Какве последице би имала изградња луке код баре Реве надомак Београда

Док снежну белину пресецају високо, танко дрвеће и светлуцави лед на води, шкрипа мојих корака у снегу и удаљени лавеж паса једини су звуци који се преламају околином баре Реве.

На свега неколико стотина метара од прометне саобраћајнице Београд - Панчево, мирно је и тихо.

Међутим, свежи отисци стопа сведоче да нисам једина која је почетком јануара стигла до дома стотина животињских и биљних врста, међу њима заштићеног орла белорепана, видре, ћубастог гњурца.

Неколико сати пре мене овде је била Ана Џакић, која се са удружењем Бела чапља годинама уназад бори да бара Рева и њена околина остану нетакнути.

„На девет километара од центра Београда налази се овакво место на које би наш град требало да буде поносан и да га представља као резерват природе", каже Џакић.

Пре четири године еколошки активисти, уз подршку јавних личности, успели су да зауставе довожења грађевинског отпада и шута, али сада се спремају за нову битку.

Од краја 2025. постало је све извесније да ће на овом месту изникнути „терминал за расуте терете нове луке у Београду" пошто је Влада Србије донела Уредбу о утврђивању лучког подручја.

На овом терминалу би се претоваривали и складиштили камени агрегати (попут песка и шљунка) „у складу са прописаним техничким и еколошким стандардима", наводе из државне Агенције за управљање лукама.

Овакав подухват омогућио би не само ефикасније руковање каменим агрегатима, већ би донео и еколошке користи, попут чишћења и уређења обала од депонија песка, пише у одговорима за ББЦ на српском.

„Водни саобраћај препознаје се и као еколошки најприхватљивији вид транспорта, са знатно мањим емисијама штетних гасова у односу на друге врсте саобраћаја", додају.

Живот баре Реве

Мала зелена жаба, барска корњача, ћубасти гњурац, црна рода, само су неке од врста којима је Рева дом.

Ниједну од птица нисам видела, али повремено оглашавање из замрзнутог шипражја ми говори да су ту.

Међу њима краљевски влада белорепан, који је овде свио четири гнезда, импозантних димензија од скоро два метра у пречнику, и тежине до 200 килограма, објашњава Ана Џакић.

„То нам показује да им је овде добро и да проналазе све што им је потребно", каже.

Терминал би захватио површину од 57 хектара, а из Агенције за управљање лукама кажу да би се градило на „700 метара од баре Реве".

„Планирано је да значајан део простора, око 40 одсто, буде намењен зеленим површинама, а предвиђена је и рекултивација овог подручја", кажу.

Ани Џакић, међутим, говори да би терминал „захватио две важне тачке - бару Реву и Рева Источни форланд".

„То су две најважније тачке на основу којих је ово подручје означено као IBA подручје", каже.

IBA (Important Bird Area) подручје је које кровна светска организација у проучавању птица, БирдЛифе Интернатионал, препознаје као међународно значајно за њихово и очување биодиверзитета.

„Не знам да ли постоји још неки главни град у Европи у којем живи толико орлова.

„Уместо да нам то буде част и да направимо оазу, надлежни су прекршили низ међународних прописа и решили да то буде терминал", каже Зое Лујић, оснивачица организација Earth Thrive и Балканског центра за права природе.

Међу прописима који би били прекршени изградњом терминала она издваја Бернску конвенцију, чија је Србија потписница од 2008. године, а којом се штите флора, фауна и дивља станишта.

„По Бернској конвенцији, врсте су заштићене свуда где живе, а не само у местима која су проглашена за заштићена.

„Орао белорепан је строго заштићен по домаћим и међународним законима.

„Не може терминал да се прави на неколико стотина метара од његовог гнезда. Ту је бука, загађење... Па, да ли бисте ви волели да поред вашег стана буде терминал?", говори.

Рева је, наставља, заштићена и по Рамсарској конвенцији, чији је циљ очување и одрживо коришћење влажних станишта екосистема.

Каже и да би се изградња терминала косила и са Бонском конвенцијом, која штити миграторне врсте животиња.

Погледајте видео о борби активиста за очување баре Реве пре четири године

Тренутна заштита

Важећи урбанистички планови дозвољавају да се на овом простору гради терминал, иако су активисти више пута тражили да се планска документа измене.

Током претходних година Завод за заштиту природе издао је више решења за изградњу терминала, али уз поштовање одређених услова.

„Максимално се мора очувати постојећа аутохтона вегетација барских и мочварних екосистема у приобаљу Дунава", наводи се тако у решењу о условима заштите за потребе израде локацијских услова.

То између осталог значи да се „очувају станишта дивљих врста птица", да се терен не сме рашчишћавати у периоду гнежђења птица и да се радници и машине не смеју приближавати на мање од 300 метара од гнезда белорепана у одређеним периодима године.

У истом решењу наведено је, међутим, и да је ово „подручје са предеоног аспекта неповољно за градњу објеката".

Завод је такође 2023. године израдио студију са предлогом да бара Рева постане заштићено станиште.

„Студија заштите је у поступку усаглашавања са подацима из катастра непокретности због чега није покренут поступак заштите", наводе из Завода у писаним одговорима за ББЦ на српском.

Министарство за заштиту животне средине није одговорило на питање ББЦ на српском да ли постоји план да се ово подручје заштити.

Из Завода, међутим, кажу да је приликом доношења Владине уредбе којом се отвара пут за изградњу терминала Студија заштите, „као предлог за стављање баре Реве са околином под одређени вид заштите" испоштована.

„Према прелиминарним подацима и поређењем катастарских парцела из владине Уредбе о утврђивању лучког подручја са подацима из Студије заштите, терминал није у обухвату простора који је предвиђен за заштиту.

„Спорни јесу кубици на Дунаву, који је у оквиру еколошког коридора од међународног значаја, и евентуални негативни утицаји при изградњи и експлоатацији самог терминала на бару Реву и окружење", наводи Завод у одговорима.

Неизвесна будућност

Агенција за управљање лука предала је 2025. године Студију о процени утицаја на животну средину пројекта изградње терминала.

У студији је наведено да ће радови на изградњи терминала имати „просторно ограничен и привремени утицај" на животну средину, те да неће изазвати „значајне и трајне последице".

Могуће последице рада терминала се краће анализирају, уз тврдњу да ће терминал бити „оптимално организован, уређен и опремљен у функцији заштите животне".

Ану Џакић и њене колеге ово не умирује.

„Ако би се изградио терминал, десила би се фрагментација станишта и то би имало последица по гнежђење, храњење и све остало што је живом свету потребно", објашњава Џакић.

„Део популација би био затрпан, а део би морао да тражи друго станиште", каже.

Зое Лујић описује цело подручје као живи организам.

„Та жива бића зависе једна од других и повезана су са својим домом.

„Печурке које су у земљи дају храну дрвећу, које даје дом птицама. То је симбиоза, не може заједница да се пресече као да је неживи предмет", говори.

Еколошки активисти понављају да немају ништа против пројекта, али да би терминал требало градити на неком другом месту.

Из Агенције, међутим, наводе да је ово подручје „још од седамдесетих година прошлог века предвиђено за развој лучких и логистичких активности, узимајући у обзир добру саобраћајну повезаност са јавним друмским саобраћајницама које не пролазе кроз централне градске зоне".

Иако кажу да „поштују мишљења и сугестије невладиних организација засноване на релевантним стручним основама", из њихових одговора не наслућује се намера да одустану од пројекта.

Сугестије невладиних организација „биће разматране и, где је то могуће, имплементиране кроз даљи развој пројекта, будући да ће се инсистирати на спровођењу пројекта у складу са највишим еколошким стандардима", наводе.

Чини се да је за еколошке активисте једини исход који могу да прихвате одустајање од терминала.

Зато су опет спремни да се боре као пре четири године, када су направили живи зид да зауставе камионе са грађевинским отпадом.

Најављују и правну битку пред домаћим судовима и међународним организацијама.

„Сва жива бића имају урођено неотуђиво право на живот, здравље, природну обнову и дом, и једна богата жива заједница као што је Рева има то исто право", каже Зое Лујић.

„Држава не би требало да је посматра као објекат који се може уништити или 'преместити', јер би то трајно повредило или чак убило Реву и њене становнике'', закључује.

Погледајте видео о такозваном пројекту 'Нови Сад на води'

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]