, тениска звезда Моника Селеш, преминули грчки композитор Микис Теодоракис, али и један од највећих светских научника Никола Тесла.

Редитељ Емир Кустурица је 2004. године постао почасни грађанин Ужица, али се четири године касније одрекао тог звања због несугласица са тадашњим градоначелником.

Холивудска глумица Анђелина Џоли је почасна грађанка Сарајева, као и Кристијан Аманпур, новинарка америчке телевизијске мреже ЦНН, а ту титулу имају и покојни председник Француске Жак Ширак и чувени оперски певач Лућано Павароти.

Блу Ајви Картер, дете музичких звезди Бијонсе и Џеј Зија, са само шест месеци је добила титулу почасне грађанке хрватског острва Хвара.

Она је добила име по дрвету плави бршљен које је Бијонсе видела на Хвару.

Почасни грађани Београда

Ово звање је у Београду уведено 1954. године, а први су га добили Фјодор Ивановић Толбухин, маршал Совјетског Савета, Пеко Дапчевић, генерал-пуковник и народни херој, Владимир Ивановић Жданов, генерал совјетске армије и Едвард Кардељ, друштвено-политички радник СФРЈ и народни херој.

Титула почасног грађанина је додељивана све до 1985. године, а између осталих, добили су је државници Хајле Селасије, цар Етиопије, лидери Покрета несврстаних Џавахарлал Нехру, премијер Индије и Гамел Абдел Насер, некадашњи председник Египта, бивши совјетски лидер Леонид Брежњев, некадашњи севернокорејски вођа Ким Ил Сунг, Нородом Сиханук, краљ Камбоџе и Николае Чаушеску, румунски комунистички диктатор који је стрељан у великој револуцији 1989. године.

Исту титулу добили су и Франсоа Митеран, некадашњи председник Француске, као и Кенет Каунда, председник Замбије, први председник Алжира Ахмет бин Бела, председник Туниса Хабиб Бургиба.

Ово престижно звање је у Београду поново уведено 2006, а од тада је, између осталих, уручено Нелсону Мандели, председнику Јужноафричке Републике, Никити Михалкову, руском редитељу и Петеру Хандкеу, аустријском писцу и добитнику Нобелове награде.

Цео списак прочитајте овде.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]